недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.08.2012. у 22:00 Зоран Миливојевић

Када похваљивање деце штети

(Срђан Печеничић)

Похваљивање детета је веома важан начин исказивања родитељске љубави. Похвале које су усмерене ка детету као особи, а не ка ономе што дете ради, имају велику моћ у изграђивању дететове позитивне слике о самом себи. За разлику од похвале дететовог поступка, на пример: „То си паметно урадио”, похвала детета као особе: „Ти си заиста паметан”, као нека врста етикете се „прилепљује” за његов идентитет. Како дете верује у родитељску процену, њихове позитивне изјаве о томе какво је оно код њега ствара осећања самопоуздања и самопоштовања.

Новија истраживања су показала да похваљивање детета може сасвим неочекивано да има и негативне последице по дететову слику о себи. Установљено је да – када се деца пуна самопоуздања суоче са тешкоћама у стварном животу – могу да почну да мисле да су заправо неспособна. Разлог је у томе што деца не разумеју похвале на исти начин као одрасли. Када дете коме је похваљивана памет, прихвати да јесте паметно, оно ће очекивати да из његових уста у свакој ситуацији излазити нека паметна мисао. Како је то немогуће из једноставног разлога што дететови спознајни капацитети нису још развијени и што нема довољно информација и знања, дете ће правити грешке због којих ће почети да сумња да је заиста паметно. Због дечје склоности размишљању у црно-белим категоријама, оно ће вероватно почети да мисли да је глупо. Иако родитељи настављају да понављају деци да су паметна, деца им више не верују и осећају се као преваранти који су разочарали родитеље.

Деца мисле да ако је неко урођено паметан и способан, да му све мора глатко тећи, без икаквог напора и труда. Улагање напора и труда да се савлада нека вештина је за дете доказ глупости и неспособности. Зато деца избегавају све оне активности у којима су у почетку неспретна, које захтевају улагање труда да би се постигао резултат.

Решење овог проблема није уздржавање од похваљивања у стилу „Ко се хвали, тај се квари”, већ да се настави са похваљивањем дететових особина, уз посебно наглашавање и похваљивање труда који је дете уложило да би постигло напредак.

Новија истраживања показују да наглашавање и похваљивање труда даје резултате и код школске деце. Многи погрешно верују да су математичке способности детета израз урођене интелигенције, тако да се мире са „чињеницом” да ако детету тај предмет „не иде”, да је „глупо за математику”. Међутим, када су оваквој деци одржали неколико предавања о томе како мозак ради као мишић којег што више тренирате, то се он више развија, као и да је знање математике последица уложеног труда у вежбање, деца су у релативно кратком року драматично поправила оцене.

Коментари2
f3492
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bivši prosvetar
U pravu ste.Predmet koji sam predavala može se raditi u kolektivnoj i individualnoj nastavi.Zadnjih godina-posao se dobija na neodređeno vreme,primaju se deca iz ranijih klasa gde su pogrešno formirana, jer se zapošljava po drugim parametrima.Nastavnik koji je predavao pre mene-imao je običaj da svoj posao radi na način pohvaljujući svaku glupost, što je zlouptreba pojma samopuzdanja i sličnih izgovora -već da prođe čas bez napora i truda.Kada dete-deca nisu osetili bezpotrebna i štetna pohvaljivanja nečeg što nije nikakav pokazatelj napretka-bila sam krivac i loš pedagog.Imala sam i obrnut slučaj iz privatnog života-dete nisu vređali niti nidopoštavali, ali je on oduvek osećalo da njihovu ljubav i pažnju treba da privuče rivelitetom i pameću spram brata.To je bila najpametnija devojčica koja je prošla kroz moj život.Rezime:nije samopoštovanje kad se neko napamet pohvaljuje i time zavarava,već ove metodet treba da su po meri a pohvale zaslužene, inače će ga stvarnost brzo zbuniti.
Dragomir S
Ovo su izvodi iz knjige MINDSET, Carol S. Dweck. Preporucujem za citanje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља