недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:14

Универзитет у Београду међу 500 најбољих у свету

Аутор: Сандра Гуцијансреда, 15.08.2012. у 22:00
Капетан Мишино здање: ректорат Универзитета у Београду (Фото Латиф Адровић)

Србију нису ових дана обрадовали само олимпијци: у року од 24 часа, прво је Универзитет у Београду (УБ) напредовао за чак 200 места на „Вебометрикс” листи светских универзитета (са 716. места на 547), а онда се претпрошле ноћи догодило и оно што смо чекали готово деценију: улазак на Шангајску листу 500 најбољих универзитета на свету.

Листа је објављена у току ноћи, 14. и 15. августа, и затекла успавану академску заједницу. Многима је управо „Политика” јавила лепу вест, на шта је одговор углавном био: „Да ли сте сигурни?” Ова листа коју објављује Кинески универзитет од 2003. године, по веома строгим критеријумима, најпрестижнија је на свету, а Харвард је и ове, као и протеклих десет година на првом месту. Од универзитета са простора бивше Југославије, до сада су међу првих 500 били Универзитет у Љубљани (на листи нису били само 2004, 2005. и 2006. године) и Загребачко свеучилиште (на листу ушли прошле године). Овога пута оба ова универзитета су постигла лошији резултат, а према незваничним информацијама ми смо најбољи у региону и налазимо се на 457. месту.

у току је распуст на универзитетима, а ректора УБ др Бранка Ковачевића затекли смо на пијаци у Инђији. Каже да је за лепу вест чуо у току ноћи и да је његова прва реакција била: „Ово је један олимпијски резултат!”

– Борба за улазак на Шангајску листу је трајала дуго, практично током оба моја мандата, шест година. Имали смо много проблема, били смо практично невидљиви у академском свету, а онда смо кренули пре две године да „нападамо” листу – објашњава ректор, који је на почетку свог мандата зацртао да ћемо се наћи у друштву 500 најбољих на свету.

На наше питање да ли је томе допринела и непопуларна мера када је смањена фебруарска плата 184 истраживача који на својим радовима нису написали да припадају универзитету, већ матичном институту или факултету, ректор одговара да је добро што су напоре универзитета подржала и оба ресорна министарства.

– За мене је ово велико признање и лепа потврда резултата који се постижу у високом образовању последњих година. Ми смо имали доста проблема, углавном техничке врсте, сами смо себи забијали аутоголове, али смо у последње две године и урадили много тога на подизању квалитета. Не треба заборавити да смо имали много факултета чији су студенти освојили награде на престижним међународним такмичењима у знању и спорту, имали смо бројне пројекте, међународне конференције, универзитетско дебатно првенство... све је то доказ да се квалитет нашег образовања подиже – каже за наш лист министар просвете, науке и технолошког развоја др Жарко Обрадовић, који је и сам међународној академској заједници говорио о неравноправним критеријумима за рангирање универзитета.

Сада не треба стати, има још много тога да се уради, додаје министар, као на пример рангирање универзитета у Србији, о чему су универзитети већ обавештени.

Државни секретар задужен за науку и високо образовање др Радивоје Митровић каже да је улазак на Шангајску листу потврда квалитета нашег образовања и подсећа да су предузете и неке мере које су наилазиле на отпор у академској заједници, али на крају резултат није изостао.

– Ја сам себе казнио што на једном раду нисам написао Универзитет у Београду. Предузели смо низ мера да се подигне број радова у најпрестижнијим часописима. Поставили смо циљ да УБ постане видљив у светској академској заједници и то смо сад и постигли. Не само да смо постали бренд већ смо постали и видљиви. То међутим није крај већ само почетак наредне фазе – да постанемо још привлачнији и да студенти из света почну у већем броју да долазе код нас – каже др Митровић.

За разлику од „Вебометрикс” листе, коју је покренула „Сајбер-метрикс лабораторија”, део највеће истраживачке организације у Шпанији и на којој се вреднује видљивост универзитета на интернету, Шангајска листа, подсећа ректор Ковачевић, гледа целокупан живот универзитета: његов утицај на локалу и у региону, квалитет диплома, број запослених истраживача и професора са Нобеловом наградом или Филдсовом медаљом, број цитираних појединаца, број објављених радова у престижним међународним часописима...

На страници која је посвећена Универзитету у Београду , на сајту Academic ranking of world universities, наводи се да је најстарији и највећи у Србији, основан 1808. године. О његовом утицају најбоље говори чињеница да је УБ основао остале државне универзитете у Србији и неколико у региону, као и да су професори овог универзитета основали све остале приватне факултете у земљи.

----------------------------------------------

Доминација америчких универзитета

Међу првих 10 су већ традиционално амерички (17) и британски универзитети (два), а 20. место припада једном јапанском универзитету и то оном у Токију. Први је Харвард, следе Стенфорд, Масачусетски институт за технологију, Беркли, Кембриџ, Калифорнијски институт за технологију, Принстон, Колумбија, Чикаго, Оксфорд, Јејл ...

Сједињене Америчке Државе имају на овој листи чак 150 високошколских установа, Кина 42, Велика Британија и Немачка 38, односно 37, следе Канада (22), Јапан (21), Француска и Италија (20), Аустралија (19) и Холандија (13).


Коментари33
a6202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bojan
"сами смо себи забијали аутоголове"
Dragan S.
A moskovski "Lomonosov"? Nisam bolesni rusofil, ali mislim da se ruski i američki univerziteti razliku po kvalitetu i obimu "usađenog"" znanja, u korist Rusa naravno! Bolonja je propast za univerzitete, neka priča ko šta hoće, ali kod nas se tako pokazalo!
Milos Petrovic
Za obrazovni kvalitet im ne verujem nimalo ali znam za listu na kojoj bi se Beogradski univerzitet kotirao na prvo mesto. Radi se o rang listi najkorumpiranijih univerziteta.
insider BU
Nekolko reči o nama kao najboljim u regionu i lošijem plasmanu Zagreba i Ljubljane. Sva sreća da rektor nije ovoga puta tvrdio, kao prošle godine, da smo bolji od Zagreba i Ljubljane, nego je samo pomenuo naš "olimpijski rezultat". U nauci olimpijski rezultati se publikuju u časopisima Science i Nature, to su zlato i srebro nauke. Evo kako u u regionu stoje univerziteti u periodu 2001. - 2011. godina: u Science i Nature Ljubljana ima 10, odnosno 9 radova, Zagreb 6, odnosno 10, dok Beograd ima 2, odnosno 2. Što se tiče ukupnog broja radova Beograda, Zagreba i Ljubljane u 2011. godini, Beograd ima više od oba konkurenta. Ali, i ovo je lako proveriti, istraživači u institutima u tim zemljama nisu u obavezi i ne potpisuju zagrebački, odnosno ljubljanski univerzitet, to rade samo zaposleni na fakultetima.
500-orica velicanstvenih
uz cestitke slavljeniku i jedno pitanje:kako je uspeo da se od najelitnijeg jugoslovenskog obrazovnog centra dosunja iza ledja ljubljane i zagreba!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља