понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:47

Руски зајам не може с пруге у буџет

Аутор: М. Авакумовић – А. Телесковићсреда, 25.07.2012. у 22:00
Пруге деценијама чекају на мајсторе (Фото Д. Јевремовић)

Руских 800 милиона долара, о којима се већ годинама преговара, по свему судећи неће завршити у инфраструктури, као што је договорено. Кандидат за новог министра финансија Млађан Динкић намерио је да тај новац искористи за подршку буџету. То је већ једном учињено пре годину дана, када је 200 милиона долара од руског зајма од милијарду долара отишло у државну касу. Питање је да ли ће Руси ипак пристати да своју грађевинску оперативу која је требало да се ангажује на инфраструктурним пројектима у Србији, оставе без посла, као и то да ли ћемо морати да платимо већу камату од договорене.

У још актуелном Министарству финансија објашњавају да ће у пракси то бити могуће ако се „направи политички договор”. Јер, уговор о зајму још није потписан.

То исто мисли и Милован Марковић, директор „Железница Србије”. Каже да је на владама двеју држава да се договоре да ли ће 800 милиона долара отићи за инфраструктуру или у буџет. Уговор о финансирању још није потписан. Тај новац није легао на рачун наше државе тако да теоретски може да буде пренамењен. Али питање је да ли ће се то свидети руској страни.

– Реч је о међудржавном кредиту. Камату субвенционише њихова влада. Прецизније, она финансира послове својих фирми у иностранству. Пошто 70 одсто радова на српским пругама изводе руске фирме, њима је у интересу да паре буду усмерене у инфраструктуру. Осим тога, новац који ми улажемо, то јест 15 одсто вредности инвестиције, такође би отишао њима – објашњава Марковић и додаје да руске железнице са којима је у контакту нису за то да паре буду преусмерене за друге намене.

Он подсећа да су министарства за инфраструктуру и финансије преговарале о том кредиту, а железнице су само требало да користе тај новац, тако да преговарачи треба да донесу одлуку.

На питање колику штету ће „Железнице” претрпети уколико новац не оде у инфраструктуру, Марковић каже: „краткорочно никакву”. Али на дуги рок свакако, јер су пруге зреле за ремонт.

Пројекти за овај велики посао завршени су за деонице Београд–Панчево и Ваљево–Лозница. За шест деоница на Коридору 10 пројекти ће, почев од септембра, бити достављани сукцесивно.

Од овог новца би требало да буде реконструисано 200 километара српског дела пруге Београд–Бар, а 100 милиона долара било би издвојено за набавку нових дизел-моторних возова.

Мало је реална могућност да се део руског кредита намењеног за реконструкцију железница преусмери за подршку буџету, оценили су економски стручњаци за Танјуг.

Декан Банкарске академије Хасан Ханић навео је да код оцене о реалности тог предлога треба имати у виду да је „зајам закључен и да представља оквирни кредит, што значи да се средства повлаче сукцесивно по пројектном принципу”.

– „Железнице Србије” предлажу пројекте које влада одобрава, а онда се одобрава део од тих предвиђених 800 милиона евра, што може да траје прилично дуго – објаснио је он.

Држава према процени стања на рачуну мора да се задужи за покривање дела дефицита и измиривање доспелих обавеза по раније узетим кредитима, нагласио је Ханић.

Ново задуживање, у условима релативно високог јавног дуга, није пожељно, али је неминовно у овом прелазном периоду док влада не сачини план фискалне консолидације, сматра професор Ханић.


Коментари14
4316b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kuku Todore
Teško zemlji koja ima vladu u kojoj je Dinkić.Već se ježim od straha.Uskoro će biti najavljen ulazak stranih investicija za izgradnju Kosmodroma u Babušnici.A on lično će upravljati prvim kosmičkim brodom koji poleti put Marsa sa posadom sastavljenom od predstavnika Regiona . Sećam se kako je svojevremeno najavljivao kvalitet desetodinarke iz " svoje" fabrike novca.Biće nepoderiva u svakom smislu - izjavi.Zeleni dolar će pocrveneti od stida kad je vidi.Na kraju te godine to je bio papirni otarak i u fizičkom iu monetarnom smislu.Bojim se da je trebao zameniti instrumente. On je jedino ostao nepoderiv.KUKU TODORE
Vladimir Petković
@Kolja Aleksejevič - Polako, polako, odakle dobijate struju? Odakle ugalj za tu struju? Odakle ugalj za grejanje? Ima i uža Srbija zemlju, pa? Ima i rude raznih metala, Lece na primer. Zlato. Gde su najbolji izvori pitke vode u Srbiji? U užoj Srbiji. Uljni škriljci? U užoj Srbiji. Da li je Bor u Vojvodini? Sada, što naši političari nikada, ama baš nikada nisu znali da to na pravilan način a za dobrobit ljudi u Srbiji iskoriste - to je neka druga priča. Vidim, mnogo je i vama u Vojvodini dobro pucaju vam novčanici od para, idealno vam je. Imate zemlju, naftu, i? Koliko ja znam zemlje baš i nemate, više nije vaša, pokupovali je stranci tako da čete vrlo brzo okopavati kukuruz na zemlji koja jeste u Vojvodini ali čiji vi niste vlasnici. Ko im je prodavao tu zemlju? Beograd? Ma, da! Zato, smirite svi svoje nerve i ne pišite ovakve gluposti.
Студент саобраћаја
Када је у питању кредит за железнице, развлачи се 100 година, а када се узима кредит за аутопутеве, пристаје се на врло неповољне кредите, попут оног Азербејџанског. На крају, достижемо границу задуживања у којој ништа нисмо уложили у железнице. Економијом у којој се држава у иностранству задужује за аутопутеве, грађани купују углавном стране аутомобиле кредирима у страним банкама, ствара се краткорочни привид стандарда. На крају се долази до дужничке кризе и зависности од увозне нафте, као у Мађарској, Грчкој, Хрватској...
Slobodan Ratković
Da li će se ova nova vlada i po čemu razlikovati od prethodne?Sumnjam,jedino,možda po tome što će Dinkić i kompanija još više ubrzavati procese raskradanja budžeta i svih drugih sredstava koja su namijenjena investicionoj potrošnji.Pitam se,kako se smije uopšte i razmišljati o preusmjeravanju investicionog zajma u budžet?Pa samo to je dovoljno da se Dinkić po hitnom postupku razriješi svih dužnosti u vladi.S.R.
Kolja Aleksejevič
Mala korekcija kolege Dr.Bozica. To Vojvodina ima zemljiste i poljoprivredu, ne Srbija. Imala je i naftu, dok je vlada Srbije nije prodala za tepsiju ribe. Srbija ima tu i tamo malo zemlje, ima vode kolko volis, i ima Fiat. I to je od prilike to. I ima pola stanovnika u dijaspori, mozda moze njih da muze umesto krava? Sva ostala bogatstva i potencijali koje poseduje su ili odavno propali, a to sto ima ne znaju da ih iskoriste.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља