четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:36

И даље има скривених банкарских трошкова

Без обзира на законску регулативу која би требало да помогне корисницима финансијских услуга, појавиле су се нове накнаде и провизије
Аутор: kamatica@comчетвртак, 02.08.2012. у 22:00

Да ли и даље постоје скривени банкарски трошкови? Када смо се пре годину дана бавили сличном темом било их је напретек. Сада би увођењем Закона о заштити корисника финансијских услуга требало да је другачије. Наиме, овим прописом су обухваћена и Основна начела заштите корисника (члан 5. Закона) и обавеза Оглашавања (члан 6. Закона). Овим законом прописана је обавеза да се финансијске услуге морају оглашавати на јасан и разумљив начин, без нетачних информација, односно информација које могу створити погрешну представу о условима под којима се услуга користи. Дакле, уз обавезу банака да у предуговорној фази клијенту доставе и сам нацрт уговора, постојање скривених трошкова требало би бити прошлост!

Међутим, да ли је заиста тако?

Пре свега, оглашавање банака које је примарна ствар у комуникацији са потенцијалним клијентима и даље не функционише по принципу јасно и разумљиво пласираних информација, што може довести до заблуда.Наравно да су,када одете у банку, информације које добијете од банкарских службеника свакако потпуније, али то и даље не решава проблем скривених трошкова који у неком моменту „дођу” на наплату или их једноставно касно приметимо.

1. ТЕКУЋИ РАЧУНИ И ПАКЕТ РАЧУНИ

Иако је НБС законом ограничила наплату трошка затварања текућег рачуна, као и накнаду за подизање средстава са сопственог рачуна, та накнада се и даље наплаћује, али под другим именом. Наиме одређени број банака наплаћује накнаду за отварање текућег рачуна, односно наплаћује накнаду за подизање средстава са текућег рачуна уколико та средства нису легла на рачун по основу уплате зараде или пензије.

Како је банкама свакако примамљивије да уместо да продају само текући рачун, продају у ствари пакет услуга или такозвани пакет текући рачун, то су трошкови клијента већи. Јер, иако вас је банка обавестила да вам је платна картица бесплатна у првој години коришћења, у ствари нико од нас се на време не информише колико ће нас то коштати та иста бесплатна картица када уђемо у другу годину коришћења, да ли ћемо реиздавање картице морати платити, колике су накнаде сада за те услуге и колико их често банка мења.

Даље, услуге СМС банкинга, е-банкинга који добијамо у оквиру пакет рачуна, свакако ћемо платити по тарифама банке, невезано за месечну накнаду одржавања пакет рачуна који нам нуди ту услугу.

2. КРЕДИТИ

Како је применом новог закона дошло до промене у начину обрачуна ЕКС-а, тако су и ефективне каматне стопе порасле. Јер уколико је потребно отворити рачун у банци да бисмо могли неки кредит да подигнемо, трошак месечног одржавања рачуна мора бити укључен у обрачун ЕКС-а.

Овом логиком рекло би се да је код кредита максимално избегнута могућност појављивања скривених трошкова. Али изгледа да се опет варамо.

Код појединих банака, оно што је разумљиво и јасно оглашено као накнада банке за одобравање кредита или премија осигурања кредита која се плаћа у случају да је потребно осигурати се од незапослености, искључиво се финансира из одобреног кредита. Дакле, сем што ћемо унапред платити све накнаде банци, у току целог периода отплате кредита на те накнаде ћемо плаћати и камату! Још ако којим случајем пропустимо да на време платимо неку рату кредита, онда ћемо плаћати и затезну камату на накнаду која је урачуната у рату кредита.

И ето опет заблуде, погрешног информисања и скривених трошкова!

Поред тога, банке су полако почеле да уводе и провизију за одржавање или администрирање кредита у отплати,и то у процентуалном или фиксном износу на годишњем нивоу. Дакле, без обзира на законске регулативе које би требало да релаксирају новчаник корисника финансијских услуга, појављују се неке нове накнаде и провизије, па су кредити уместо да буду јефтинији, све скупљи и скупљи.

3. КРЕДИТНЕ КАРТИЦЕ

Слична је ситуација и код кредитних картица.

Уколико погледате детаљно извод по картици који вам је банка доставила, видећете да су у изводу наведене и накнаде које сте у обавези да платите. Све те накнаде као,на пример, месечну накнаду за одржавање картице и накнаду за подизање готовине на банкомату, јасно су вам представљене приликом потписивања уговора о коришћењу платне картице. Онај део који подразумева да ће у минимални проценат отплате, углавном пет одсто код кредитних картица, ући и камате и накнаде, нико нам није јасно објаснио, тако да ћемо уместо месечног плаћања комплетног износа накнаде и камате, ми ту једну накнаду и камату обрачунату за само један месец плаћати више месеци увећану за опет обрачунату камату у наредним месецима.

4. МЕЊАЧКИ ПОСЛОВИ

Када причамо о мењачким пословима, већина банка оглашава да мењачке послове обавља без наплате провизије, а разлике у курсевима банака и мењачница су драстичне. Наиме, приликом одређивања куповног и продајног курса банке су у ствари укалкулисале и провизију за обављање ове врсте посла.

Уколико се осврнемо на мало познату конверзију новца из једне стране валуте у другу, већина банака ће вам то урадити по принципу откупа валуте коју желите да конвертујете, наравно, прво у динаре, а онда ће динарима које сте добили по најнижем курсу претворити у жељену валуту купљену по највишем курсу. Уколико будете имали среће да добијете могућност да урадите директу конверзију из једне валуту у другу, мали број банака који то и ради за ту услугу ће вам наплатити и провизију.

5. НАКНАДЕ ЗА СЛАЊЕ И ПРИЈЕМ НОВЦА ИЗ ИНОСТРАНСТВА И БЕЗГОТОВИНСКА ПЛАЋАЊА

Иако је мање-више свима познато да при слању новца у иностранству плаћамо неке провизије, увек се непријатно изненадимо када дођемо у банку да подигнемо новац који смо управо добили из иностранства, и иако је пошиљалац тамо платио провизију за слање новца, ми овде морамо платити провизију да бисмо могли располагати тим нашим новцем.

Уколико са свог рачуна желите да безготовински пренесете средства на рачун другог лица, без обзира на то да ли је рачун другог лица у вашој банци или некој другој банци, платићете накнаду и за ову услугу. Код одређеног броја банака такозвани интерни платни промет у оквиру исте банке вас неће коштати, али овај начин плаћања на крају није нимало јефтин, јер, поред процента накнаде, свака банка има прописан фиксни минимални износ накнаде. Уколико вам при наплати накнаде буде примењен проценат рачунајте на трошак од 0,2 до један одсто од износа на налогу, односно од минимум 50 динара до максимум 5.000 динара.

Све ове накнаде банке објављују у документу који зовемо ценовник услуга или тарифник. Сваки овакав документ је доступан на сајту банке, али штура и непрегледна форма са подацима за које нам је потребан банкарски речник да бисмо их разумели чине заправо да корисници банкарских услуга беже од јединог извора тачних и прецизних информација.

Дакле, саветујемо да при сваком пословном односу са банком добро проучите услове под којима вам банка пружа одређене услуге, укључујући и праву цену тих услуга, па макар и читањем банчином тарифника, јер ћете једино на тај начин избећи непријатна изненађења звана – „опет ме банка дужи за неку накнаду за коју нисам ни знао да постоји”.


Коментари1
bc1e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragana jovanovic
Pa ima puno skrivenih bankarskih troskova, meni napr. naplacuju naknadu jer ne koristim cekove na koje imam pravo u okviru bonus paketa.A koliko ima tek naknada za firmu, kao da vam odrzavaju svemirski brod a ne obican racun.Smatram da treba prepisati zakon EU.Ne zato sto sam zaludjenik, vec zato sto se na Zapadu sve banke ponasju isto i prava komitenata su ista u svim bankama.Kod nas banke su dosta samovoljne i razlicita su pravila,pa tako u jednoj banci nesto moze i normalno je a u drugoj to nije po propisu.Prosto smatram da pravila moraju biti ista za sve banke i komitenti -pravna i fizicka lica mogu znati svoja prava i obaveze i pravila poslovanja banaka jer su propisana zakonom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља