петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Транзиција је неком рат, неком брат

уторак, 14.08.2012. у 22:00
Фото лична архива

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”, објавила је нову збирку песама Мирослава Максимовића (1946), под насловом „Цртање стварности”. Готово све песничке књиге овог песника, од прве „Спавач под упијачем”, до најновијих, овенчане су великим песничким наградама. Уводна песма у новој књизи – „Сечење букве”, настала је у Голупцу, песниковом месту боравка (2008). Завршна – „Време старих песника”, описује дружења с песницима у Херцег Новом, од 1972. до 2008. Између ове две песме свакодневне су приче из живота, који пролази.

Побегли сте из престоног града у Голубац. Али тамо сте постали „еколошка штеточина”. Грејете се буквом старом петсто година?

Да је властито грејање у питању, не би то била нарочита тема, ни еколошка, а камоли поетска. Чини ми се да је то више питање постављено читавом једном народу: да ли да исече све те године, да би се наредне зиме огрејао? Па да после гледа танка нова стабла која му са неког брда машу? Иначе, из Београда (где сам пет шестина живота провео) нисам побегао, него мирно отишао, својом вољом, кад сам имао прилику. За утеху, Београду, или мени, то је и даље, и после свих Сарајева, Загреба и Париза, једини велики (светски) град у којем бих пристао да живим. То је мој град, без мене у њему.

Да ли мало место писцу пружа боље услове за стварање?

Пре тачно тринаест година, седели смо, у Краљеву, Стеван Раичковић, Горан Петровић и ја, и разговарали на тему шта је боље за Горана: да остане у Краљеву – где је већ био написао књиге по којима је постао познат и цењен писац – или да се пресели у Београд. Стеван је сматрао да треба да пређе у Београд, где је већа конкуренција, а ја – да је боље да остане у Краљеву, где је већи мир. Данас, Стеван није жив, а било би занимљиво да опет, у обрнутим улогама, са Горановим београдским и мојим провинцијским искуством, размотримо ту тему. Што се мог случаја тиче, у Голупцу не пишем ни више ни мање него што бих у Београду. Али сигурно је да овакво „Цртање стварности”, и то стварности Србије, не бих могао да напишем у Београду.

До слободе се може доћи и преко глумице с тим именом, и преко кафане и робне куће с тим именом. Много је путева до слободе. Шта је слобода за писца?

Вероватно песму „Вољење слободе” не бих написао да нисам, случајно, наишао на Слободу Мићаловић, којој је отац дао то име–појам, тако драгоцен у историји и култури њеног и мог народа. Јер, како данас написати песму о слободи? Стара „слобода златна”, из народних песама, где је? Више служи за изругивање, него што је идеал. Из те синтагме остало је тек злато, али ни то злато као мит о златном руну – где има елемената трагања за смислом – него само као манипулација златним телетом, данас названим „бољи живот”.

У тој великој глобалној манипулацији не помиње се слобода, ни појединаца, ни (малих) народа. Нити је има. Па сам проблем писања о слободи решио, у тој песми, тако што сам слободу сместио у неколико свакодневних слика, где нема великих очекивања, да би, онда, као драгоценост могла да просјаји у опису осмеха те глумице, на почетку, и чина писања, на крају песме. Дакле – осмех и писање, два међу ретким преосталим просторима слободе. Као нека резерва, будућа могућност и оне „слободе златне”.

Призори у песмама су свакодневни. Радости живљења има и у подизању новог крова на кући?

Драго ми је да сте издвојили то осећање, пошто сам ја, током претварања свакодневних призора у параболе и алегорије, више примећивао резигнацију и иронију. Али надам се да је укупан утисак о књизи ближи вашем, него мом осећању.

Ко живи на Дунаву – зна све о „европским ветровима”, али научи и да ћути – да речи не одлазе „у ветар”?

Овде, у Голупцу, Дунав тече између Србије и Европе, како се данас, у жаргону политичара и опчињених интелектуалаца, назива Европска унија. Тако да, за разлику од већине Срба, овдашњи људи свакодневно гледају Европу, па више ни не обраћају пажњу на њу. Знају је, такорећи јуче су с њом шверцовали бензин. Прихватају је без икаквих проблема, умеју с њом да разговарају, ништа од ње не очекују, и немају жељу да оду тамо (један вук је зимус, преко залеђеног Дунава, прешао из Европе у Србију и није се вратио). И не говоре у ветар, јер ветрови збиља жестоко дувају, и у Србији и у Европи.

Иако су ово песме, највећим делом, о животу у природи: лову рибе, рађању трешања, гајењу ружа, прављењу вина, неизбежно се провлаче и претприступни фондови, невладини експерти, генетски модификована слобода... Шта нам је донела транзиција?

Како коме. Народна мудрост је то добро римовала: неком рат, неком брат. Но, то тако иде у великим друштвеним преокретима. Друга је невоља са транзицијом, бар овом нашом. Велике промене не морају да буду, и поред бројних невоља и неправди, толико стресне, као што су код нас, ако настану, да тако кажем, из љубави друштва према промени. А наша транзиција је била нека врста површног и брзог силовања, па није ни чудо што се родило слабашно нахоче – Србија, коме велика деца стално ударају „чвоке”, а оно би стално да им буде пријатељ. Знатно присуство тема рада, произвођења, у „Цртању стварности”, које у питању набрајате, има можда и овај подтекст: оно што сам урадиш, својом вољом, радом и умећем – направиће од тебе слободног човека. То је главни недостатак наше транзиције: по задатим, туђим правилима смо много шта уништавали, а затим мало шта сами правили.

У једној од песама тврдите да песници не умеју да живе и да читавог живота чезну „да живот додирну”. Стваралаштво, очигледно, тражи одрицања и усамљеност?

Нисам склон мистификацији те теме. Себе никада и нисам доживљавао као писца, богомданог песника, него као човека који је у писању нашао начин трагања за смислом властитог живота, и живота уопште. Ако су том трагању неопходна одрицања и усамљеност, онда их и има. Али, мислим да су одрицања и посебна врста самоће (не бекство од људи, него прилажење себи) потребни сваком ко истински ствара, ма чиме да се бави.

Зоран Радисављевић


Коментари3
5491f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Golubac je poema svih Lepota
Kada biste POZNAVALi Golubac onda ne biste imali potrebu da \" koristite celofan\" kao mogucnost za \" upakivanje\", verujte mi! Tamo je Dunav cudo od zivota i ljudi pored njega ne uspevaju ni da udahnu taj mirisljavi vazduh koji prolece silinom pripitomljene recne mase a vec je sunce u refleksiji talasa koji se valjaju pred brodom koji prolazi donelo i odnelo dozivljaje zivljenja,bitisanja,ljubavi,patnje,srece,radosti, pripadanja, samoce..... Gusto ozelenela pescana Ada ,koja se sredinom reke proteze mocna i nikada ne napusta Golubacke obale, most je i granica svega sto vam treba, sto zelite, sto volite. Golubac je poema uzleta u nebo svih lepota, vecita ljubav reci koje naviru kao hladni ukusni izvori pod svakim grmom u pitomim sumicama koje In skrivaju, Golubac je mladost ideje i vecnosti , Golubac je GRAD koji nema golubija krila da poleti ali leprsa svakodnevicom najjednostavnije lepote: humanoscu ljudi koji u njemu zive. Golubac neprekidno svija svoje gnezdo....
Zemunka Bg
Nekako je to sve zavijeno u celofan.
Es. Ku.
Maks je zaista maksimalan. Prestonica ili provincija, pitanje je sad?! Srećom, kultura nije geografija...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља