четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03

Шездесет година од поновног оснивања нашег најуспешнијег клуба

уторак, 24.07.2012. у 22:00
Прва генерација после обнављања клуба: ватерполисти Партизана на базену Гарде у Топчидеру

Пре тачно 60 година почео је живот Ватерполо клуб Партизан. Са седам титула европског првака то је наш најуспешнији спортски колектив.

У мезанину Теразија 29, у просторијама Спортског друштва Партизан, 25. јула 1952. по други пут се кренуло из почетка. Први покушај је пропао због „виших разлога”.

Од најбољих пливача и ватерполиста, учесника армијског слета 1946. при спортском друштву Централног дома Југословенске армије Партизан основане су секције за та два спорта. Ватерполисти су непосредно по оснивању играли на првенству државе од 22. до 25. августа у Сплиту и са три победе и два пораза заузели треће место. Наредне године (28-31. јул 1947) у Загребу су с половичним учинком (три победе и исто толико пораза) били четврти.

За Партизан су тада играли: Андрија Бановић, Мартин Габрићевић, Стјепо Дувњак, др Иво Орлић, др Владимир Полић, Перо Симатовић, Иво Стела, Гојко Маровић (отац олимпијског шампиона и дугогодишњег Партизановог првотимца Уроша Маровића), Душан Ћоровић, Војислав Уцовић, Бруно Цвитан, Борис Шканата и Северин Бијелић. Тренер је био Божо Гркинић, у то време и капитен кошаркашке репрезентације.

Та екипа је последњу утакмицу одиграла 10. септембра 1947. у Сплиту, на Дан морнарице, против тадашњег првака Хајдука (у то време се тако звао Јадран). Партизан је победио с 2:1, али уместо да му победа против шампиона буде одскочна даска, он је потопљен.

Одозго је одлучено да у Југословенској армији центар за спортове на води буде при Југословенској ратној морнарици (Ратно ваздухопловство је имало свој тим – Наша крила – који је био стациониран при команди у Земуну, али је 1950. распуштен). Због тога је у Сплиту 1949. основан Морнар, као клуб ЈРМ, у који су прекомандовани многи Партизанови играчи.

Партизан је, у то време, почео да се отвара и за цивиле (од 22. децембра 1952. је престао да буде организационо везан за војску, која је тада променила име у Југословенска народна армија). Иницијативу за повратак пливања и ватерпола дали су спортски радници и спортисти који су се окупљали на купалишту на Сави, којим је управљало Спортско друштво Партизан. Међу њима су били: Богдан Ненадовић, Зоран Стефановић, Анте Ламбаша, Јово Мишковић, др Антон Тенжера, др Миленко Орлић и управник купалишта Руди Рено, иначе Партизанов хокејаш и репрезентативац.

За првог председника Пливачког и Ватерполо клуба Партизан изабран је Војко Павичић, а за секретара Богдан Ненадовић. Поред иницијатора у најужем клупском руководству били су и: Нада Јанковић, Бранислав Ристић, Ђуро Мрђен и Владо Бијелић, који је био на челу клуба у време највећих успеха „црно-белих” ватерполиста.

Први играчи обновљеног клуба били су: Зоран Стефановић, Душан Хаџивуковић, Велимир Јовановић, браћа Иван и Александар Араницки, Никола Ђорђевић, Велимир Трбојевић... Тренера нису имали, а тренинге је водио Иван Араницки.

Нову прву страницу пливања у Партизану, чији су сада чланови олимпијски вицешампион и светски и европски првак Милорад Чавић и европски јуниорски шампион Велимир Стјепановић, исписали су: др Данило Стевановић, Петар Кићовић, Гордана Матекало, сестре Весна, Зорица и Вера Предојевић, такође сестре Нада и Вера Крцун, браћа Драгослав и Зоран Станимировић, Ружица Јанковић, Бранка Табаковић, Оливера Ристић, Соња Марчеља, Радован Јанковић, Божидар Недељковић... Тренирао их је Славко Његован, који је касније обучио вероватно највише београдске деце пливању.

Иако су редовно тренирали на Партизановом сплаву на Сави ни ватерполисти, ни пливачи 1952. нису учествовали ни на једном званичном такмичењу. Али, када су почели да се такмиче стреловито су кренули ка врху. Нарочито ватерполисти, који су већ 1963. први пут постали прваци државе, а те године су постали и први освајачи Купа европских шампиона.

И. Цветковић 


Коментари0
a8d3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Ватерполо

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља