уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.03.2007. у 17:43 М. Ђорђевић

Тајна црвене лопте

Ана Бешлић (Фото Ж. Јовановић)

Госпођа Ана Бешлић је једна од последњих правих представника грађанске класе коју памти предратни Београд. Образовање, финоћа, срдачност са мером, лепа реченица... Наша позната вајарка напуниће 16.марта  95 година! Виталност и менталну свежину дугује не само генетици, већ и осећању да јој је живот био испуњен. Тим поводом у до краја године би, у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", требало да буде приређена ретроспектива њених дела.

Ана Бешлић припада оној генерацији наших вајара који су окупљени око радионице Томе Росандића започели ново поглавље стваралачке активности у скулптури, усaглашено са светским збивањима. Из мајсторске радионице Томе Росандића они су понели модеран однос према традицији, инсистирање на савремености. Били су ту и Олга Јанчић, Сава Сандић, Јован Солдатовић, Милица Рибникар... У то време, 1955. године, у Београду гостује и славни Хенри Мур. Посетио је радионицу и био задивљен оним што млади скулптори раде.

Ана Бешлић сећа се Томе Росандића не само као изврсног вајара него и као врхунског педагога, човека широке културе који је апсолутно подржавао оно што је група младих вајара тада радила.

– Ми смо важили за групу која је била покретач модерне скулптуре у Србији. До тада су уметници стварали искључиво под утицајем природе, а ми смо се тога ослободили и тражили смо у себи нове начине изражавања, облике који нигде нису постојали. Нису нас занимале реакције средине на оно што смо радили, јер круг коме смо се обраћали је то веома добро примио – каже Ана Бешлић.

У једном периоду своје младости пожелела је да буде и глумица, не из сујете или амбиције, него зато што је била интровертна девојчица. "Пожелела сам да кроз туђе животе иживим оно за шта нисам имала храбрости у свом живљењу", сећа се наша саговорница.

Расла је у војвођанској равници, на салашу званом Шара Пустара са још три сестре, где је све врило од живота, рода и изобиља. У облику расечених набубрелих сељачких хлебова, критичар Бела Дуранци пронашао је извор инспирације Аниних скулптура – облих форми расечених по средини.

– Има нечега у томе, добро је Дуранци то запазио. Али, оставила је трага и једна црвена лопта коју сам добила још као сасвим мала девојчица за Божић. Њена глаткоћа пробудила је у мени осећај за облу форму. Обожавала сам је. Стално је била уз мене, поред узглавља, објашњава вајарка.

Ана Бешлић је прва почела да ради у полиестеру, користећи и боју. Каже да је то мртав материјал који сам по себи нема неки нарочити израз, па му је требало додавати боју. У свом раду не види неке посебно наглашене промене, мада јој критичари приписују три фазе, након раздобља школовања: асоцијативна фаза која се односи на деценију после завршетка школе, прелазни период када настају две серије скулптура – Разорени облици (1961-1963) и Корени (1963-1966) и, раздобље сфере, односно циклуси Бојена лопта, Портрет и Диск.

Портретне скулптуре и данас красе дом Ане Бешлић у центру Београда. Оне су сасвим специфичне, сведене, без детаља. Представљају личност на сасвим нови начин. Ту су и Мирослав Крлежа, Милена Павловић Барили, Марија Црнобори, лични пријатељи...

Ана Бешлић поклонила је Градском музеју у Суботици двадесетак својих скулптура. Али и овај поклон дели судбину многих уметничких легата јер, иако је то било још крајем 80-их година прошлог века, оне до данас немају свој посебан простор.
Коментари0
dcde0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља