понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:57

Прво злато после 2000.

Аутор: Живко Баљкаспонедељак, 13.08.2012. у 22:00

Олимпијски комитет Србије није уочи игара саопштио колико медаља очекује од наших спортиста, као што то раде неки национални олимпијски комитети, дакако не сви. Али неки медији и спортски радници нису задовољни учинком наших спортиста, пре свега бројем освојених медаља, хватајући се за изјаву Влада Дивца, председника ОКС-а, да имамо шансе за десет медаља, односно да десетак наших спортиста и екипа заузима висока места у светском и европском спорту и да су кандидати за медаље...

И те ставове, логично, прихватају многи љубитељи спорта заборављајући да ми нисмо измислили спорт, да нисмо најбољи у свему и да је у Лондону било 10.500 спортиста из 204 земље једнако жељних успеха.

Ипак, освојене су четири медаље – златна Милице Мандић, сребрна Иване Максимовић и бронзане Андрије Златића и ватерполиста. То је најбољи трофејни салдо нашег спорта од Атланте 1996. године, а први пут после Сиднеја 2000. имамо и олимпијског победника. Новак Ђоковић, Милорад Чавић и Зорана Аруновић заузели су четврта места, то нису медаље али су врхунска спортска достигнућа. Андрија Златић је имао још једну медаљу на нишану, али је изгубио последњим хицем и заузео шесто место. Зорана Аруновић је сигурно највећи трагичар у нашем тиму, јер је имала два финала и освојила четврто и седмо место, а како то стрелци кажу „вредела је за медаљу”, али у стрељаштву има превише фактора које је немогуће или бар тешко потпуно ставити под контролу. То знају и Дамир Микец и Немања Миросављев који су били међу највећим фаворитима за трофеје али нису успели да се пробију у финале.

Шесто место пливача Велимира Стјепановића, седмо место бацача кугле Асмира Колашинца, финале атлетичарке Иване Шпановић, кајакаша Марка Новаковића и сестара Оливере и Николине Молдован су, такође, сјајни пласмани, чак и четвртфинале тениског дубла Типсаревић–Зимоњић.

У екипним спортовима само ватерполо репрезентација представља константу – освојила је четврту медаљу узастопно, а то што ми (а и они) мислимо да вреде за златну овог пута се није доказало у базену. Можда ће у Рију.

Одбојкаши, одбојкашице и рукометаши, екипе које су нас на последњим европским шампионатима обрадовале медаљама нису успели да се пласирају у завршнице олимпијских турнира.

На крају уместо опредељивања за успех или неуспех боље је определити се за став да је наш спорт у Лондону показао онолико колико вреди у овом тренутку, сваки појединац и цела олимпијска мисија. Већ одлазак у Лондон 115 спортиста у 15 спортова који су испунили олимпијске норме представља успех за српски спорт чији је систем почетком деведесетих година прошлог века потпуно урушен и који још задуго неће моћи да се врати на онај ниво који је имао пре санкција.

Морамо се помирити с тим – Србија није земља спорта, већ земља која воли спортски успех.


Коментари5
3da83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Треба искрено рећи: ове ОИ су за српски тим апсолутни дебакл! То што је освојено неколико медаља последица је махом личне иницијативе и самопрегора неколико спортиста, то су са становишта српског спорта случајни успеси, који су омогућили да се цео наступ не окарактерише као катастрофа. Да Милица Мандић није освојила злато мислим да би се то морало и јавно признати, овако се сви самозаваравају како није лоше. Треба нагласити да главни српски фаворити нису оправдали очекивања да су дате нереалне најаве пред Игре (Дивац је прво рекао десет, онда од пет до десет што је могао бити реалан учинак). Већа опасност од неуспеха је његово релативизовање, треба рећи нисмо постигли онолико колико смо хтели дај да видимо на који начин можемо да превазиђемо тренутно лоше стање у српском спорту - Британија је 1996. освојила једно а сада преко 20 златних одличја - треба испитати туђа искуства и видети како сами можемо да се развијемо, и то не само у спорту.
Стари Врачарац
Колико улажемо у спорт више него одлично смо прошли (не мислим на краткотрајно улагање кад је нешто “у моди“). Сви су се борили и остварили колико су тог тренутка могли (шта мислите, да су други спортисти дошли да би само гледали наше?). Кад би се наши политичари трудили бар 10% од оног што су чинили наши спортисти Србија би процветала. И још нешто: наш ОК треба да улоши жалбу на онако срамно суђење ватерполистима - ако то не уради, нека сви из ОК одмах поднесу оствке.
Vojvodjanin
Svaka čast našim olimpijcima! Srbija je mala zemlja ophrvana problemima a njeni sportisti su jedna od malobrojnih svetlih tačaka na našem nebu. Za radjanje uspeha potrebno je blagostanje, što kod nas odavno nedostaje. Svi uspesi u našim uslovima su neverovatno čudo i hvala im na tome.
slobista .
Ovo kao da je pisao predsjednik OK da bi opravdao svoja neispunjena obecanja. Osvajaci medalja i oni koji su bili blizu tome ili su bili bar blizu svojih najboljih rezultata su opravdali povjerenje, ali ovdje ni rijeci o promasenim "investicijama".
Aleksandar Mihailovic
Sa pravom je nacija nezadovoljna ucinkom OK i nasih sportista na OI. Postignuti su rezultati tamo gde su najvise ulagali sami pojedinci i njihove porodice, po najmanje drzava, svaka cast vaterpolistima, dok su oni koji najvise dobijaju od drzave i oni koji su bili nase uzdanice, ove OI doziveli kao najobicnija turisticka putovanja. Kako je moguce da je vecina sportista bila u slabijoj formi nego pre priprema, dok su druge nacije obarale rekorde iz dana u dan? Kako je moguce da je vecina nasih sportista bila bez motiva? Sta su motivi za njih kada su pod drzavnom zastavom i sa drzavnim grbom na dresu? Kako je moguce da na OI dodju toliko nespremni da moraju da odustaju, i to ne prvi put? Na cemu se zasnivala procena OK i predsednika istog oko 10 medalja? Da mi ne zamere ostali, ali, posle ovih OI jedan sport, zbog koga cesto nisam ni spavao, necu vise da pratim. I jedno hipoteticko pitanje: Zbog cega je kod nas najslabije stanje u svim sportovima u koje drzava najvise ulaze? Gde stvarno i za sta idu te pare?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља