понедељак, 21.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

Православље у српском стилу

Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 06.08.2012. у 22:00
Верник у цркви Александра Невског у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Најновија истраживања показују да је Србија на петом месту у Европи по броју религиозних: тако се изјашњава чак 77 одсто анкетираних грађана у Галуповом истраживању, што је далеко више од светског просека од око 50 одсто. Тим поводом „Политика” истражује да ли смо заиста толико религиозан народ или се само тако изјашњавамо, јер у појединим црквама у Србији свештеници готово да немају коме да држе јутарње и вечерње службе пошто верници не долазе.

Да ли је вера искључиво ствар духовности или је и део националног идентитета? У случају нашег региона, изјашњавање о верској припадности најчешће повлачи за собом и националну припадност. Одређеној цркви, дакле, приближило нас је не само њено учење већ и чињеница да припадамо одређеном народу. Док чекамо најновије податке са пописа становништва у Србији, др Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије и некадашњи координатор Међурелигијског савета Министарства вера, подсећа да се на попису 2002. године чак 97,42 одсто Срба изјаснило као православци, Срба осталих вероисповести и атеиста заједно је било око 0,5 одсто, док су остатак чинили непописани и неизјашњени.

– Српска православна црква је наша национална институција с најдужим непрекинутим историјским трајањем. Када су несрећне околности привремено гасиле српску државност, Српска православна црква је била чувар државне идеје. Не би било погрешно истаћи да је она кроз историју била стуб и тврђава нашег народа. Стога је неизбежна и непорецива чињеница да је за српски народ припадност православној вери нераздвојива од националности – каже др Раковић.

Срби спадају у религиозне нације, истиче Драгиша Бојовић, професор на Универзитету у Нишу и Косовској Митровици и управник Центра за црквене студије, а специфични типови светитељства националних јунака, попут Светог Саве или светог кнеза Лазара, допринели су стварању одређене националне црте православне вере код Срба.

– Мислим да преовладава поимање српске цркве као националне институције. Постоји и разлог за то: црква је у различитим историјским околностима преузимала улогу државних институција, тако да је и најзаслужнија за очување националног идентитета у вековима када није било других институција које би тај идентитет очувале. Она је данас и литургијска заједница, свакако у већој мери него што је то било пре двадесет или педесет година – каже професор др Бојовић.

Верска пракса код нас подразумева и много народних обичаја. Није реткост да се верници много више посвете тој народној страни своје религиозности него оној црквеној, па свештеници треба да их опомињу да прослављање славе не значи задуживање до гуше да би се приредила гозба, да се на гробље не носи храна, као и да се после свих лепих божићних обичаја око којих су се домаћице тако ревносно трудиле, бадњак не баца у контејнер. Међутим, није то оно што се подразумева под православљем „српског стила”. Светосавље је, како му и име каже, утемељено пре свега на лику и делу утемељивача српске цркве Светог Саве, а др Раковић наглашава да оно не подразумева црквени национализам.

– У последње време често се са стране чује примедба да Срби треба да одбаце светосавље које нам намећу као етнофилетизам. То нити је добронамерно нити је тачно. Светосавље је заправо „универзална вредност наше народне хришћанске културе” којом смо себе уградили у широки православни и хришћански контекст – каже др Раковић.

Вероватно већина Срба, који су се изјаснили као верски опредељени, немају потпуно јасну свест шта значи светосавље, али би се они, ако би то питање било постављено, такође изјаснили као светосавци, јер је свест о улози Светога Саве врло присутна и поприма метафизичку димензију, сматра професор др Драгиша Бојовић.

– Жеља ка светосавском опредељењу је истовремено и део жеље да се покаже национално достојанство и нека врста националне изузетности. То истовремено не значи отклон ка универзалном појму православља. Напротив, код Срба постоји саборно осећање о припадности васељенској православној вери, па отуда често изражавање блискости према Русима, Грцима и другим православним народима – наглашава професор др Бојовић.


Коментари14
70bcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Tacno je da su poejdinci pa i citave regije menjali reigiju u proslosti.I pre ropstva pod Turcima Srbi su menjali reigiju,prelazii sa paganstva na oravoslavlje.Postojai su i tzv bogumili.Pa sta?Religijsko nejedinstvo kao ovo postpji kod mnogih naroda-eto nemci su i katolici i protestanti,vodili su i verske ratove,ali oni svi sebe smatraju Nemcima,jer govore isti jezik.
Некада и сада
Данас у Србији као већински арод живе Срби-православци, Срби-атеисти, Срби-муслимани и мали број Срба-католика. За време под окупацијом Османлија, велики број Срба у свим крајевима, је прешао у муслимане (да би задржао привилегије или добио нове ливаде,..), тако да су само НАЈХРАБРИЈИ и НАЈПОСВЕЋЕНИЈИ остали православци.
DrJela Bisic
Naravno da Srbin,kao i pripadnik svake druge nacije,ne mora da bude pravoslavac.Srbin moze da bude ateista,agnostik,da veruje u postojanje boga ali da njegovo verovanje odstupa od ucenja pravoslavne crkve u jednoj ili vise tacki,moze da postane vernik bilo koje druge reigije,da bude musliman,katolik,protestant,Hari Krisna,hunduist,Sik,budista,sintoista,mormon,scajentolog,da veruje u sunce,da veruje u Zevsa ii Ra.Potpuno je pogresno poistovecivati Srpstvo sa pravoslavljem,a posto je to sistematski cinjeno danas imamo cele srpski govorece nacije(koje jos prema Srbima-pravoslavcima ispojavaju nenormalan animozitet,najblaze receno).Kada putujete i upoznajete ruge nacije,pravoslavne ii ne,vidite kak9o je to sto se srpstvo i pravoslavje izjednacuju gupo.Arapi su iislimani i hircsani(mnogih eniminacija)Nemci su i katolici i protestanti,da ne idem dalje.
Rade Djurovic
Pravoslavac sam,ali nisam vernik.U Srbiji je jako malo pravih vernika koji stvarno postuju crkvene kanone,mole se i idu redovno na liturgiju.Sve su to vernici-simpatizeri koji postuju samo crkvene praznike koji se zavrsavaju bogatom trpezom i picem,ono ostalo ih ne interesuje niti imaju vremena za to.Uglavnom nikad nisu bili na liturgiji i brkaju pod uticajem televizije to sa misom.Doduse nemaju od koga ni da nauce sta je skroman i smeran zivot kako pravoslavna vera nalaze.Svestenici koji propovedaju skroman i smeran zivot voze dobra velika moderna auta (karavane),imaju velike kuce a neki cak i poslugu,sto je los primer vernicima kako treba da zive (cast izuzecima).Neki svestena lica u Srbiji zive bogato i bahato ,tako da i deo dobrostojeceg sloja “vernika” sledi njihov primer.
rudi jelicic
Veliki broj srpeog naroda je sklon da podrzi politicare koji ih ponekad vode u porpast, posle tako velikog gubitka opet se vracaju crkvi i religiji dok ih neko drugi ne odvede na neku drugu stranu radi licnog interesa a ta strana je samounistanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља