среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.08.2012. у 22:00 Биљана Баковић

Србија разговара: Има ли морала у политици

Миљенко Дерета, оснивач „Грађанских иницијатива” и Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука (Фото Д. Ћирков)

Квалификације попут оних да нам је Скупштина као пијаца или берза и да су нам политичари нешто као трговци постале су опште место, уз све чешће оцене да је на политичкој сцени све више неморалних људи. Оне нарочито долазе до изражаја у време после избора, када се преговара о формирању владе и када се испоставља да је „изборна математика” много важнија од политичког програма.

О томе шта је морал у политици и има ли га на српској политичкој сцени ставове су разменила два народна посланика која су први пут у скупштинским клупама. Миљенко Дерета, оснивач „Грађанских иницијатива”, ушао је на листи опозиционе Либерално-демократске партије, а Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука, функционер је владајуће Социјалдемократске партије Србије Расима Љајића.

Цветићанин: Морала у политици у нашем друштву има онолико колико га има у свим осталим сферама. И ту има људи, као у свим другим сферама, који су изузетно предани, посвећени свом послу, али, нажалост, има и оних који се никако не би могли убројити у људе за које би везали било какве моралне инстинкте. Нисам од оних који сматрају да је политика она сфера живота где је најмање морала, она је увек одраз читавог стања друштва. Мислим да се ствари не могу посматрати црно-бело па да кажемо сви људи који су у политици нужно немају морал,као што не можемо да кажемо да су, с друге стране, сви људи који су, на пример, у цркви, нужно морални и чедни.

Дерета: Не бих се сложио с тврдњом да је политика одраз друштва. Ја мислим да она треба да има утицај на друштво и да мења слику друштва и ту је заправо велики изазов за оне који улазе у политику. Наравно да и у политици има поштених, доследних, поузданих људи, али код нас се политика води тако да заправо дозвољава и претпоставља да сте ви спремни да изневерите неке своје принципе и нека своја начела да бисте задовољили неки интерес који се, нажалост, представља као општи, али заправо је партикуларни, партијски или лични. Ја мислим да је питање морала увек лично и да је наш проблем то што су људи просто и морал делегирали политичким партијама и препустили се том једном колективном приступу у коме политичка партија има свој интерес а они су, ето, војници партије „принуђени” да у таквој политици учествују. Ја не мислим да је тако, мислим да је свако од нас ко учествује у политици направио одређени избор до које мере ће пристати на нека наметнута решења, наметнуте идеје итд. И мислим да је кључни изазов за наш морал заправо одсуство програма и идеологије. Дакле, људи улазе у политику политике ради а не одређене идеје ради.

Политика: Реч је, значи, о недостатку идеологије.

Дерета: Недостатак програма и идеологије. После првог круга избора у Грчкој, када је победила партија екстремне левице, она није могла да нађе партнера с којим би формирала владу. Код нас се то уопште не би поставило као питање. Та влада би била формирана јер има цео низ политичких група без праве идеологије.

Цветићанин: Ја сматрам да се не може повући знак једнакости између идеологије и морала зато што је идеологија једна политичка категорија која се увек тиче политичке борбе као такве, а морал је ипак једна универзална категорија, много старија и од политике и од идеологије. Дакле, идеологије долазе и пролазе, морал остаје увек. Иначе, потпуно се слажем с тезом да је морал ствар личног поштења и одговорности, с тим ће се сложити свако моралан и свако иоле интелигентан. Међутим, када говоримо о сфери политике, која је једна тешка сфера доношења одлука, дневнооперативних одлука, моја дефиниција политике је да је то уметност могућег или вештина могућег. Да се одлуке могу донети само у реалном контексту.

Политика: Шта то значи?

Цветићанин: Ја сам социјалдемократа и верујем у еволутивни пут развоја друштва, односно не верујем да се Србија може преобразити преко ноћи. Али се свакако слажем с тим да политика не треба да буде пасивна. То није ни морално. Политички морал, или ако хоћете државнички морал, најпре је у реалној анализи стања – које мере можете да донесете и шта вам реална друштвена подлога дозвољава. А онда, када сте дали тачну дијагнозу стања, кад имате реалну слику стварности, онда ћете, и ту долазимо до питања морала, оформити најбољи могући тим с људима који ће се одликовати личном одговорношћу, личним знањима, па чак и добрим намерама, људе који ће заврнути рукаве за ову земљу.

Дерета: Делимично бих се сложио са овим, али питање одговорности за слику коју имамо о Србији у овом тренутку је нешто где се поставља питање морала. Да ли ћете ви после дијагнозе одлагати нека решења зато што је то лакше или ћете предузети тешке кораке зато што су они неопходни – то је за мене кључно питање. Поставићу вам врло практично питање, да не идемо у теорију: да ли ћете ви гласати против неких предлога закона владе зато што ће то бити супротно неком вашем моралу?

Цветићанин: Ми сматрамо да је у политици морал она категорија која одређује међуоднос између политичких фактора. Значи, ако сте пристали да дајете једну скупштинску већину, ви онда улазите у један однос сарадње и поверења са људима...

Дерета: Али не безусловно.

Цветићанин: Наравно, не безусловно и у том смислу СДПС ће учествовати у свим расправама активно и могу вам рећи с гарантијама да ћемо ми имати став који ће бити конструктиван. Све оне ствари за које мислимо да су корисне за друштво, државу и грађане ми ћемо подржати. И указаћемо на све оне ствари за које мислимо или да нису корисне или да могу да буду штетне...

Политика: А да ли ћете ви као опозиционар гласати за предлог владајуће већине уколико сматрате да је добар?

Дерета: Да. Без сваке сумње.

Цветићанин: Ево, и ту се слажемо, сад смо дошли до једне тачке врло битне за Србију и њен институционални развој, за политичку културу. Један представник опозиције је рекао да ће да гласа за сваки законски предлог уколико сматра да је он користан за друштво, државу и грађане. И један представник власти је рекао да ће потакнути расправу о сваком законском предлогу који може бити споран за државу, друштво и грађане...

Политика: Али нисте рекли да нећете гласати.

Цветићанин: Знате како, што се тиче конкретних поступака, и ово је битно да се каже, у политици ми не делујемо као скуп слободних стрелаца, без обзира на то колико је свако од нас изградио своје лично име пре него што смо приступили одређеној политичкој групацији. Та политичка групација нас је кандидовала, били смо на нечијој листи и сматрам да у политици треба да имамо и минимум лојалности. Мислим да се може наћи добра мера између сопствене личне одговорности и потребе да се истакне сопствени став и лојалности онима који су нас кандидовали. Јер кад видите ова силна претрчавања, прегруписавања...

Дерета: То је аморално, по мени.

Цветићанин: Да, имамо проблем с политичком лојалношћу. И, ако хоћете, ретки су политичари који су остајали уз сопствену странку и опцију чак и када су били незадовољни. Код нас нико не жели да мења ствари изнутра. Неко је незадовољан неком ситницом и одмах би правио другу партију и одмах би бацао дрвље и камење према људима с којима је до јуче седео.

Дерета: Па то је питање политичке културе.

Политика: Поменули сте актуелна претрчавања. Да ли бисте све то – прелазак Ненада Китановића с листе ДС-а у УРС, изјашњавање Захарија Трнавчевића да ће да подржи владајућу коалицију, или Маје Гојковић, која је изашла са листе УРС-а због тога што су преговарали о владајућој већини са СНС-ом, а онда им пружила подршку после експозеа мандатара, па одлука СДПС-а да подржи владајућу већину – стрпали у исти кош?

Цветићанин: Будући да је поменута моја странка, желим још једном да објасним наше мотиве: дакле, у томе је било пре свега интереса да се обезбеди стабилност новој већини, комфоран простор за рад. Од 5. октобра стално је била драма да ли има 126 посланика у Скупштини и због тога су испаштали „обични” људи. Интерес СДПС-а је био да већину која је већ постојала појачамо, да не би и та влада била на крхким ногама.

Дерета: Ја мислим да то није исти кош и очигледно је да су разлози различити. Једно је питање када једна цела партија приступи коалицији која већ има неопходну већину, а сасвим је друго питање када имате случај као што је рецимо Маја Гојковић, која је била у једној коалицији, па када је мислила да ће се формирати једна влада прешла у другу коалицију, тј. понудила се другој коалицији, па када та коалиција није формирана, она се вратила оној првој. Дакле, неко ко хоће да учествује у власти по било коју цену. И ја морам да кажем, пошто сам дугогодишњи пријатељ са г. Љајићем, заправо ме је изненадила његова искреност, кад је рекао да је опстанак његове партије у питању ако није у власти. Е, и то сад постаје лично морално питање – да ли ћу направити тежак компромис да бих очувао партију која ће опстати само ако је у власти, или је за мене важније да се залажем за неке идеје без обзира на то да ли сам у власти или сам у опозицији.

Политика: Љајић је заправо рекао да је превладао прагматизам.

Дерета: Да. Морално, а рекао бих и идеолошко питање јесте где ви ту линију прагматизма повлачите.

Политика: Као да смо све „прагматичнији” у политици како године пролазе.

Дерета: Јер у њој има све мање морала.

Цветићанин: Свака странка уколико мисли да напредује мора да врши позитивну селекцију. Моја теза је чак следећа: прагматично је да будете морални. Или, морално је да будете прагматични. Значи, уколико странке не буду вршиле позитивну селекцију па кандидовале најбоље људе, с личним моралом, поштењем, личном одговорности, интелектуалним залеђем, па и здравом народском бистрином, без обзира о којој групацији је реч, те странке неће добро да пролазе.

Дерета: Нема завршне речи по питању морала. Питање морала је нешто што се сваки дан, у сваком тренутку, ставља на кушњу. Питање морала је, рецимо, да смо ми у скупштини изгласали Закон о министарствима у коме постоји члан 38, који је апсолутно у сукобу са постојећим законима. Дакле, то је питање морала – да ли ви из одређеног прагматизма рушите процедуре и постојеће законе, или користећи постојеће процедуре, мењате их постепено, поштујући их, да бисте на тај начин успоставили континуитет демократских институција.

Цветићанин: Ја бих рекао – морал је нужан али није довољан. Људи у политици треба да буду лично поштени и морални, али то није довољно уколико су неефикасни. Неко може да седи на пању и да се буса у груди сопственом моралношћу а да ништа није учинио за државу и друштво, док је истинска моралност не само лично поштење већ велики рад. Најморалније је испоручити народу резултате, а не вртети празне приче.

Дерета: Ако смем томе да додам – прагматизам сасвим сигурно није довољан.

Коментари7
d0bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboljub Matic
Mislim da gospodin Cvjeticanin za razliku od gospodina Derete ne shvata vrednost i tezinu moralnih osobina ljudi. Dali mi je vazniji moral ili pokazati rezultate u politici je apsurdno diskutovati o tome.Moral je cistota i olicenje karaktera jednog coveka. Gospodin Ljajic je prekrsio te norme onog trenutka kada je usao u vladu. Ulaskom njegove partije u koaliciju sa SNS-om, SPS-om i URS-om kao „stabilizator“ vecine u vladi ta partija je bila, recimo spasena, i potreba da i on udje u vladu nije bila obavezna, osim ako on sam to nije zeleo. Znaci on je mogao vrlo “jeftino” i posteno ostati moralno i karkterno cestit kao sto sam ga poznavao. Trebao je samo ostati dosledan njegove najave “moja partija ide u koaliciju ali ja necu biti u vladi”. Zivim vec blizu cetrdeset godina u Nemackoj ali ovako nesto u nemnackoj politici, ovoliko malih partija i svako moze sa svakim, nisam doziveo. To je najblaze receno politicka nekultura a o karakteru da ne govorimo.
Маринко Јашић
У протекле двије деценије у нас су се десиле промјене таквих размјера да се може говорити о њиховом револуционарном карактеру са позитивним и негативним предзнаком истовремено. Створен је огроман дебаланс између разарања постојећег и стварања новог. Друштво у цјелини је осиромашило, а истовремено су настале енормне имовинске разлике међу људима: на једној страни малобројни слој врло богатих, остатак слој врло сиромашних; средњи слој је нестао.То није могло да се не одрази на свијест људи, њихово понашање и морал. Стога се тешко сложити да данас свако ко учествује у политици "направи ... избор у којој ће мери пристати на нека наметнута решења, идеје итд." из простог разлога што, ако је материјално зависан, а већина јесте, нема избора: ако ће слиједити своја морална убјеђења, неће опстати у политици, јер политику воде странке чији програми нису такви да би се на њиховој конкретној реализацији могли исказати појединци и да би се могао објективно оцјењивати њихов допринос и заслуге.
Berislav Kangrga
Poptpuno se slazem sa g. Cveticaninom. Kod nas je lakse napraviti novu partiju nego menjati stvari i resavati probleme u staroj. A o trvenjima izmedju ljudi u razlicitim strankama i o njihovoj kasnijojo bliskoj saradnji da ne pisem . Stranke koje su se medjusobno optuzivale i skoro vredjale zarad "visih interesa" uvek mogu zajedno. Jedina ideologija koju Srbija treba da ima je ona kako ziveti bolje. Proslo je vreme da se zbog ideologije drze portreti vodja na zidovima. Takva ideologija vise nigde u svetu nije potrebna vec je potrebna ona koja ce omoguciti "obicnom" coveku pristojan zivot. Zbog ponasanja nasih poslanika u zadnjih nekoliko decenija nije ni cudo sto se jedav tako uvazeni dom naroda smatra pijacom.
zoran risticevic
Miljenko Dereta drzi slovo o moralu. Majko mila... I hrabro zakljucuje da politika nije odraz drustva. Pa cega je odraz? Marsa? Čovek je neuspeli reditelj, izbačen iz GSS, ostrascen i sarkastican sagovornik ubedjen da je njegovo tanko znanje iz oblasti politike i društvanih nauka dovoljno da zaseni pohlepu za novcem iz stranih donacija. Jos je uskocio u pogresan voz, otišao '45 u četnike, što je rezultat njegovog političkog neznanja i stvarno nema potrebe da nas mučite više sa takvom intelektualnom gromadom. Zovite nekog drugog, tj. potrudite se malo.
Пера Ложач
Још ми је и јасно како Дерета може да каже ово што је рекао на почетку антрфилеа (јер морала у политици нема), али ми није јасно што "Политика" упорно форсира поменуту особу, па чак и по цену апсурда каквог имамо у овом тексту. Наиме, СРС је годинама била најјача партија у Србији, а власт јој је била недостижна.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља