уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:30

Да ли је Устав превазиђен

Аутор: Биљана Чпајакнедеља, 22.07.2012. у 22:00
Илустрација: Новица Коцић

Питање промене Устава Србије, донетог пре непуних шест година, практично је старо колико и сам Устав. Све време чују се гласови из већине парламентарних странака да треба ићи у ревизију, додуше из различитих разлога. После одлуке Уставног суда Србије о неуставности 22 члана Закона о утврђивању надлежности АП Војводине та тема је, међутим, високо лансирана на топ листу залагања, око које ће, сва је прилика, бити приличних неспоразума између политичких актера.

Уставне измене су, на неки начин, најављене и у споразуму владајуће коалиције, у којем се наводи да ће о о потреби промене Устава бити покренута широка јавна расправа, и то у вези с регионализацијом и децентрализацијом државе.

У уверењу да тај документ кочи реформе и европске интеграције, из редова СПО-а истицали су да се ту налазе ставови супротни реалности на Косову и Метохији, те да је потребна промена преамбуле која говори о КиМ као саставном делу Србије.

ЛСВ је тражио, између осталог, промену уставне дефиниције да је Србија држава Срба и осталих грађана, јер су уверени да је та дефиниција недемократска, као и другачије регулисање положаја Војводине. Из Г17 плус залагали су се да држава буде подељена на регионе. СНС је истицао да треба смањити број посланика за половину у републичкој Скупштини.

Из ДС-а су указивали да Устав у наредној фази интеграције мора да буде усклађен са европским стандардима. На потребу промене одређених одредби указивале су и неке странке мањина, као и многи грађани. Истраживање „Ипсос стратеџик маркетинга”, у октобру прошле године, показало је да 44 одсто грађана сматра да треба променити одредбе које не ваљају, а 20 процената испитаних је било за потпуну промену.

Да Устав није добар сматра и професор Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију. „Српско друштво се налази у једном нестаблном и турбулентном стању. Многи су узроци – од традиције до политичких околности, економске и финансијске кризе – али мора се признати да је Устав веома јак генератор сталне кризе у нашем друштву”, каже Лилић.

Подсећајући да је у последњих педесетак година донето готово десет устава, Лилић оцењује да је основни недостатак важећег, тзв. Коштуничиног устава, мањак легитимитета. „Устав није само јачи закон, Устав је један вредносни систем”, наглашава он и објашњава да је тај документ рађен као компромис између разних странака, те да је „скрпљен и дотериван од стране ДС-а и ДСС-а у минут до поноћи, да би га посланици ујутру нашли на клупама и практично непрочитаног  усвојили, без икакве јавне расправе”.

Према његовом мишљењу, Устав је контрадикторан и има много нејасноћа. „Можемо за Устав директно да вежемо ескалацију косовске кризе”, каже Лилић и наводи да је преамбула постављена као брана да се задржи територијални интегритет и суверенитет Србије на Косову, а да је Косово 2007. прогласило независност. Ту је, затим, питање општег избора судија, које је сада на дневном реду и није познато како да се изађе из тог зачараног круга. Треће, постојала је скандалозна одредба о мандатима који припадају политичким странкама. Онда, у компетенцијама Уставног суда „пропустили” су у Уставу да се обезбеди извршење одлука тог суда, да се то, рецимо, казни као кривично дело. „Овако, шта ће бити са онима који не спроведу одлуку Суда – ништа”, истиче Лилић и додаје да се ништа неће десити и уколико не буду спроведена одлука тог суда којом су поништене законске одредбе о надлежностима Војводине.

Шта се може променити? „Промена Устава је врло озбиљна ствар. Сада би било добро да се нађе нека умерена метода, не радикална, дакле да се иде корак по корак”, сматра наш саговорник и наводи да се по питању покрајинске аутономије, рецимо, може донети уставни закон, а друштвени договори за децентрализацију.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа Нова српска политичка мисао, сматра, међутим, да Устав није први, него, вероватно, последњи на списку проблема с којима се земља суочава. „Тема промене Устава у овом тренутку је класичан спин и замена тезе, да се се поглед склони са свих државних и економских проблема, који стоје пред Србијом ”, сматра Вукадиновић, уверен да се промена Устава тешко може остварити, све и када би питање уставне промене било важно.

Истичући да Устав није неки савршен документ, да у њему има и елемената који су последица понекад и „трулих” компромиса, неких непринципијелности и нелогичности, он наглашава да су то само техничке или правне ситнице, које не ометају функционисање државе у било ком смислу. 

Поводом захтева странака за промену Устава, он оцењује да је „преамбула основни генератор тих иницијатива и ту, нажалост, не треба имати илузије”. Реч је, како каже, о жељи да се преамбула избаци из Устава и тако, у некој будућности, отклони и та уставна сметња за признање косовске независности. „Наравно да та преамбула неће сачувати Косово. То је тачно. Али, тачно је и то да без те преамбуле неће бити никакве уставно-правне препреке да се независно Косово призна, и формално и фактички”, наглашава Вукадиновић и додаје да док је преамбула на свом месту увек постоји могућност и да буду опозване разне одлуке и споразума, донети у међувремену, као и позивање на одговорност због склапања неких споразума који су са том преамбулом несагласни.

Иначе, СНС и ДСС су у мају постигли сагласност да ће водити усаглашену политику када је у питању Устав Србије. Да ли ће формирање владајуће коалиције променити нешто у том договору напредњака и ДСС-а, који је заправо једини ватрени заговорник да се највиши правни акт не дира, јер „Устав треба применити, а не променити”?

„Српско политичко искуство учи нас да никакви споразуми и договори, али ни заклетве не важе много када су политички интереси у питању”, каже Вукадиновић, који, ипак, оцењује да ће прича о уставним променама бити појачана у наредних годину, две.


Коментари31
f6a41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Rajic-Kosteski
"Postoje tri tipa drzava.U labavoj drzavi (kakva je bila do sada) zakoni se ne postuju ,primenjuju se selektivno, potkradaju je na svim nivoima, a narocito na najvisem. U osrednjoj drzavi ona moze da kazni svakoga ko prekrsi zakon, bez obzira na njegov polozaj.Takva drzava vec ne naginje ka propadanju, despotizmu, ili ekonomskom i politickom porobljavanju od strane druge drzave.Postoje normalni zakoni,postoji promisljen USTAV.. Valjan sistem vrednosti omogucava razvitak i prosperitet. Ogromni nasrtaji na celovitost drzave se ne mogu sprovesti.U SNAZNOJ drzavi ,kazneni zakoni funkcionisu besprekorno.No, glavni oslonac ne predstavljaju oni.Zakonodavni sistem mora, u prvom redu da ne dozvoli mogucnost za nastanak krivicnog dela tj.da radi na prevenciji.U tom smislu, da ne bi postojali razlozi za prekrsaje, osim zakona koji deluju preventivno potrebna je i razvijena kultura, a deca se moraju vaspitavati tako da usvoje valjan sistem vrednosti, svetonazor, moralne norme i ideologiju."
Jelena Vasiljevic
Nesto se mislim da nije promena Ustava povezana sa pitanjem Kosova?
Bonn Berlin
@ diplomirani pravnik, Vasa tacka 2, ne odgovara cinjenicama. U EU postoji centralisticka drzava, to je Francuska sa njenim predsednikom koji ima apsolutnu moc, vecu i od Obame i od PutinaFrancuska je podeljena na regije cije su vodje odredjene od centralne vlade, ne birani na izborima. Tacka broj 3. takodje nije tacna, S.R.Nemacka se sastoji od 16 pokrajina u rangu drzave, dve od njih imaju u naslovu pridev " Slobodna ", Freistaat. Imaju kompletan drzavni aparat, samo nemaju ministra inostranih poslova koji je na saveznoj razini. Uz to postoje i regije ali bez veceg politickog uticaja. Isto tako je u Austriji i slicno u Italiji.
Дипл правник о националним мањинама
У погледу права националних мањина и статуса покрајина, могућа су ТРИ решења у Уставу: 1). да остане овако полу-федеративно уређење по узору на комунистички устав из 1974.г., са две АУТОНОМНИМ покрајинама (КиМ и Војводина) и да оде прво КиМ, а за 20-30 година и Војводина, јер аутономија је латинска реч за НЕЗАВИСНОСТ. 2). да се избрише аутономија из уства и да Србија буде ЦЕНТРАЛИСТИЧКА УНИТАРНА држава (без покрајина), у којој ће централна власт у Београду да влада се целом Србијом уз помоћ Општинске власти (у некима би националне мањине имале већину), што је мање демократско решење и није заступљено у ЕУ. 3). РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА са више равноправних и сличних покрајина (БЕЗ ДРЖАВНИХ атрибута и надлежности) а уважавајући специфичности националних мањина, и све сагласно ЕУ стандардима, (како је уређена Немачка, Италија, Аустрија, Мађарска,...), стим да би КиМ имало специјални статус - суштинску аутономију.
Marko-2 Marko-2
...zaista sam iznenadjen vasim pretencioznim pitanjem u naslovu priloga.Naravno da Ustav nije prevazidjen niti ce ikada biti dok je god Drzave i drzava.Konstantnno mijenjanje Ustava,"prilagodjavanje" dnevnopolitickim prilikama,je dokaz da sa njme probaju da mesetare neprijatelji otvoreni i prikriveni SOPSTVENE drzave.Kod Nas je to postao hoby mnogih koji bi ovu Srbiju prodali za mjesto maloga tajkuncica,pa i manje.Ozbiljnim drzavama (kao sto mnogi primjetise ),ni na kraj pameti nije da mijenjaju"prosiruju i dopunjuju" ili pak UKIDAJU "siroke Ustavne odrednice sto je ozakonjeni obicaj Nasih politickih i ljudskih skorojevica,da nekazem i prikrivenih i otvorenioh dusmana sopstvene Drzave,koji bi rado neku drugu.Da ne pretjerujem,pogledajte reakcije na "tumacenje " vodecih politicara "na vlasti u srpskoj Pokrajini Vojvodini poslije misljenja o njihovom aniUstavnom tumacenju Ustava.Sa onim primjerom svakako ne negiram specificnosti sprpske AP, niti interese siroke lepeze Naroda u njoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља