среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Војни музеј – вршњак независности Србије

Аутор: Никола Белићсреда, 22.08.2012. у 22:00
(Фо­то Л. Вулетић)

Месец дана пошто су на Берлинском конгресу 1878. велике силе признале Србију, кнез Милан Обреновић је 22. августа, по новом календару, издао Указ о отварању Војног музеја на Београдској тврђави, као једног од симбола тек стечене независности земље. Ова установа је успела да опстане и после бројних ратова у различитим државама и јуче је обележила 134 године постојања отварањем изложбе „Мартин Енгелбрехт и његово време”, на којој су приказани бакрорези са мотивима аустријских граничара из крајишта, на којима су данас Славонија, Срем, Бачка и Банат.

– Културне вредности остају као трајна вредност свим грађанима, а Војни музеј поседује богату уметничку збирку, чија се дела односе на бројне историјске догађаје и личности, ратна збивања и опрему. Материјал који је изложен поводом 134. годишњице има посебно место у грађи ове установе, јер представља један од најисцрпнијих извора који приказују нерегуларне трупе у служби Аустрије, чији је задатак био да одбране погранично подручје од турских упада и пљачки – рекао је државни секретар министарства одбране Зоран Ђорђевић, отварајући изложбу.

Колекција бакрореза Мартина Енгелбрехта настала је између 1742. и 1748. године. Названа је „Позорница различитих до сада у Немачкој непознатих војника туђинских народа”, и до сада никада није излагана. Енгелбрехтовим уметнинама до краја године у Војном музеју придружиће се још две поставке – „Сто година од почетка балканских ратова” и „Историја војне сарадње Србије и Чешке”.

– Када је реч о свечаности поводом датума оснивања наше установе не би требало заборавити ни сталне поставке које су посетиоци могли да виде до сада. Грађу чини више од 30.000 експоната разврстаних у 12 збирки. Већина ових целина посвећена је наоружању, али неке од њих сачињавају и униформе, одликовања, археолошки налази... – истиче потпуковник Драган Милковић, начелник Војног музеја.

Свакако је овакво обиље културно-историјске заоставштине разлог добре посете, јер овде чак и у најтоплијим летњим данима, по речима представника ове установе, долази од 100 до 150 гостију.

– На годишњем нивоу тај број је око 35.000 људи. Бар половину чине гости из иностранства, поготово у летњем периоду. Изложена је грађа из свих периода – од праисторије до данашњег доба. Можда је један од најинтересантнијих предмета униформа краља Александра Првог Карађоревића, коју је носио у тренутку атентата у Марсеју. На њој су и данас трагови његове крви. По пажњи публике, не би требало изоставити ни занатско оружје Балкана с краја средњег века, са мноштвом уметничких предмета, али ни два римска мача – гладијуса, ретка на овим просторима – подвлачи Милковић.

Начелник Војног музеја издваја и колекцију од 51 српске заставе коришћене у балканским и Првом светском рату. Посебан значај ових барјака је у чињеници да ниједан од њих никада није пао у руке непријатељу.

– За крај, они који пожеле да обиђу све периоде, од Келта и Римљана до модерних ратова, уређена је посебна целина у којој посетиоци кроз један ходник хронолошким редом могу да пропутују кроз време осликано различитим експонатима – закључује Милковић.

----------------------------------------------

Медаља праунуку војводе Путника

Обележавању 134 година од оснивања Војног музеја присуствовао је Зоран Ивковић, праунук војводе Радомира Путника. Потомку некадашњег начелника Штаба врховне команде јуче је уручена медаља за изузетан допринос систему одбране Републике Србије, јер је заоставштину свог претка завештао Војном музеју.

----------------------------------------------

Бумеранзи са Адмиралских острва и бодежи Гурка са Непала

Осим целина посвећених предметима са старог континента и Балкана, у Војном музеју постоји и Збирка ваневропског оружја. Најбројнији су експонати са афричког тла, али и из Азије и Океаније. Међу најзанимљивије са азијског континента спадају бодежи-кукри, из племена Гурка са Непала. Веома егзотична је и колекција са Адмиралских острва која се налазе источно од Папуе Нове Гвинеје, у којој су чак и повратни и ратни бумеранзи.

----------------------------------------------

На отварању Милан Обреновић, краљ Александар и Тито

1878. основан Војни музеј Указом кнеза Милана Обреновића

1904. отворена прва музејска поставка, поводом стогодишњице Првог српског устанка

1907 Војни музеј се представио на Балканској изложби у Лондону

1934. краљ Александар Први Карађорђевић издао Уредбу о образовању Војног музеја у Краљевини Југославији, јер је стара зграда ове установе срушена у Првом светском рату

1937. отворена нова поставка

1944. многе збирке поново страдале у савезничком бомбардовању

1961. после детаљне обнове и прикупљања материјала, нову поставку отворио је маршал Јосип Броз Тито


Коментари5
81fab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борко Благојевић
@Joca istoricar "Svi vladari koji se spominju u nasoj istoriji su uzeti iz bugarske istorije" а сви који се помињу у њиховој историји су узети из наше историје. А праву историју свих историја ће да напише чувени историчар Јоца.
Aleksandar Vilotic
Taj komentar je cista provokacija i osnovno neznanje. Aj sto ima potrebu da se istakne, cak i u negativnom svojstvu, nego nema cak ni argument iz nekog izvora, pa da kazes drzi se toga iako je glupost.
Nebojsa Pavic
"Joca Istoricar" Ovakve komentare moze napisati samo velika neznalica da nepisem nista drugo.
Joca Istoricar
Ovaj clanak pretstavlja deo stvarne Srpske Istorije a sve sto je napisano u nasoj istoriji pre 1878 godine treba da se zaboravi zauvek jer pretstavlja najobicinu laz i neciju fantaziju svestenika iz ruske pravoslavne crkve. Dakle nigde nije bila srednjevekovna Srbija jer nigde nije bilo Srba. Svi vladari koji se spominju u nasoj istoriju su uzeti iz bugarske istorije. To je bila najveca sramota nasih nepismenih istoricara.Oni koje su Romani zvali Srbacik su bili Bugari a ta rec je tada znacila divljak. Hoce li nasi istoricari da sednu zajedno i pocnu da pisu istinsku srpsku istoriju, pitanje je sada? Srbi, oni su nas lagali i nasa deca su ucila laznu pricu i necije fantazije. Svi su se utrkivali ko ce da napise vecu laz. Svi sadasnji istoricari bi trebali zauvek da ostanu bez posla jer takvi nisu nikome potrebni.
Nikola
Sve je ovo lepo, ali za prosle Uskrsnje praznike kada sam hteo da odvedem prijatelje iz inostranstva tamo, muzej je bio zatvoren par dana ... bezveze.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља