понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Идем у Рио да се приближим Бори

субота, 28.07.2012. у 22:00
Рукометни глобтротер: Драган Ђукић на тренингу у „Бакарној кутији” у Лондону Фото Ненад Неговановић

Лондон – Српски олимпијски тим у Лондону има 115 представника, али наша земља има овде још спортских амбасадора. Један од њих је Драган Ђукић (50), селектор рукометаша Велике Британије, протеклих десетак година тренер више страних клубова и националних тимова Јордана, Мађарске и Македоније. Пошто се после олимпијских игара сели на клупу Израела, питамо га да ли је то његов покушај да постане рукометни Бора Милутиновић (водио фудбалске репрезентације пет земаља на светским првенствима)?

–Дефинитивно сам глобтротер и мислим да модеран рукомет станује свуда. Британски медији су недавно објавили да сам имао понуду од Русије, али то нису били конкретни разговори. Радио сам три и по године са британским тимом да бисмо били заједно данас и зато су ми били прихватљиви само послови које бих могао да почнем најесен. Зато сам прихватио понуду Израела да водим његов тим на путу за Игре у Рију 2016. Ето можда прилике да се приближим Бори пошто је он отишао на тај континент.

Британски медији су истицали вашу улогу у пионирском послу који радите у њиховој земљи, пошто је на Острву рукомет на нивоу крикета у Србији?

Британци кад хоће себе да мотивишу узимају пример свог великог ривала: Ако је Француска била организатор Б првенства света 1989. а шест година касније постала светски првак, што ми то не бисмо могли. За мене је то био професионални изазов, јер био сам принуђен да направим интернационални тим. Тренер за физичку припрему је Словенац, тренер голмана Швајцарац, мој асистент је Британац. Покушали смо да направимо пројекат користан за рукомет у свету. Рукомет не може да постане глобални спорт све док англо-саксонске земље не почну да га играју, док га нема у медијима на енглеском језику, а ово је јединствена прилика да се нешто уради на том плану.

Шта сте успели да урадите за три и по године?

Мој циљ је био да направимо младу екипу која ће моћи да игра до Рија и после тога. Рукомет је прошле године проглашен за најбрже растући спорт у Великој Британији, јер је 60.000 деце почело да га игра, а чак је у школама процењено да је он много здравији за развој детета од фудбала који је у склопу школских активности. Сада све школе имају рукомет у програму шест месеци.

Како сте направили тим?

Рукомет је до скора овде био спорт Европљана и оних који су дошли да студирају. Само у Лондону има 500.000 студената. У 16 екипа које су се прошле године такмичиле у енглеској лиги било је свега 16 домаћих играча. Зато имамо доста репрезентативаца „са стране”. Испуњава ме то што сам имао прилику да креирам све из почетка и да ударим печат српске рукометне школе. Ипак, овде рукомет има танке финансијске ресурсе. Рецимо, седам дана боравка у Британији кошта државни тим као 25 или 30 дана у Србији. Скупи су хотели и изнајмљивање дворана којих име свега шест у целој земљи прикладних за рукомет. Људи се питају који је то спорт да дворана мора да се комплетно отвори.

Шта британска јавност очекује?

Влада еуфорија, а рукометни турнир је први распродат олимпијски догађај, још крајем јануара. Њима је то прва прилика да виде како рукомет изгледа, јер га нема на телевизијама које се не плаћају. Мој капитен и помоћник су гостовали на Би-Би-Сију и онда се један гледалац јавио: Купио сам улазнице па ми реците шта могу да очекујем од рукомета? Сигуран сам да ће бити изненађен. Рукомет лежи британском духу, јер је то борбен спорт с пуно контакта, да кажемо и фајтинг спорт.

Која је најгора предрасуда коју сте чули о Србима откако не радите у земљи?

Већ 12 година сам ван земље, откако сам отишао из Звезде. Покушао сам да мењам слику о нама на неки други начин. Нисмо ми ни грозни ни предивни, већ само све што радимо желимо да то радимо најбоље на свету. Ту нас по некад људи не разумеју. За нас не постоје мали и велики мечеви, за нас неме неважних ствари и на тренингу... Док нисам дошао у Лондон, британски тим је са данским тренером радио све полако, а онда је дошао неко ко хоће све и одмах. После сам их много пута водио у Србију, припремали смо се на Копаонику, у Кладову, у Београду, у фудбалском центру у Старој Пазови, у Институту за спорт на Кошутњаку. Тако је овај британски тим много научио о Србији. Мој асистент врло добро зна и за кајмак и за кајсију.

Како вам изгледа српска репрезентација?

Оно што су наши рукометаши урадили у овој години такође мења слику о нама, јер смо пре њих остали упамћени као генерација грубијана, када су бронзану медаљу освојили Ђукановић, Ђурковић... А на Европском првенству у Београду смо показали да поред чврсте одбране знамо да играмо и лепо, а поред спортског успеха били смо и добри домаћини. Сад смо на олимпијади, квалификовали смо се за Светско првенство, очекује нас организација Европског првенства за рукометашице... Све је то врло лепо.

Александар Милетић

-----------------------------------------------------------

Деда ствара куће, тата фирме, а ја тимове

„Рођен сам у Аранђеловцу, одрастао сам и почео да играм у Александровцу у Жупи. Почео сам да играм 1974. године, од 1986, са 24 године, постајем тренер-играч. У 31. години сам професионалац у Металопластици и знам да ће рукомет бити мој посао, иако сам студирао физику. У свим клубовима у којима сам радио као тренер имао сам улогу ствараоца, креатора. Волим да се шалим па кажем да је мој деда саградио 23 куће, да је мој отац направио 12 фирми, а да ја правим тимове. У Србији сам тренирао Металопластику, учествовао у стварању Колубаре, тренирао моју Жупу, па женску екипу Напретка док је била на врхунцу, затим мађарски Пик Сегед... Био сам селектор Јордана, Мађарске, Македоније, тренер на Мадеири у Португалији, у Скопљу... У многим тимовима, не само Србије, има играча које сам стварао и драго ми је да их видим на такмичењима”.


Коментари0
755d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт актуелно / Олимпијске игре - Лондон 2012.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља