Трагични догађај који се одиграо минулих дана у области Јадра испровоцирао је неке наше читаоце да нам се јаве и поделе нам пацке због „нашег незнања”. Реч је о несрећном попу, који је побегао из манастира Црна река и настанио се у родном крају своје супруге, и његовим штићеницима такозваног центра за лечење болести зависности. Тачније у атару села Јадранска Лешница. Наши драги читаоци тврде да грешимо у писању имена села Лешнице јер сматрају, иако своје знање нису проверили, да је придев који му претходи јадарска а не јадранска.

У ствари, цела та област се по истоименој реци зове Јадар, па је сваки житељ тог краја Јадранин, а придев од њега изведен је јадрански. Тако је и са Лешницом где и на регионалном путу на жутој табли која означава име места црним словима пише, прво ћирилицом а потом и латиницом!?, Јадранска Лешница. Само што ми слабо читамо а и кад читамо често прочитамо оно што ми мислимо да пише и онако како видимо а не оно што заиста пише. Под тим именом се одвајкада налази у књигама Шабачко-ваљевске епархије и Мачванског округа – и у црквеним и у државним.

Ово живописно место Мачванског округа, на југозападним падинама Цера, које има око 2.000 сељана, не тако ретко било је заступљено у новинским хроникама услед честих поплава у протеклим годинама када је био оштећен и мост на регионалном путу. Али се тада нико није бунио због његовог имена које је „Политика” једина писала исправно. Нису се бунили ни његови житељи – важније им је било да се поправи штета настала услед бујица од исправљања грешке у писању имена села.

Придев јадрански који се односи на западни део Србије забележен је и у шестотомном Речнику Матице српске.