среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29

Откривене још две цркве у порти Студенице

среда, 22.08.2012. у 22:00
Манастирски бедем грађен кад и црква (Фото Т. Јањић)

Краљево – Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе открили су у порти манастира Студеница остатке две цркве из 13. века, изјавио је јуче археолог Марко Поповић. „Интересантно је да су ове две цркве пострадале крајем 14. века, обе су спаљене, нису никада обновљене и на том месту више никада ништа није грађено”, рекао је Поповић агенцији Бета.

Како је рекао, остаци две цркве налазе се на источној страни манастира и пронађени комади трпезне керамике биће пренети на испитивање у Београд.

Захваљујући трогодишњим археолошким истраживањима, ове године је коначно отклоњена дилема да ли је бедем око манастира Студенице грађен у време Стефана Немање или раније. „Било је много различитих хипотеза, међутим ове године археолошки подаци непобитно су показали да је бедем грађен када и црква, а то значи да је Стефан Немања замислио Студеницу као утврђени манастир”, казао је Поповић.

Према његовим речима, истраживања у манастиру Студеница које финансира Министарство културе, ове године су започета 15. јула и планирано је да буду завршена 15. августа. „Ове године нећемо стићи да обавимо комплетна ископавања, али верујем да ће се идуће године за око месец дана, коначно заврштити археолошка истраживања у Студеници”, оценио је Поповић.

Манастир Студеница је у другој половини 12. века саградио Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, а Богородичина и Краљева црква саграђене су од белог мермера и имају непроцењиве колекције византијских живописа из 13. и 14. века.


Коментари4
354fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Đorđević
Gosn Lazare, tvoj komentar još više otkriva da ti jako smeta što se kolega Živkov prvi odvažio da javno govori o svim strašnim stvarima i diletantizmu koje se kod nas proglašavaju vrhunskim naučnim otkrićima i vrhunskom kulturom. Uostalom da je sve potpuno tačno najbolje potvrđuje činjenica da do sada niko nikada nije demantovao bilo koji njegov članak. A pošto se potpisuješ kao Lazar Pančevac, ajde nam svima pojasni jesi li ti lično ikada išta preduzeo kako bi se sprečilo propadanje i razaranje tvog pretpostavljam rodnog grada, ili si se u sve ovo zapravo uključio iz proste ljubomore kako bi lečio svoje frustracije.
Lazar Pancevac
Zajedljivi i pakosni komentari Stanislava Zivkova ne govore o onome sto pise vec govore o njemu, njegovom licnom nezadovoljstvu samim sobom, njegovoj ljubori prema onima koji nesto znaju, koji nesto rade, koji su se dokazali u struci i nauci.
Stanislav Živkov
Lep način da se medijskom halabukom opravda trošenje novca na "senzacionalno" otkrivanje odavno poznate činjenice! Naime, još od sredine šezdesetih godina zna se da je manastir sagrađen na mestu starijeg utvrđenja o čemu svedoče poravnani zidovi utvrđenja sa trougaonim kulama i vodovod sa cevima iz Nemanjinog doba sproveden preko jedne od tih kula. Takođe se zna i za postojanje najmanje 15 crkvica unutar manastirskog kompleksa koje se dobro vide na starim grafičkim predstavama manastira. Ono što se ne zna je činjenica da je penzioner dr Popović u svojstvu predsednika tzv Velike komisije Ministarstva kulture sam sebi dodelio sredstva za ova iskopavanja pod izgovorom " sufinansiranja", a usput je svojoj venčanoj kumi dr Gordani Simić dodelio sredstva za nastavak radova u Manasiji. Baš kako reče Zoran Radmilović u filmu WR: U našem društvu svi imaju pravo na đevrek: jednima đevrek, drugima rupa od đevreka. Jasan je sistem: salepdžija za bozadžiju, ja tebi grofe, ti meni vojvodo!
gradjanin bgd
Divno,i PREDIVNO sto drzava nije zaboravila vaznost arheologije! SRECNO i dalje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља