среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33

Нема пара за експропријацију земљишта, за аутопутеве

Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 15.08.2012. у 22:00
(Драган Стојановић)

Мањак пара за експропријацију успорио је радове на аутопуту од Љига до Прељине, за који је влада Азербејџана одобрила кредит од 300 милиона евра. Дуг према власницима њива које се налазе на траси будуће саобраћајнице могао би да одложи и завршетак аутопута према македонској граници. Јер према рачуници Велимира Илића, министра грађевине, држава на Коридору 10 дугује око 1,8 милијарди динара, а на Коридору 11 око 700 милиона динара. Млађан Динкић, министар финансија и привреде, обећао је из буџета око милијарду динара, што ипак није довољно за намирење дуга према сељацима.

Према подацима „Путева Србије”, који су задужени за изузимање земљишта на Коридору 10 и делу Коридора 11 од Обреновца до Љига, од 2008. године поднето је 15.000 предлога за експропријацију. До сада је исплаћено 12.700 власника у износу од 8,7 милијарди динара и при томе изузето око 2.400 хектара земљишта.

– Овим је омогућена је изградња 380 километра аутопута на Коридору 10 и 38,5 километара на Коридору 11. Преостало је да се експроприше земљиште за деонице Горње поље – Царичина долина и Царичина долина – Владичин Хан, на Коридору 10 и Обреновац – Уб на Коридору 11. Њихово окончање, уколико буду обезбеђене паре, може се очекивати до краја године – наводе у „Путевима Србије”.

Ово предузеће, како упозоравају, дугује власницима непокретности 660, али је потребно још 800 милиона динара да би експропријација била комплетно завршена на Коридору 10.

– Једини проблем са којим се сусрећемо при експропријацији јесте недостатак пара. Новац није обезбеђен за 2012. годину. Са плаћањем накнада каснимо и по неколико месеци, док смо их претходне четири године исплаћивали у року од три до седам дана од закључења споразума – кажу у „Путевима Србије”.

Када је реч о Коридору 11 експропријација је окончана на 38,5 километара од Уба до Лајковца и од Лајковца до Љига. Изузето је земљиште и за деоницу Обреновац–Уб, али нема пара за обештећење власника.

Колико земљишта је изузето за деоницу између Љига и Прељине за коју је обезбеђен међудржавни кредита и колико је застој у експропријацији закочио изградњу у Коридорима Србије, задуженим за изузимање земљишта на овом делу аутопута, нисмо добили одговор. Михајло Мишић, директор овог предузећа, није хтео да одговори на питања јер му се, како нам је речено, није свидело како је написан текст у „Политици” од претходног дана, односно контекст у коме је поменут.

Али, Елхан Софијев, директор азербејџанске фирме „Азвирта”, која гради 40 километара аутопута од Љига до Прељине, не крије да је експропријација успорила радове. Он је пре неколико дана изјавио да се радови изводе на само 1,7 километара где су решени имовинско правни односи и изразио очекивање да ће ти проблеми бити ускоро решени.

„Политикин” дописник из Горњег Милановца недавно је писао да решавање имовинских односа не тече глатко у овом крају. Власници њива у Брђанима су задовољни ценом док у неким околним местима, кроз која ће проћи аутопут, прете судом јер сматрају да цена земљишта треба да буде иста на целој деоници.

Међутим, Закон о експропријацији је прилично јасан. За парцеле на којима је планирана изградња инфраструктурних коридора и објеката од јавног значаја погађања са државом нема. Накнаду за одузету непокретност утврђује пореска управа локалне самоуправе на чијој се територији парцела налази. Ако сељаци не прихвате понуду, у пракси се показало, да ни суд не помаже. Јер у последње три и по године ниједно решење суда није донело незадовољним власницима земљишта ни динар више од цене, коју су им разрезали порезници.

– Накнада се утврђује на основу тржишне вредности. Тачно се зна колико кошта квадрат њиве прве, друге, пете класе... За разлику од земљишта, чију процену ради Пореска управа, за засађене биљне културе и објекте надлежни су вештаци пољопривредне односно грађевинске струке – наводе у „Путевима Србије”.

Најјефтинији квадрат земљишта досад је процењен на траси између Љига и Горњег Милановца. Квадратни метар у селу Брђани се креће од 60 до 160 динара, а за пасивнија села од 50 до 140 динара. Код Суботице је плаћан око 70 динара, а најскупље земљиште држава је платила у близини Новог Сада по цени од 3.000 динара по метру квадратном. Поређења ради, квадратни метар у Добановцима и Батајници плаћан је својевремено око 2.000 динара.


Коментари7
9cb41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djtrale djtrale
Као што иде дијалог у чувеном домаћем филму: "Ако немате паре имам предлог, мојих 40000 да уђе у изградњу..." Тај чија је њива а нема се пара да се исплати, нека буде акционар аутопута па нека добија добит од путарине до срећнијег момента. Поздрав.
Slobodan Ratković
Para ima,ali ne tamo gdje bi ih moralo biti.Umjesto u državnoj kasi na privatnim računima u raznim bankama rajem za skrivanje identiteta njihovih vlasnika.S.R.
Gastos
Lele bre ljudi dokle smo stigli. Da nas Azerbejdzan kreditira...
paravojni analitičar
E, pa Veljo, nema razloga da onda držiš ministarstvo. Daj ostavku, ako si dosljedan.
Branimir Salevic
Promenite politiku ekspropriacije. Ponudite vlasnicima zemlje na trasi autoputa da svoje parcele potrebne za projekat ustupe besplatno. Za uzvrat im dajte pravo besplatne konverzije iz poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste za povrsinu jednaku toj koju ustupaju. Vlasnik zemlje uz autoput na ovaj nacin je posteno obestecen a drzava ne trosi ni dinar na eksproprijaciju. Ko nece ne mora, njega isplatite po trzisnoj ceni za poljoprivredno zemljiste, ali takav ne moze da izvrsi konverziju bilo koje svoje parcele uz autoput 20 godina od odbijanja ponude. Posle toga moze, ali po ekonomskoj ceni, tj da plati porez na kapitalnu dobit (na razliku u ceni poljoprivrednog i gradjevinskog zemljista).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља