среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 31.07.2012. у 22:00 Дијана Вукомановић

Политика је исувише озбиљна ствар да би била препуштена само мушкарцима

Кажу да се практична политика састоји у игнорисању чињеница из реалног живота. А чињеница јесте да су жене у Србији већинско становништво. Међутим, жене у Србији су „тиха већина”. Након недавно одржаних избора на свим нивоима власти, жене су заиста добиле историјску шансу да гласније проговоре и да се њихово мишљење у већој мери уважава. Међутим, поставља се питање да ли ће повећањем нивоа репрезентативности жена у политичким институцијама у Србији, а поготово у парламенту, бити побољшан и квалитет доприноса жена-политичарки у нашој земљи?

Пре одговора на питање о квалитету, још коју реч о бројевима. Конкретни подаци говоре да је у бившој „комунистичкој” Србији, број жена-посланица у тадашњој једнопартијској скупштини, износио 20 одсто, док је први вишестраначки парламент Србије 1991. имао свега 1,6 одсто жена (sic!). Зато се и говорило о првом „мушком” таласу демократизације Србије. Српска опозиција није успела да у већем броју регрутује жене: у тренутку смене на власти, 2000. године, у српском парламенту било је свега 5,6 одсто жена. Постепено смо досегли европски просек: претходни сазив српског парламента из 2008. имао је око 21,6 одсто жена, а данас тежимо броју од чак 30 одсто. Дакле, коначно су сазрели услови да се говори о другом „женском таласу” демократизације у Србији. Но, нису толико битне разлике у процентима од 20 до 30 одсто, колико је битно да ли ће овај нови талас „феминизације” српског парламента унети нови сензибилитет, нове теме, а самим тим и нови квалитет у српску политику и политички дискурс у Србији.

Конкретно: да ли ће доћи до промена у вечитом разликовању типично „мушких” и типично „женских” тема? Јер, социолошко истраживање (социолошкиње Ане Вуковић) које је спроведено међу посланицима и посланицама српског парламента у сазиву из 2007. године је показало да су мушкарци-посланици најчешће покретали иницијативе посвећене привреди и финансијама, док су жене-посланице најчешће иницирале теме посвећене раду, породици и социјалној политици. Дакле, ваљало би што чешће охрабривати жене да буду спремне да говоре о економији и финансијама наше земље. Тиме ћемо се, ваљда, доказати као равноправни кандидати за челне позиције у управним, односно надзорним одборима српских предузећа.

Похвално је што у српском парламенту има све већи број младих жена, али и оних које су у трећем добу. Још је похвалније да у актуелном сазиву парламената има и жена посланица које су свој посланички мандат започеле у поодмаклој трудноћи – оне кажу да се због тога неће одрећи посланичког мандата и да ће задржати и одржати своје право и на материнство, и на радни статус, и на бављење политиком. Што је изузетно добро и важно и за остале жене у Србији. Тиме се шаље цивилизацијска порука да је жена једнако важна и као мајка и као радно, политички или друштвено ангажована особа.

Такође важно је шта о моћи жена у политици и друштву кажу моћни мушкарци? Индикативно је да је премијер Дачић у свом експозеу, за разлику од његових претходника на овој функцији, управо нагласио значај родне равноправности и жена и заложио се, пре свега, за њихова економска права. Указујући да жене у Србији зарађују мање од мушкараца, на истом радном месту, са истом школском спремом, Дачић је констатовао да је то „највећа дискриминација која данас у Србији, али и у другим европским државама, постоји”, истакавши да се то мора променити. Такође похвално је што је приликом навођења конкретних имена кандидата и кандидаткиња за министарске ресоре, Дачић користио родно сензитивни језик: „потпредседница” и „министарка”. Што је још један симболичан корак напред у афирмацији улоге жена у српској политици.

Мислим да изложене чињенице говоре да је заиста успостављена мушко-женска, родно равноправна синергија у реформски оријентисаној политици у Србији. Напослетку, уместо закључка да нешто слободније парафразирам Де Гола: политика је исувише озбиљна ствар да би била препуштена само мушкарцима. 

*Народна посланица у Скупштини Србије, потпредседница СПС-a

Коментари2
de3a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
"Politika je isuvise ozbiljna stvar da bi bila prepustena samo muskarcima",velika istina,a tome treba dodati,pogubno je da su ti muskarci po pravilu sujetni,narcisoidni,autokrate,megalomani, alavi,pozeri i merljive"tezine".U ovom milenijumu "muskarci"su pokazali sta znaju i umeju,stanje nam je kao da su nam drzavu vodili na decjem kruzoku u produzenom boravku,pa je i red da se prepuste mesta zenama,a ima ih izuzetno sposobnih i radnih.Mislim da bi operativnost parlamenta i vlade bila veca i da se ne bi gubilo vreme na gluposti i teme koje nemaju ama bas nikakve veze sa dnevnim redom,posebno ne na svadje i"ubijanje"poslanickog radnog vremena u skupstinskom restoranu,ili na pijaci,shopingu ili ne znam gde sve,kao sto je to bila dosadasnja slika parlamenta.Prosecna zastupljenost 13% a u primanjima 177-300%,sa vise dnevnica nego dana u mesecu.U krajnjem,osnovna merila trebaju da budu vezana za strucnost i svekolike kvalitete,a kod jednakih,prednost bih davao zenskim kadrovima.
Ljiljana K.
Vlast treba da odslikava društvo. Ako udjete u neku partiju, zgranućete se ko je sve sa vama u istoj partiji. Dok sam se ja opredelila za program partije, mnogi su u nju ušli zard vlasti. Do vlasti se kod nas najlakše dolazi preko politike. Tako su mi prošle najbolje godine čekajući da me neko primeti. A onda sam saznala da me na lokalu vode "body guardi", ugostitelji, nesvršeni studenti.... Da su pustili mene ispred sebe, za njih ne bi bilo mesta. Zato žene treba da budu zastupljene onoliko koliko ih ima u društvu. Nisu ni najpametniji muškarci u vlasti. U italijanskom parlamentu je sedela Ćićolina. I to je njihovo društvo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља