недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.08.2012. у 22:00 Јелена Чалија

Пентекостна црква тражила да буде традиционална

Мада у непосредном окружењу има градовa и места у којима православне манастире даноноћно чувају наоружани војници или државе где је полиција имала намеру да неиздавањем дозвола за стални боравак остави цео један град без иједног православног свештеника, Србија је та у којој се не поштују верске слободе, а такав назив стекла је, према извештају Стејт департмента, првенствено због постојећих законских решења.

Извештај о стању верских слобода америчког Стејт департмента указао je на то да српски закони ограничавају верске слободе, и то првенствено они делови Закона о црквама и верским заједницама у којима је направљена подела на традиционалне и конфесионалне цркве и верске заједнице, као и правилници који регулишу упис у регистар цркава и верских заједница. Седам традиционалних цркава и верских заједница имају, на пример, право на реституцију одузете имовине, док „нетрадиционалне“ цркве немају, наведено је у извештају Стејт департмента. Министарству вера замерено је и што није регистровала покрет Харе Кришна, Лигу баптиста, Евангеличку протестантску цркву у Суботици и Пентекостну цркву.

Апсолутно стојим иза тога да ничија регистрација није одбијена уколико је била комплетна документација, каже некадашњи министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић.

– Закон о црквама и верским заједницама је усвојен знатно пре него што је ресор вера постао моја одговорност и имамо врло високе оцене институција Европске уније у погледу квалитета тог закона. Сваки закон може да се побољшава, али оно што је добро јесте то што смо ниво верских слобода и толеранције у Србији знатно подигли и он је сада драстично виши него што је то било пре демократских промена. Мислим да свака интерпретација тог тренда у негативном смислу није објективна – истиче Срећковић.

У Регистру се налазе и 17 „нетрадиционалних” цркава и верских заједница, а у Србији, према неким незваничним проценама, има више од 40 цркава и верских заједница које нису регистроване.

У новом сазиву Владе Србије Министарство вера и дијаспоре је укинуто и замениће га Канцеларија за вере, која још није и званично формирана, па је тренутно тешко доћи до конкретних података о случајевима на које је скренута пажња у извештају Стејт департмента. Како сазнајемо, проблем са Лигом баптиста и Пентекостном црквом био је у томе што су тражиле да буду регистроване као традиционалне цркве и верске заједнице, што није могуће. Иако ове две конкретне цркве нису уписане у регистар, неке друге баптистичке и пентекостне цркве већ су у Регистру цркава и верских заједница. Хришћанска духовна црква, на пример, уписана је у регистар 2006. године и припада пентекостном покрету који широм света има око 300 милиона чланова. У овој цркви објашњавају да су они хришћанска црква и да по суштинским учењима нису далеко од православне или католичке цркве, али да их, без обзира на то, стално називају секташима, а често се и физички обрачунавају са њима или им уништавају верске објекте. Додају и да Хришћанска духовна црква постоји у нашој земљи од двадесетих година прошлог века, да данас има око двадесет заједница и више од 1.000 верника, углавном Словака.

Припадници мањих верских заједница, тачније оних које не спадају у седам традиционалних, као и чланови појединих невладиних организација тражили су својевремено због ове поделе и оцену уставности Закона о црквама и верским заједницама. Др Здравко Шорђан, генерални секретар Центра за толеранцију и међурелигијске односе, каже да је центартражио да се у преамбули закона јасно дефинишу појмови црква, верска и конфесионална заједница, као и верска секта.

– Подела на традиционалне и конфесионалне цркве и верске заједнице је у ствари подела на привилеговане и мање привилеговане и тако како нас је закон поделио тако нас и власт у свакодневном животу и активностима дели. Нама се, на пример, често не одобрава умањење пореза и ослобађање од ПДВ-а за књиге и учила за религијске школе или на предмете који су нам потребни у обредима. Нико, бар из блока протестантских заједница, не оспорава Српској православној цркви њен примат, духовну и културно-историјску улогу. Она је већинска црква, то је природна ствар која се чак и не мора регулисати законом јер је то једноставно тако, али оно што тражимо јесте то да разлике између традиционалних и конфесионалних цркава буду умањене – напомиње др Шорђан.

----------------------------------------------

Процедура регистрације

Осим традиционалних цркава и верских заједница које су због „вишевековног историјског континуитета и правног субјективитета стеченог на основу посебних закона“ аутоматски уписане у регистар цркава и верских заједница, све остале морају да поднесу захтев за то. Он, између осталог, садржи потписе 100 грађана, чланова цркве или верске заједнице, статут или други документ у којем је описана организациона структура, начин управљања, права и обавезе чланова, списак организационих јединица. Потребно је предати и приказ основа верског учења, податке о сталним изворима прихода верске заједнице... Упис у регистар није обавезан, али црква или верска заједница које то учине стичу статус правног лица, па могу имати верске објекте, бити власници имовине, отворити банковни рачун.

Коментари5
bda86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маретић
Не схватам како тзв. Мале верске заједнице које према укупном броју чланства не прелазе 1 или 2 % укупног становништва Републике Србије могу да буду тако опасне и погубне, како су медији често извештавали претходних година за биће и веровање српског народа. Овде се ради о људима који на основу слободне воље одређују да верују и да припадају одређеној верској заједници, оне су вишенационалне и држе се хришћанских моралних и догматских начела и никога не присиљавају да им приступи, нити крше Устав и чине нека кривична дела у свом испољавању верског живота. И не разумем зашто се објективније и непристрасније не говори о њима и њиховом веровању, него се медијски дискриминишу, оптужују и тиме стварају предрасуде код обичних људи који мало познају и сопствену веру, али знају да треба да се чувају "секти" јер су тобоже веома опасне и деструктивне. Ово једноставно не одговара истини и такво (не)представљање малих верских заједница у јавности подржава њихову бојазан да су другоразредни грађани.
Slobodan Ratković
Lijepo vaspitanje predstavlja temelj ispravnog odnosa medju ljidima.Danas,nažalost,odnose medju ljudima,narodima,pa i vjerskim konfesijama diktiraju ekumenski centri u sprezi sa globalističkim centrima moći,koji u centar života naših,umjesto Hrista smještaju laži,obmane,mržnju, sebičnost,megalomaniju i neodgovornost.Do vjere i dodira sa Hristom se ne dolazi uz pomoć ispraznog,bezdušnog i po praznoj i nadasve lažnoj formi poštovanja Onoga koji je pretrpio smrt,poniženje i grozne muke i radi nas koji srljamo u obezboženje.Sami podaci o nazivima i brojevima razno-raznih sekti koje su se infiltrirale u samo srce našeg duhovnog bića,dovoljno govore o tome gdje se danas nalazi srpski narod,i u kojoj mjeri je dozvolio da mu neprijatelji njegove Svete Vjere u Spasitelja čovjeka i svijeta,ruše ograde oko njegovih svetih hramova.I u srazmjeri sa nicanjem razno raznih i antihrišćanskih sekti,rastu i sve složeniji i teže savladivi problemi u Srbiji.Ne lišavajmo se Logosa života.S.R
dosta x
Sve ove sekte ukinuti dekretom, da ne kvare omladinu.
Drasko Djenovic
Zar nije i pogresno navodjenje Baptistickog saveza Srbije kao Lige baptista upravo primer krsenja nekih prava - npr. pravo na ime. Liga baptista u Srbiji ne postoji. Sto se tice Hristove duhovne crkve... Da, oni su pentekostalci ali od one 'sorte' koja ne krstava u ime Oca, Sina i Duha Svetoga. Zamislite kada bi sada neko rekao pravoslavcima ili katolciima da se krste u crkvi koja je u svemu ista ali malo drugacija - jer nema Sv. Trojcu? Budimo realni, ako neko ko je radio u Min. vera napise da je to isto onda takva osoba ocigledno nikada nije upoznala ucenja tih crkava. S druge strane treba primetiti da su sve netradicionalne crkve iz protestanstkog - dakle hriscanskog korpusa, ali da nijedna nehriscanska verska zajednica nije dobila registraciju.
Zakoni Djakoni
Zasto trositi vreme i energiju na zakone i zakoncice kad ima toliko drugih precih problema. Pustite ljude, koji nikome ne predte, da se mole kome god hoce. Narod ce sam izabrati gde i kako da se moli i koga ce materijalno podrzavati. Drzava ne treba nista da se mesa u religiozni izbor i zivot gradjana, sve dok se religija(je) ne mesaju u drzavne poslove ili bave kriminalom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља