четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26

Увек нешто треба забранити

Аутор: Бранко Ракочевићсреда, 22.08.2012. у 22:00
Сцена из филма Маје Милош „Клип”

Познати руски политиколог Александар Павлов написао је за број „Известија” од 22. августа ауторски чланак под насловом „Порнографија, непристојност и аргументи против цензуре”, који после опширно изведене аргументоване елаборације закључује: „При своме томе, дајте да будемо поштени: `Клип` уопште не припада оној категорији филмова који би могао бити задржан испод пода”…

Павлов најпре констатује, да иако Министарство културе Руске Федерације (РФ) званично није донело решење о забрани приказивања филма „Клип” (или га још није доставило дистрибутеру) у сваком случају је ускратио дистрибутеру „Филм без граница” дозволу за приказивање тог филма, што је практично исто као да је и официјелно забрањен. Аналитичар се ипак нада да тај акт о забрани неће бити написан, а и зашто би било какве забране „Клипа”? Због псовки, употребе алкохола, наркотика, или чак због неке тврђе еротске сцене у њему? По свему томе то је један уобичајен филм, сличан многим другим који се без икакве „фрке” приказују у биоскопима. Ништа посебно аналитичар „Известија” не налази у „Клипу”, јер он је један од многих сличних на репертоару руских биоскопа. Награда на Ротердамском фестивалу не би требало да му је нека посебна препорука, пошто, како примећује Павлов, то и није нека од високо рангираних филмских смотри.

„Успех овог филма је пре свега што се о њему много пише” констатује аналитичар. За тај публицитет, по његовом мишљењу, постоје ваљани разлози које он види у настојању Срба да буду „главни произвођачи свеобухватно шокирајућих и скандалозних филмова”, наводећи при том да би поткрепио ову тезу дело Срђана Спасојевића „Српски филм”, подсећајући да с њим 2010. године, кад је произведен, није било сличних проблема. Истина, признаје Павлов, Спасојевићев „Српски филм” није имао сличних неприлика, зато нико никад није намеравао да га откупи и прикаже, пошто је препун најтежих, сурових сцена најгоре врсте, тим горе што, по речима самог редитеља, филм има и политички смисао, зато што је Србија хтела саму себе да силује! Подсећајући читаоце „Известија” да је филм „Клип” младе редитељке Маје Милош без било каквих оспоравања приказан у оквиру недавно завршеног Московског међународног филмског фестивала (ММКФ), за разлику од „Српског филма”, који по одлуци директора ММКФ Кирила Разлогова, јер није смео да ризикује, није приказан чак ни на том фестивалу.

Наводећи речи председника компаније „Филм без граница” Сема Клебанова, да се Министарство културе позива на „Закон о заштити деце од информација које могу нанети штету њиховом здрављу и развоју, Павлов подсећа да децу испод 18 година на такве филмове не пуштају, па каква се онда штета може нанети здрављу и развоју деце филмом који она нису гледала? Уз то, подсећа и да у „Клипу”, у отвореним сценама, снимају старији од 18 година и да су сексуалне сцене симулиране.

На основу изнетог чињеничног стања, политиколог Павлов констатује да у филму нема порнографије, „осим у пренесеном смислу”. Он се иначе, како каже, „залаже да треба донети закон на основу којег би сваки филм који вређа било чија естетска осећања требало квалификовати као порнографски и по могућности га забранити.

Александар Павлов у својој колумни подсећа на Ирвинга Кристола, америчког публицисту и јавног радника који је, прешавши са својих левих убеђења у конзервативни табор, још 1970. написао своју знамениту студију „Порнографија, непристојност и аргументи у корист цензуре”. Ту је сасвим јасно указао:порнографију у крајњем случају треба забранити, али се мора водити рачуна да има и таквих који без ње не могу живети.Дуго времена су ти људи улагали велике напоре да би се домогли најнеопходнијег „испод пода”. И уколико је то неопходно, закључује Кристол, нека се муче, „али се морамо помирити са чињеницом да смо све то време имали порнографију, јавно или тајно”. Ту је Кристол мислио пре свега на литературу, а кад је 1973. ова студија објављена, амерички „порнороши” су тек улазили у моду, а за неупућене једно подсећање: године 1970. у Њујорку и другим светским слободним градовима без икаквих проблема отворено су приказивани и најтврђи порнићи!

При крају своје колумне политиколог Александар Павлов, истиче како се овде не ради о порнографији него о цензури и при том наводи једну епизоду из познатог серијала „Јужни парк”, за коју каже да представља енциклопедију политичких и социјалних проблема. У тој епизоди, подсећа Павлов, један лик се упорно залаже да сеједна, највећим делом скандалозна серија ТВ шоуа скине са програма, мада он лично ту серију није никад доживео као увредљиву. На питање због чега онда он, и поред тога, упорно инсистира да се серија забрани, тај лик из „Јужног парка” одговара отприлике овако: неопходно је из било каквих разлога увек нешто забрањивати, како би се ту нашли и други разлози да се забрани и све остало, будући да једино тако цензура може опстати и подићи своју заставу!

Надовезујући се на ову идеју из серијала „Јужни парк”, Павлов поставља следеће питање: „Јесмо ли ми за то да се `Клип` не приказују у биоскопима? Наравно – не. Јер, уколико се појединим гледаоцима филм учини интересантним, они ће свакако наћи начин да га виде. При свему томе, дајте да будемо поштени: ’Клип’ не припада оној врсти филмова који би морао да се сакрива испод пода.”


Коментари6
7f802
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Limontus
A šta je to "normalna" tema? Normalne teme u nenormalna vremena nisu aktuelne, a naša normalna vremena su se daavno završila, po meni je tad bilo puno više nenormalnih filmova nego sad, da ne biste možda opet voleli da vidite Hajde da se volimo... Mislim da je ovo najnormalnija tema u današnje vreme. Lep tekst.
goloruki komentator
Sledeci ovakvu logiku trebalo bi zabraniti i sve ratne filmove - makar u njima pravedna stvar pobedila.
ljilja
Treba ga zabraniti i u Srbiji. Pitam se kad ce nase rezisere inspirisati neka normalna tema...
Mirko i Slavko
I u Rusiji izgleda ima ljudi koji razmisljaju svojom glavom, a ne kako im RPC i Putin narede. Zanimljiv tekst Aleksandra Pavlova.
Sabrina Petrović
Dosta više sa tim glupostima! Ako treba da se u svetu "proslavljamo" po skarednostima svih vrsta, naročito po filmovima u poslednje vreme, onda predlažem da svaki građanin, u interesu promovisanja Srbije, počne da se snima u toku seksa, ili drugih slobodnih aktivnosti (tuče, svađe, i dr.) kako bi naša zemlja u svetu dostigla prestižno PRVO mesto u slobodama i pravima građana. Ako već nemamo hleba, imamo igara!Bravo za onoga ko je izdvojio pare za ovaj "biser" od filma. Tako treba i ubuduće. Što više grozote i moralnog nasilja, to bolje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља