понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Кукуруз пенуша у пивским флашама

Аутор: Никола Белић – Димитрије Буквићсубота, 11.08.2012. у 22:00
Фото Р. Крстинић

Можда питање квалитета пива на тржишту не утиче много на заклете пивопије и популарност овог алкохолног пића, али је свакако семе подела између представника потрошача и произвођача. Закон о пиву, усвојен пре две године, до данас, тврде заступници конзумената, није комплетиран правилником којим би се прецизно утврдио састав ове текућине.

– Проблем је у томе што за један од основних састојака пива – јечам – постоје сурогати. Најчешће је то кукуруз. Недостатак правилника омогућује пиварама да додају својим брендовима више оваквих замена, јер нису ограничени прописаном количином. Зато ми и даље конзумирамо углавном кукурузно пиво које није нелегално и дозвољено је за употребу, али је произвођач у обавези да јасно декларише да је реч о овој врсти алкохола, а не да нас обмањује да користимо пиће од јечма – наглашава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

Представник НОПС-а тврди да би у правом јечменом пиву требало да буде дозвољено додавање до 20 одсто сурогата, а да се у погонима у нашој земљи убацује и до три пута више. Ова пића која се у Србији производе по лиценци страних компанија, према речима Паповића, зато не би могла да конкуришу на европском тржишту.

– Тамо где је тачно прописано шта се може назвати јечменим артиклима, из наше земље не би могло да прође. Најбитнија ставка код нас је маркетинг којим компаније надомешћују мањак квалитета. Кампање се углавном везују за спортске догађаје, а мало се прича шта је у флашама. Ту се чак и крши закон, јер је рекламирање пива после 18 сати забрањено. Предлажем да чланови наше организације обиђу десет изабраних градова у Србији и пробају случајне узорке, па ћемо доказати колики је удео кукуруза – поручује Паповић.

Теза да због сурогата јечма компаније у Србији не могу да се похвале саставом, за директора Удружења пивара Србије Миодрага Максимовића, није прихватљива. Представник произвођача тврди да су без обзира на проценат алкохола и сока, сва пива која се продају у Србији – квалитетна.

– Више правних аката прописује квалитет. Србија је једина земља у Европи која има и посебан Закон о пиву, а ту је и Закон о безбедности хране, који покрива комплетну индустрију. Наша земља има и правилник о квалитету, који по узору на државе Старог континента, прописује шта сме да се ставља у производ и како се анализира његов састав – истиче Максимовић.

Одредбе којима би био предвиђен дозвољен проценат сурогата јечма, додаје он, такође не постоје у Европи.

– Ако би сурогати у драматичној мери били додати у производ, потрошачи би осетили драстичну измену састава, јер би укус био другачији. То је као кад бисте у кобасицу убацили више лука него меса: одмах би се приметило – каже Максимовић.

Није тајна да многе пиваре, због уштеде, стављају у мањој мери сурогате, као што су сирови јечам, пшеница и кукурузна крупица. У Азији се додаје и пиринач.

– Технолошки је немогуће да неки од тих састојака послуже као комплетна замена у рецептури, а у мањим траговима не могу да промене укус – закључује Максимовић и додаје да физичко-хемијском анализом могуће лако утврдити све састојке.

-----------------------------------------------------------

У Кини четврт светске производње

Недавно обзнањена статистика каже да је у 2011. години регистрован нови рекорд у производњи „сока од јечма”. Земљанима је за гашење жеђи испоручено 192,71 милион килолитара пива, што је око 50,9 милијарди галона. Челна места међу произвођачима заузимају Кина – са убедљивих 25 одсто удела у глобалној пивској производњи – а следе САД, Бразил и Русија.

Кап у океану глобалне пивске продукције припала је и српским произвођачима који су у првих седам месеци 2011. произвели 3.177.000 хектолитара. Ове године „тираж” се од јануара до јула смањио на 3.138.000 хектолитара. За то је „заслужна” економска криза, али извоз је нешто већи ове него прошле године.

Око 85 одсто пива које се шаље ван граница Србије, заврши у Босни и Херцеговини, а остатак иде у Црну Гору, Македонију, Румунију, Бугарску...

На тржишту Србије у понуди је више од сто брендова. Највећи удео у продаји има „класично” пиво. Овог лета забележена је и „офанзива” пива од лимуна, грејпфрута и наранџе.

-----------------------------------------------------------

На тржишту нема фалсификата

– Инспектори Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде су у 2012. обавили 478 контрола пива, од тога 70 у престоници, 24 у производњи и 454 у промету

– У 76 случајева забрањен је промет, а од тога 18 у Београду, најчешће због истека рока употребе и неправилног декларисања и чувања производа у промету, које није по утврђеним условима. Нема пријава за фалсификовање брендова пива

– Пољопривредни инспектори проверили су и 23 увозника пива, који су за шест месеци 2012. године увезли 4.761.904 литара у 454 различита производа.

– Пре пуштања у промет, увозници су били у обавези да сами испитају безбедност 78 производа. Од тога је испитано само пет. Зато су пољопривредни инспектори донели 10 решења забране промета и при том је повучено 146.706 литара, док се не докаже да је ова роба сигурна.

– Поднето је и 10 пријава за привредни преступ увозника

-----------------------------------------------------------

Точено је најбоље

Пивопије се често заклињу у пиво из стаклене амбалаже, дајући му предност у односу на конзервирани „сок од јечма”, као и на онај у пластичним флашама. Миодраг Максимовић наводи да је ствар укуса за шта ће се муштерија определити.

– Тако се користи врло добра ПЕТ амбалажа која не пропушта угљен-диоксид. И те ствари су уређене Законом о безбедности хране. Али, најбоље би требало да буде точено пиво, и то оно са што краћим роком трајања, што значи да није пастеризовано како би трајало дуже. Услов је да се што пре попије кад се буре начне, јер је кисеоник његов велики непријатељ – истиче Максимовић.

-----------------------------------------------------------

Потрошња пива у Србији (попијени литри по глави становника)

2008. – 76

2009. – 67

2010. – 63

2011. – 66

(извор: Удружење пивара Србије)


Коментари16
ff9a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen S
Jagodinsko ... definitivno
Bonn Berlin
Pivo se ne pravi ni od kukuruza ni od jecma, pravi se od hmelja.
paravojni analitičar
@Miloš | 16/08/2012 10:56 Kapa do poda za komentar. Šta rade institucije zaštite potrošača, nije mi jasno? Ja uporno tvrdim da su piva koja vladaju tržištem Srbije vodurina, nepoznatog sastava ali odvratnog okusa.
Miloš
Često putujem pa imam priliku da pijem i druga piva - ova koja mi pijemo u Srbiji su veoma loša već godinama! Sva liče jedna na druga, mogli bi da ih nazovemo generičkim imenom "Vojvođansko sa stranim imenom". Ko se seća nekadašnjih Tuborga, Amstela ili Nikšićkog piva, koja su imala vrlo prepoznatljiv, specifičan ukus, shvatiće o čemu se radi. Ovdašnji strani prozvođači (tj. jedan, koliko znam) svakako da imaju druge standarde za Srbiju, dovoljno je probati bilo koje od njihovih piva negde napolju. Ali, to je slučaj i sa ozbiljnijim proizvodima, lekovima, hranom, sredstvima za higijenu... Ja takođe - kad god mogu - pijem jedina preostala domaća piva, Valjevsko i Zaječarsko. I još nešto, tačno je da su pomenuta točena piva generalno bolja od flaširanih (tu ne računam plastikance, to i nije pivo), ali to ne važi za Srbiju. Ovde su točena još lošija od onih u staklu,tu se tek podmeće svašta! Da zaključim, pijemo izvanredno reklamirana piva katastrofalnog kvaliteta i bezizražajnog ukusa!
Miloš
Često putujem pa imam priliku da pijem i druga piva - ova koja mi pijemo u Srbiji su veoma loša već godinama! Sva liče jedna na druga, mogli bi da ih nazovemo generičkim imenom "Vojvođansko sa stranim imenom". Ko se seća nekadašnjih Tuborga, Amstela ili Nikšićkog piva, koja su imala vrlo prepoznatljiv, specifičan ukus, shvatiće o čemu se radi. Ovdašnji strani prozvođači (tj. jedan, koliko znam) svakako da imaju druge standarde za Srbiju, dovoljno je probati bilo koje od njihovih piva negde napolju. Ali, to je slučaj i sa ozbiljnijim proizvodima, lekovima, hranom, sredstvima za higijenu... Ja takođe - kad god mogu - pijem jedina preostala domaća piva, Valjevsko i Zaječarsko. I još nešto, tačno je da su pomenuta točena piva generalno bolja od flaširanih (tu ne računam plastikance, to i nije pivo), ali to ne važi za Srbiju. Ovde su točena još lošija od onih u staklu,tu se tek podmeće svašta! Da zaključim, pijemo izvanredno reklamirana piva katastrofalnog kvaliteta i bezizražajnog ukusa!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља