уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:02

Милева Ајнштајн – добар математичар, али не и геније

Аутор: Ј. Стевановићчетвртак, 26.07.2012. у 22:00
Ми­ле­ва Ајн­штајн

Да би насловила књигу о женама у науци, ауторка Драгана Поповић намерно се позвала на мушкарце. Уместо имена научница, њене „Жене у науци” носе поднаслов „од Архимеда до Ајнштајна”.

– Шта би значило да сам написала „од Теано до Барбаре Маклинток” када осим Марије Кири ниједна научница није свима препознатљива, каже Драгана Поповић, доктор биофизике и професорка на београдском Факултету за ветеринарску медицину.

Њена недавно објављена књига у издању „Службеног гласника”, која већ у наслову провоцира на размишљање о родној равноправности, прати живот научница, изумитељки и истраживачица које су допринеле развоју математике, физике, хемије и медицине, а којима у највећем броју случајева никада није одато признање које су заслужиле. Ауторка се посветила природним наукама, посебно „тврдим” дисциплинама, као што су физика и хемија „при чему је физика и данас мушка област”.

Вековима се на свим меридијанима веровало да није потребно да се супруге, сестре и кћерке образују. Жене које су ипак истраживале и сазнавале понекад су завршавале на ломачи под оптужбом за вештичарење. У 16. веку за време коперниканског обрта, добијају приватне учитеље, али се ништа суштински не мења.

– Током историје увек се понављао исти образац. Само су жене из имућних кућа улазиле у науку и то уз подршку мушких чланова фамилије. И данас је образац донекле исти. Да би се бавила науком, жена мора да има подршку породице, партнера и друштва.

Врата школа затварана су пред женама, па су на часове одлазиле служећи се лукавствима. Када је схватила да нема начина да је на факултет приме као жену, Миранда Бери је одлучила да се претвара да је мушкарац. Са лажним идентитетом дипломирала је на Универзитету у Единбургу и 1812. постала војни хирург. Њихова открића приписивана су другима. Елизабет Фулам је писала о катализи сто година пре него што је овај процес званично откривен. Нети Стивенс открила је како икс и ипсилон хромозоми одређују пол детета и умрла без признања, а њен рад приписан је Томасу Моргану који је за овај научни подухват добио Нобелову награду 1933.

У књизи Абрахама Пајса о генијима науке уопште се не говори о двострукој добитници Нобелове награде Марији Кири, док се Лиза Мајтнер, која је објаснила нуклеарну фисију, помиње само као пријатељица шведског физичара Оскара Клајна.

Студенткиње су могле да упишу Сорбону тек 1868, док је Оксфорд почео да издаје дипломе женама и дозвољава им да предају тек крајем двадесетих година прошлог века, а Кембриџ 1947. Али највише образовање није значило и друштвено признање па је Марија Геперт Мајер (1906–1972), добитница Нобелове награде за физику, први плаћени посао добила у 53. години живота.

Ауторка примећује парадокс да је „слабији пол” више прилика за образовање имао у конзервативним католичким друштвима него у либералним протестантским земљама.

– Италија је још у 15. веку имала жене на универзитетима. Мислим да је одговор у јаким породичним везама и подршци коју најближи тамо пружају једни другима.

Тренд је остао. Крајем 20. века око 12 одсто Американки, Канађанки и Британки имало је звање доктора науке физике док је исту титулу у Ирској и Португалији, као и у земљама бившег реалсоцијализма, поседовало 40 одсто жена.

Жена у науци је данас у свим друштвима мало – у Србији 30 одсто. Најмање их је у техничким наукама.

– Средина нас од малена учи шта су нам родне улоге и која су нам занимања намењена, па се девојчицама поклањају лутке и говори да им је лепше и лакше да студирају енглески него технику. Број професорки на Београдском универзитету (БУ) порастао је, јер се на њих у извесном смислу гледа као на учитељице док су мушкарци отишли у приватне послове који се боље плаћају.

Број студената и студенткиња на БУ је исти, додаје наша саговорница, објашњавајући да се тај однос мења тек касније када се жене посвећују деци, кући и породици док мушкарци настављају научне каријере. Како то променити?

– Решење је социјално одговорно друштво које ће дозволити да се жена после породиљског одсуства безбрижно врати на посао, а не да страхује од отказа. Женске студије треба да прошире видике, институције да се баве родном равноправношћу и подстичу позитивну дискриминацију.

Као пример особе која је жртвовала научну каријеру зарад породице често се наводи Милева Ајнштајн. Иако образована, она је кувала и прала док је њен супруг Алберт Ајнштајн зарађивао бесмртност. Ипак, поглавље о Милеви је одмерено и за разлику од многих других наслова са истом темом, не тврди да је Ајнштајн присвојио теорије своје прве супруге.  

– О Милеви се углавном пишу пристрасне књиге због потребе да се неко наш повеже са неким ко важи за највећи ум свих времена. Међутим, нема доказа да је она била креативни део њиховог „тима”.

Истражујући судбину добре математичарке и физичарке Милеве Ајнштајн, Драгана Поповић је закључила да је једина студенткиња у класи Алберта Ајнштајна у Цириху ипак била само неко ко је са највећим физичарем размењивао мисли и повремено се за њега бавио математичким рачунима. Али ништа не упућује на то да је Милева дошла до резултата који су Ајнштајну донели славу и Нобелову награду.

– Неко ко има генијалне идеје, не би их се тако лако одрекао и препустио другима.

----------------------------------------------

Аристотелово „не”

Жене су доприносиле филозофији природе још у антици. Поменута Теано бавила се физиком, математиком, медицином и астрономијом у 6. веку п. н. е. Док је у Платоновој Академији било жена, Аристотел их је називао инфериорним, деформисаним мушкарцима.

Најпознатија у историји науке и филозофије у 11, 12. и 13. веку била је Хилдегард из Бингена, игуманија манастира Светог Руперта, којој се приписује идеја о универзалној сили гравитације до које је тек после неколико деценија дошао Исак Њутн.

Ана Комнин, ћерка византијског цара Алексеја Комнина, бавила се медицином у 12. веку. Галилејева ћерка Вирџинија проучавала је филозофију природе.

Маргарет Кавендиш је у 17. веку популаризовала науку и написала један од првих научнофантастичних романа „Усијани свет”.

----------------------------------------------

Ни угледна ни уносна

Драгана Поповић примећује да свуда у свету опада интересовање за природне науке, јер се у ове дисциплине сада улаже далеко мање него, на пример, шездесетих.

– Наука нигде више није атрактивна. Одустају и мушкарци, јер научни рад више не доноси ни углед ни профит.


Коментари7
f0f4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan K
A sta Dragana ako niste u pravu o Milevi, kakvu li nepravdu cinite iznosenjem svojeg zakljucka, pa hajde da dodamo i prema svojoj sunarodnici.
Димитрије Јаничић
Имам утисак да су се насловом хтели испровоцирати читаоци. Став ауторке књиге је само препричан, не верујем да је био тако искључив. Ући у суштину односа Милева и Алберта тешко је: питање љубави измиче научничкој објективности. Уосталом, зашто Ајнштајн без подстицаја, уплаћује пола Нобелове награде Милеви. Без обзира на наше можда превелике жеље да Милеви припишемо више него је заслужила, није у реду ни бити искључив. Не треба губити из вида да је њена колегиница Десанка Ђурић Трбуховић прва о њој написала неке истине које се сада често препричавају, злонамерно или добронамерно, али се у њима изврћу неке чињенице. Вероватно, још нема коначног одговора. Ако га икада и буде.
Bogdan
Proverite kakav je Ajnstajn bio djak, narocito is fizike i matematike. Takodje proverite zasto posle razvoda sa Milevom, a imao je samo 40 godina, nije objavio nista. Predao je nekoliko radova koji su se pokazali pogresnim. Svakako ne treba nikoga preuvelicavati, ali treba hladnom glavom analizirati cinjenice. Neznam zasto se Anstajn stalno pominje kao najveci medju velikima, kada ima daleko vise onih koji su doprineli mnogo vise od njega, u primenjenij nauci.
Srbenda
Dosao Srbin i sve ih nadmudrio. Srbija do kosmosa!
Драган Колак
Коначно да неко саопшти "болну" истину о Милеви Марић Ајнштајн: "О Милеви се, углавном, пишу пристрасне књиге због потребе да се неко наш повеже са неким ко важи за највећи ум свих времена. Међутим, нема доказа да је она била креативни део његовог 'тима' ". А, можда је нечија жеља да се злоупотребом имена одане супруге умањи величина "највећег ума свих времена".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља