понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Видети друкчије, значи видети даље

Аутор: Зоран Радисављевићчетвртак, 02.08.2012. у 22:00
Петар Сарић (Фото Т. Јањић)

Београдска „Просвета” објавила је нови роман Петра Сарића „Митрова Америка”. Роман говори о подели једне породице: када је почео Први светски рат – отац и син враћају се из Америке у отаџбину, а остатак породице – мајка и двоје деце – остаје у Америци. Раздвојеност чини своје. Петар Сарић (1937), песник, романсијер, драмски писац, аутор четири збирке песама, шест романа, једне драме, радни век (од 1958. године), провео је на Косову и Метохији, где и данас живи, на Брезовици, код Урошевца.

Срби, који су се исељавали у Америку, нису мењали своје навике. Митар од Галвестона прави своје родне Црквице. Данашње генерације су прилагодљивије?

Кретање не бисмо приметили кад се оно не би дешавало поред оног што нам изгледа да мирује; и опет смо без одговора: шта се заправо креће – оно што лети, или оно што се не помера? И ето, никад нисмо сигурни шта се око нас и с нама дешава. Јер, оно што смо сигурни да смо видели, није сигурно да смо видели! Најбоље смо видели – ако смо друкчије видели, јер то пре нас нико тако није видео. Од тога нема већег задовољства. Најчистија је та варљива истина: она храни свако уметничко дело. Тако је и с Митром у Галвестону одакле је боље видео и доживео своје Црквице но док је у њима био, као што ће из Црквица боље видети и доживети оно што му се дешавало у Галвестону но док је био у њему... Данашње генерације као да следе Митра. Иако су остале без много чега, по чему су се њихови преци казивали, и поносили, не би им то, без провере, требало узимати за неки грех. Видети друкчије значи видети даље.

Међу радницима, који раде најтеже послове – Сенегалцима, Индијцима, Србима… влада велика солидарност. Данас тога нема. Како објашњавате толику себичност људи?

Најсличније су људске невоље и несреће. Оне без обзира на верску, националну или неку другу припадност зближавају људе, умањују разлике међу њима, праве њихове колективе, замагљују истину о појединцу и то до те мере да је човек поверовао да поседује оно што не поседује, да је његово оно што није његово. Укратко: да је он оно што није! Зато је тако несигурно његово сазнање о себи (заклоњено себичношћу).

Када је почео Први светски рат – Митар са сином као добровољац одлази у Србију. У недавној прошлости, када је код нас избио рат, омладина се склањала у европске земље, Канаду, Америку, Аустралију… Однос према патриотизму се, очигледно, променио?

Митра, попут таласа Мексичког мора, запљускују неред и збрка који лако пређу у претећи вртлог, и с тим он живи. Захваљујући том његовом неспокоју, пред њим ће се отварати врата (за која није ни знао да постоје) са чијег се прага види невиђено. У рату та врата најшире се отворе. Па ипак, нисмо сигурни да ли је Митар отишао да би се борио за своју отаџбину, или је побегао из Галвестона, као што нам није јасно од кога је побегао (ако је побегао): од своје жене, или од Америке. Ни њему то не бива јасно. Без тог кошмара, у који као да је сам себе гурнуо, и који васпоставља неки свој (космички) поредак, о њему не бисмо сазнали оно што смо сазнали.

Тако се и сазнање о нашој генерацији, ослобођеној патриотизма какав смо до јуче познавали, готово само нуди: ти млади људи отворено и без стида беже од рата. Али њихов удес, који су покушали да избегну, није мањи од удеса оних који су још спремни да крваре за родну груду. Тај лом може бити и грђи и већи. Те промене одувек су биле неминовне, подмукле и болне.

Ово је и роман о љубави која нестаје. Да ли се Митар враћа у отаџбину због носталгије, или због изгубљене љубави?

Нисмо сигурни, рекосмо, шта је Митра натерало да са сином Душаном оде из Галвестона, и зато се наше поимање његовог безнађа – део породице остаће у Америци и заборавити свој српски језик, а део ће се вратити у Митров завичај и заборавити енглески – понавља и учвршћује.

Мајка, чија деца говоре енглески, прекорева их што не говоре и српски, јер ко остане без „мајчиног језика”, остаје без душе, без имена. Олако се одричемо свог корена, своје традиције, свог језика?

У људском бићу, којем је на било који начин ускраћен мајчин говор, које је тако остало без душе, влада притајена или отворена пустош. Она може бити толико видљива, да је право чудо како се то биће, тако осакаћено, креће!

Што нам је Косово даље – вели Нојко, један од јунака романа – то нам је ближе. Како се данас живи на Косову и Метохији? Чему се надате, шта очекујете од српске државе?

Као што сваки човек поседује нешто чији губитак не би поднео, јер га без тога не би ни било, тако је и сваки народ везан за неку своју светињу, за мит, по ком га свет познаје. Без тог свог историјског и духовног средишта и стецишта његов опстанак био би незамислив. За Србе – то је Косово. Оно је наш Јерусалим, наш Хиландар. Трагедија није само наша, но и моћника који намеравају да нам отму Косово и Метохију. Она је равна заустављању точка, симбола кретања. Али нема силе која то кружење, као ни оно у космосу, може да заустави. На крају једне Митрове књиге („Српске јуначке песме”),поред бележака са датумима и потписима читалаца, има и један анонимни запис: „Кад би ми Бог дао такву моћ којом бих надвладао своју мајушну снагу, онда би то указало да је пронађена сила којом би била укроћена она која, откад човечанство бележи траг о себи, тежи да влада светом. Али човеку та моћ још није додељена – у заблуди је онај који верује да је поседује – нити ће му бити додељена док не смогне снаге да клекне; и почне смерно да се моли”.

----------------------------------------------

Ако би Срби остали без Косова, и свет би остао без Косова

Чему се надате, шта очекујете од српске државе?

Мала је или никаква моћ државе Србије. Мало је оно што она данас може да учини за Косово и Метохију. Али, то ће бити могуће кад се успостави равнотежа међу светским моћницима, кад не буду усамљени на врху на који су се попели, те кад буду кадри да разумеју: ако би Срби остали без Косова и свет би остао без Косова! А то ни после свих бомбардовања није могуће. Могуће су, нажалост, нове жртве: као да рат тек почиње. Јер демократскаЕвропа, притиснута Америком, још не мари што се пред њеним очима над косовским Србима из дана у дан, годинама врше најбруталнији злочини: убиства, паљења и рушења средњовековних хришћанских светиња, прогони, покори, понижења сваке врсте. Кад би се Европа једном одважила да се јавно постиди, нада(и за њу и за Косово) не би изгледала тако далеко.


Коментари2
841e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Књижевник петар Сарић је ем добар писац, ем, нормалан Србин, ем јунак који се држи у животу на Косову и метохији. Ем је частан човек. Његова оцена у једној ТВ емисији да је од окупацфије Косова гора чињеница да је пореклом његова Црна Гора (власт, наравно) признала "независно Косово". Ту је највећа част господина Петра Сарића који на најлепши начин чува и свој образ и образ његове малене Црне Горе.. Тиме је Сарић сачувао образ довијека! Част ми је што сам се дружио са њим кад смо били нешто мало млађи....
Anna Anna
Nedavno sam gledala intervju Petra Sarica. Bila sam hipnotisana slusajuci njegovu biografiju i pricu o svome ocu . Divan covek, realan , talentovan za rec i zapazanje. Pade mi jedna napisana recenica na tabli, sa druge godine iz sintakse: JEZIK JE NASA ZVUCNA DOMOVINA. Veliko postovanje i pozdrav knjizevniku sa Kosova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља