уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:58

Шест векова манастира

уторак, 07.08.2012. у 22:00
Манастир Ваведење, ризница Фото Народни Музеј Чачак

Чачак – Монографија „Манастири Овчарско-кабларске клисуре”, управо штампана у другом, измењеном и допуњеном издању Службеног гласника из Београда и Народног музеја из Чачка,

представља потпуно нову теоријско-методолошку поставку изучавања ових храмова. Са новим подацима и фотографијама и друкчијим ликовно-графичким уређењем говори о пореклу светиња и култном наслеђу, даје паралеле са сличним сакрално-историјским подручјима и дометима духовне и материјалне обнове током XIX,XX и почетком XXI века.

Аутори монографије су Делфина Рајић, директор, и др Милош Тимотијевић, историчар Народног музеја у Чачку. Реч је о, за наше прилике, врхунском издању посвећеном традицији Србије, са 404 стране и 403 фотографије, штампаном у 2.000 примерака.

Данас, почетком XXI века, у Овчарско-кабларској клисури постоји девет манастира, две капеле и једна црква. Настанак ових храмова се само приближно може одредити. Недостатак историјских извора оставља пуно простора за многобројне претпоставке. Трагови живота у самој клисури и непосредној околини потичу из праисторијског периода. Пронађени су и остаци из антике код данашњег манастира Успења, ране Византије поред цркве Св. Илије изнад манастира Благовештења. Да ли је на овим, или неким другим тачкама било неких култних места, из времена раног хришћанства или ране Византије, није утврђено. Можда је клисура са својим природним заклонима, а касније и утврђењима, била склониште за околно становништво.

– Сам природни амбијент Овчарско-кабларске клисуре био је привлачан за пустињачко монаштво. Постоје многе „свете горе” у православном свету и средњовековној Србији, које су настале у усецима, кланцима, необичним геолошким творевинама, као местима где се јасно види и приказује снага Бога. У исто време такви простори су издвојени и заштићени, и погодни за аскезу. Највероватније да је анахоретско монаштво претходило подизању манастира у овој клисури, јер многобројне пећине на литицама Каблара иду наруку пустињачком монаштву – каже др Милош Тимотијевић за „Политику”.

За историчаре и даље отворено остаје питање када су монаси пустињаци населили Овчарско-кабларску клисуру? Да ли су у клисури постојала стара култна места, за која ми данас не знамо, да ли су монаси ту дошли крајем XII века, као што то преноси народна традиција, у време подизања великог и утицајног манастира Богородице Градачке, који се налазио на месту данашњег Чачка, није познато. Око великих манастира постојале су многобројне испоснице, али за сада још нема потврда да је то био случај и са Овчарско-кабларском клисуром.

– Највероватније да су овчарско-кабларски манастири подигнути крајем XIV века, у време доласка монаха синаита у Србију, који су донели један особени тип исихастичког монаштва и стварања мањих манастира у групама са упоредним постојањем пећина испосница у њиховој близини. Највероватније да су се монаси из пећина – испосница на литицама Каблара ради заједничке молитве окупљали у старом Преображењу, чија храмовна слава чува успомену на исихасте. По претпоставци, на исти начин подигнути су и остали манастири. Да ли су за њихово подизање бирана и нека старија култна места, остаје непознато. Сигурно је да су као заштита монашке заједнице у клисури, а вероватно и за околно становништво, подигнуте и утврђене две куле, на западу изнад манастира Благовештења и у средишту клисуре изнад манастира Јовања. Ове куле потичу из XIV века, а разорене су у наредном столећу приликом надирања Османлија – вели др Тимотијевић.

Аутор фотографија у књизи је Саша Савовић, мајстор фотографије из Горњег Милановца, рецензенти су др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд) и др Зоран Ракић (Филозофски факултет, Београд), а графичко уређење поверено је Слађани Тутуновић и Дизајн студију „Тригон” у Чачку.

Г. Оташевић


Коментари1
64d9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Kostić
Није лепо користити скраћенице за Овчарско–кабларску клисуру. Она није ОК клисура, нити било где постоји такав географски појам. На овај начин збуњујете читаоце и многоброје посетиоце манастира.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља