недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Од Сувог брега до Принстона

Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 30.07.2012. у 22:00
Филип Петронијевић на Тргу устанка у Чачку (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Двадесет и трећег маја, дан пошто је навршио 30 година, Филип Петронијевић је одбранио докторску тезу на Универзитету у Питсбургу под називом „Синтетичка студија циклоклавина, циклопиезоничне киселине и других биолошки активних једињења која садрже индол”. Након неколико седмица напустио је Пенсилванију и са супругом се преселио у Њу Џерси, јер ће каријеру наставити на Универзитету у Принстону.

– За постдокторске студије конкурисао сам на Принстону и на Харварду, добио позиве са оба али прихватио први. Радићу код професора Дејвида Макмилана који је међу водећим светским стручњацима за област органокатализе – каже докторанд за „Политику”.

Дошао је ономад на неколико дана у родни Чачак да би видео родитеље и сестру, подсетио се драгих боја завичаја. Са тридесет лета већ је положио све испите и званичне провере знања, са оценама „десет” или „А”, а на Принстону га чекају две или три године стручног усавршавања. Већ са 33 могао би да оствари животни сан.

– Наумио сам да постанем професор универзитета, било у САД или негде у Европи, да добијем групу својих докторанада и буџет. За сада све иде по плану.

Као дипломац Хемијског факултета из Београда, 2006. године, добио је позив четири универзитета у САД да о њиховом трошку настави докторске студије. Са факултетском колегиницом и будућом супругом Маријом, коју је упознао још у истраживачкој станици у Петници, одабрао је Пенсилванију и Питсбург и ту остао, ево, до доктората. Из наше престонице донео је знање са 30 испита положених са десетком и у некадашњем царству америчких челичана ступио у дуг низ од око 2.000 дана тешког, мукотрпног, непрестаног рада.

– У Питсбургу сам био у групи професора Петера Випфа, Швајцарца немачког порекла који је радио и недељом. Нисмо видели ни Васкрс, ни Божић, ни Дан независности, радећи од 9 до 22 или 23 сата. Само суботом радило се нешто краће, до 19 или 20 сати, а једино недељом био сам код куће и могао да видим дан. При томе, увек изложен великом притиску и изузетној конкуренцији. У групи је било 35 истраживача и нико нас није директно контролисао, али смо сваког уторка и петка морали ментору да предочимо шта смо урадили у међувремену, како бих после пет година таквог рада стекао право да докторирам.

Група је покушавала да усаврши лек против ботулизма који изазива једна бактерија, нападајући нерве. Због тога сигнали не могу да се шаљу кроз нервни систем и после извесног времена долази до парализе и смрти.

– Затим сам почео да радим на другом пројекту у вези са индолом, подструктуру која се јавља у фармаколошки активним супстанцама. Нашли смо нови метод за синтезу индола који смо применили у трећем пројекту. То је, дакле, била синтеза једног природног производа чија биолошка активност није позната. Једињење је изоловано још 1969. године и има структуру сличну ЛСД-у, примењиво је у лековима против разних неуролошких и психичких стања. Наш метод применили смо у синтези тог молекула и то смо послали на биолошка тестирања. Тиме је заокружена једна целина у мом докторату.

Сутра се враћа у САД, чекају га обавезе на Принстону. Ту ће имати примања већа бар за половину него у Питсбургу, али мора у некој фармацеутској компанији да потражи посао за Марију, која је хемичар са мастером.

Необичан је пут којим је Филип доспео у свет органске хемије. Растао је у радничкој породици чачанског насеља Суви брег и, док су родитељи били на послу, гледао школске емисије „Атом по атом” и „Поглед у оглед”. Иако је био тек пети основне, две године старија сестра повела га ја са собом у школу на час хемијске секције. Професорка је поставила задатак намењен ученицима седмог разреда и од свих ђака решио га је само „падобранац” Филип.


Коментари6
26c42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzo mekasa
super. bas se radujem. secam ga se iz petnice kao saradnika. pitam se gde mu je zena zavrsila. bese manojlovic marija. oboje su bili divni.
zlata milicevic
Bravo za moga grebica samo napred mladi dr.Petronijevicu. ponosni smo na Tebe, a tek roditelji mogu zamisliti. pozdrav sa Cypra od tetka Zlate grebicke
Simon Simonovic
DobrilaMihajlovic...moze postici mnogo"...u inostranstvu
Dobrila Mihajlovic
Mladom dr. Petronijevicu sve cestitke! Dokaz da se vrednim radom, trudom i istrajnoscu moze postici mnogo. Puno srece i uspeha!
Dragan
Koliko nas Cacana ima rasutih po celom svetu! Evo ovde u Stockholmu se vec stvara jedna grupa "Grebica". Na zalost zemlje Srbije intelektualni podmladak se masovno seli van granica drage nam domovine. Verujem da ima mnogo onih koji se raduju tome. U protivnom bi matiaca uradila nesto na tom planu i pokusala da im pruzi uslove da se bave naucnim radom u svojoj voljenoj zemlji. Sramota!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља