четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:40

У контејнеру нема духа

уторак, 17.07.2012. у 22:00

У септембру прошле године није био расписан конкурс за стимулацију капиталних издавачких пројеката у области уметности, друштвених и хуманистичких наука Секретаријата за културу града Београда, због тога што у буџету није било новца за ову ставку, а по свему судећи, новца неће бити ни ове године. У Секретаријату за културу кажу да би минимална новчана средства за ову сврху износила пет милиона динара, али да за сада, она нису у плану.

Издавачи изостанак помоћи за објављивање вредних и скупљих књига сматрају још једним ударом пре свега на све сиромашнију културну сцену, чији је књига врло важан сегмент, али и изостанком било какве планске културне политике која би на дужи рок унапредила дела од националног значаја.

Подсећамо да је према стандардима Секретаријата за културу, основни критеријум за избор капиталних издавачких дела из области уметности, друштвених и хуманистичких наукањиховатрајна вредност, истраживачки домет који превазилази стандарде домаће продукције, посебан допринос уметничкој и научној области, и за чије издавање је потребно улагање значајних материјалних средстава.

На почетку овог пројекта, 2003. године, Секретаријат за културу суфинансирао је четрнаест значајних издања, у износу већем од пет милиона динара, следеће године тај износ је дуплиран, да би у наредне три године за помоћ издавачима приликом објављивања скупих књига Скупштина града издвајала по 14 милиона динара. Годишње је тако помагала и више од тридесет дела. Године 2010, буџет је пао на пет милиона динара, да би прошле износио читаву нулу.

Само неке од књига које су објављене на овај начин јесу: БИГЗ-ов „Речник филозофских појмова” – групе аутора, „Опис хришћанства” Ернеста Бенца („Чигоја штампа”),  „Приватни живот у српским земљама средњег века” групе аутора („Клио”), „Архитектонска енциклопедија Београда 19.и20.века” Слободана Богуновића („Београдска књига”), „Сабрана дела Корнелија Станковића” (Музиколошки институт САНУ), „Документи о спољној политици Краљевине Србије” групе аутора свеска 1 и 2 (САНУ), Аристотел „Метафизика”, „Физика” („Паидеија”), „Београдски филмски критичарски круг” аутора Ранка Мунитића (Центар филм), „Историја среће”, Дарина Мекмана („Геопоетика”),„Слојеви културеБаната” (Вукова задужбина) и многе друге.

Жарко Чигоја, директор издавачке куће „Чигоја штампа”, сматра да је недопустиво ускратити помоћ издавачима за објављивање вредних књига, и каже да је само „Чигоји” на овај начин суфинансирано штампање шест вредних књига. За књигу „Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића” аутора Александра Младеновића, „Чигоја штампа” добила је награду за издавачки подухват године на Међународном београдском сајму књига.

– Колико културе, толико слободе. Новац који би могао да буде уложен у штампање вредних књига мали је у односу на било који државни буџет. Град Београд треба да се поноси, а не да поништава досадашња издавачка достигнућа. Културна политика главног града његово је право лице, а књига је печат на кући тога града. Обнављају се тротоари, контејнери, фарбају гараже, за то се увек нађе новца…Али, у контејнеру нема духа – истиче Жарко Чигоја.

Слично томе мисли и Гојко Божовић, директор „Архипелага”:

– Конкурс за капиталне пројекте у издаваштву, који је десетак година расписивала Скупштина града Београда, одличан је пример како се релативно малим средствима могу постићи несумњиво велики резултати. Прошле године овај конкурс није расписан, није планиран ни за ову годину, и то сматрам великом штетом за издаваче, преводиоце, али и за јавне библиотеке у Србији. Постојање конкурса за капитална издања важно је и за кандидатуру Београда за европску престоницу културе, због тога што је то подршка врхунским културним вредностима. Иако смо свесни преовлађујуће економске кризе, није добро да се њени ефекти осећају најпре у области културе – каже Божовић, додајући:

– Трагови који остају на тај начин могу да буду непоправљиви. И у Министарству културе Републике Србије реална подршка капиталним издањима све је мања, што је видно и у моделу откупа књига у последње две године. Према томе, издавачи који имају и само делимичну подршку морају да дају вишеструке попусте Министарству културе, чиме се помоћ обесмишљава, а издавачи постају солидарни дужници самог државног буџета и његових обавеза према корисницима јавних библиотека у Србији.

Бранислав Гојковић из издавачке куће „Плато” каже за наш лист да су капитални издавачки пројекти својевремено били у програму Пословног удружења издавача и књижара Србије и Црне Горе, да је за ова издања био планиран део прихода од организовања Међународног београдског сајма књига, али да су се ствари промениле од 2003. године откада Сајам књига организују Скупштина града Београда, као оснивач, и Београдски сајам, као извршни организатор.

– Кључна разлика је у томе да смо ми у пословном удружењу издавача и књижара јавно обећали и испунили обећање да приход од организовања Међународног београдског сајма књига иде за библиотеке – народну, градску, универзитетску, као и за капиталне пројекте који су због распада земље у том тренутку отишли на другу страну. Ми смо радили две године: шта смо обећали, то смо испунили. Од 2003. до данас, у току је повратак на деведесете. Што је обећано, то је слагано, што је приходовано, то је сакривено. Сада кад више не може да се сакрије, онда се смањује број пројеката: није нам важна Народна библиотека, нису нам важни капитални пројекти, јер су све паре потрошене, мишљења је Бранислав Гојковић, и поставља питања:

– Где је новац од организације чувеног Сајма књига, а то значи од продаје 150.000 карата и изнајмљивања простора за 400 излагача? Чини ми се да је ипак преостало нешто пара које уместо за капиталне пројекте иду за неке друге људе. Питам вас, а и себе за које то људе?

Марина Вулићевић


Коментари2
38621
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gorica Maldini
Nema ništa od para eto odgovora na žalost i kultura je postala odlično mesto za manipulaciju svih mogućih oblika.Možda izdavači i nisu onima koji reba da daju novac dovoljno dobro objasnili šta su kapitalna dela?!Nema se naravno posle ovogodišnjeg otkupa kniga od strane M.K jasno je ''ko kosi a ko vodu nosi''tj,koje kuće!Za sajam ove godine biće dobro ako bude i 250 izlagača a i šta da izlažu?Šta se objavljuje?Pisci koji imaju para ulažu u objavljivanje svojih dela,izdavači to i ne reklamiraju neka se ne uvrede što ovo kažem ali je tačno,ili reklamiraju samo ono za šta misle da prolazi na ime pisca,svi ostali em jedva skrpe za objavljivanje em ih niko ne reklamira!Ponekad mislim da je izdavače sramota da kažu i reklamiraju domaćeg pisca sem ako to nije neko ko je već stvorio ime iza sebe.Sve manje je mesta za nove ili su mesta i ukinuta za neka druga imena.Izdavači zašto malo o tome ne mislite?Plašim se da se uskoro ne desi revolucija domaćih pisaca protiv izdavača i načina na koji su tretirani ali o tome niko ne razmišlja a i što bi kada je većina tretirana kao ''eto hoće da objavi knjigu pa neka mu ali to košta''.Demantujte me čistim argumentima ako nije tako!!!
Василије
Скандалозно звучи свако укидање потпоре култури, па тако и ово. Међутим, лепо сте изабрали саговорнике, готово све оне који стално "брсте" са државних јасала а веома мало узвраћају на културном пољу. Није лоше што је "Чигоја" реиздао Бенцов "Опис хришћанства", али зашто би то било суфинансирано када се још увек могу по књижарама наћи непродата издања исте те књиге у издању сарајевске "Светлости". Награда са Сајма књига је логична, па он је жарио и палио као члан Савета тог сајма. Занимљивији је списак оних капиталних пројеката које комисија није предложила за суфинансирање, тек тада би се свако култивисан и цивилизован саблазнио. Београд мора да подржава врхунску културу (као и аматерску), али је горе од тога што годинама под тим плаштом издржава неколицину партијских и пословних абонената који симулирају културни процват.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља