четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Боље је штедети у динарима

Каматне стопе на динаре су више него каматне стопе на штедњу у валути. На штедњу у динарима држава не наплаћује порез од 10 одсто, а нема ни губитака при конверзији из валуте у динаре
Аутор: kamatica@comпетак, 17.08.2012. у 12:07

У време финансијске кризе, без обзира на сва одрицања и уштеде које правимо да бисмо преживели из месеца у месец, сви без изузетка имамо увек један исти проблем који је нерешив. Пад вредности динара наспрам евра, обезвређује и оно мало новца што имамо. Све што чинимо изгледа није довољно да изађемо из зачараног круга званог беспарица.

Од почетка године динар јеослабио за чак 15,4 динара наспрам евра. Све лошија финансијска ситуација на тржишту Србије, недовољно средстава у буџету, смањени прилив девиза из иностранства све више потреса Србију и њене грађане. Јер, ипак, већина запослених у Србији прима плату у динарима и плата им се не усклађује према евру. Када на то додамо велику кредитну задуженост грађана и привреде према банкама кредиторима и то више у девизама него у динарима, све је теже замислити да ћемо ипак наћи решење за овакве проблеме.

Не постоји апсолутна заштита од курсног ризика, али могућности да сепотенцијални губици избегну или смање свакако постоје. Ниједна од наведених могућности не може гарантовати потпуни успех, али уз штедњу и паметно планирану потрошњу пре свега у динарима ипак може ојачати наше танке новчанике.

Планирање потрошње и држање кућног буџета под контролом је свакако оно што свако од нас треба што пре да научи и примењује свакодневно. И под претпоставком да мање-више већина од нас то ипак примењује као опцију наученог преживљавања, опет то није довољно.

Поред добро познатих мера штедње из кућног буџета уз коју успевамо некако да измиримо рате кредита, кредитну картицу, купимо деци опрему за школу, платимо рачуне, оно мало што смо заиста уштедели и ставили у банку да нам донесе неки приход треба ускладити са сврхом штедње. Иако смо сви овисници о евру, сву уштеђевину ипак не треба држати у само једној валути. Наиме, уколико од штедње планирате неку куповину или мању инвестицију која се плаћа у динарима, штедите онда у динарима. Каматне стопе на динаре су више него каматне стопе на штедњу у валути. На штедњу у динарима држава не наплаћује порез од 10 одсто плус неће бити потребна конверзија из валуте у динаре и нећемо део средстава при тој трансакцији изгубити.

Иако су на кредите са девизном клаузулом каматне стопе и даље мање него на динарске кредите, драстичне осцилације курса нам ипак из месеца у месец једу све више новца за рату кредита. На тржишту Србије послује преко 30 банака. Већина тих банака у својој понуди има и кредите за рефинансирање. На корак од септембра кадасе месечни трошкови драстично увећавају, ово је можда право време да се погледа понуда банака и рефинансирају постојеће обавезе у еврима у динарско задужење.

Иако се не очекује пад каматних стопа на кредите грађанима, ако већ морамо бирати, боље је изабрати мање зло. Направити нову рачуницу није тешко и без помоћи банкарског службеника. Узмите план отплате кредита, погледајте стање главнице кредита после уплате претходне рате, помножите са данашњим курсом евра и имате динарски део дуга неотплаћене главнице. Уколико можете да се одрекнете и кредитне картице као најскупљег вида кредитирања, додајте и стање дуга по картици у динарима на данашњи дан. Када саберете ове две ставке у динарима  имате потенцијално нови износ кредита. На неком од калкулатора убаците износ, каматну стопу и број рата (рок отплате) и добићете оквирну рачуницу колико ћете динара месечно морати издвајати за рату кредита без усклађивања са курсом евра. Свакако, нову рату кредита ускладите са кућним буџетом, да бисте имали простора за редовно измиривање свих месечних обавеза.

Планирате ли да себе обрадујете аутом неким кредитом или да освежите стан новим намештајем или мањим унутрашњим радовима, добро погледајте понуду трговаца и понуду банака. Свакако препорука је да се задужимо у динарима из истих разлога из којих треба рефинансирати постојеће обавезе у валути у нове динарске обавезе. Уколико планирате куповину новог намештаја, изаберите произвођача са територије Србије или већ оно добро познато, купујте домаћи производ. Јер сем што ћете платити мање, ипак ћете на неки начин, учествовати у подстицају српске привреде.

Наравно, добро погледајте понуду банака и уколико сте у могућности, изаберите кредит са фиксном каматном стопом, јер онда непостоји никакав ризик од промене рате ни по основу осцилације курса ни по основу промене каматних стопа.

Савети за привреднике

Иако је криза међу грађанима чини се видљивија, највеће губитке падом динара ипак има српска привреда. Наиме, без обзира на то да ли је у питању правно лице које се пре свега бави спољнотрговинским односима или правно лице које за своју производњу користи сировине чија се вредност плаћа у валути, милионски губици при драстичној осцилацији курса одводе српску привреду у све веће губитке, а самим тим и грађани остају без посла.

Један од могућих начина заштите за српску привреду је девизни „хеџинг”. Уговорени однос са пословном банком који је пре свега намењен фирмама коју у свом пословању плаћају и наплаћују своје услуге у различитим валутама у виду унапред договорених трансакција са фиксираним курсом одређене валуте.

Већи део српске привреде нажалост нема могућности за „природни хеџинг”, односно за заштиту потпуном усклађеношћу девизним приливима и одливима увек у истој валути.

Ако се избаци могућност „природне заштите”, преостаје „девизни хеџинг” који функционише по принципу утврђивања фиксне цене по којој се девизе продају или купују на одређени дан у будућности. У случају када, на пример, неки привредник има плаћање од 100.000 евра према страном партнеру које доспева за шест месеци, тада је ипак препоручљиво обићи банке које у понуди имају терминску куповину девиза, изабрати најповољнију и уговорити „хеџинг”.

Индикативни курс евра за тај датум се одређује тако што се на тренутни курс евра додаје разлика између каматне стопе на положене динаре на шест месеци и каматне стопе на евре на шест месеци. Дакле, на овај начин се може смањити девизни ризик. Јер уколико курс евра скочи, привредник неће имати принос у камати на динаре, а ако падне, неће имати екстрадобит по основу промене курса. У сваком случају се ње одриче. Али најбитније је да код оваквих уговора, привредник има непромењен курс и оно што је најбитније потпуно предвидив, и то је оно што се уноси у биланс и планове кретања готовине фирме, па се самим тим усклађују и приходи и расходи.


Коментари0
65910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља