понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Продајем „Стубове културе” за један динар

Аутор: Предраг Марковићпетак, 24.08.2012. у 22:00
Предраг Марковић (Фо­то Танјуг)

Верујем да ме мало тога може изненадити у јавном животу и на политичкој сцени Србије. Није ме зато претерано изненадио ни љубазни позив новинарке „Политике” Биљане Баковић. И одмах да кажем, тај разговор је у тексту од 23. августа, као и цитирани наводи, коректно и професионално пренет.

Као што знате, и да је било другачије, тешко је замислити да бих реаговао. Моји принципи су, колико год деловали „мазохистички”, и јавни и јасни: не демантујем медијске написе, не мешам јавни и приватни живот, одвајам политички и пословни ангажман, никада нисам куповао ништа државно нити учествовао у ма каквој приватизацији, у свом окружењу ангажујем професионалне а не страначке људе, по правилу не дајем изјаве и коментаре туђих изјава јер не оговарам људе ни приватно а камоли јавно, не свађам се са људима јер ми је важније оно што се уради од оног што се каже. За то плаћам адекватну цену. И, наравно, овакви принципи изазивају реакције многих којима више одговара „муљање”, променљиве вредности, политички патронати и тајни критеријуми.

Већ сам се у последњих дванаест година навикао.

Када сам показао да имовинска карта јавних личности може бити јавна, у поштанским сандучићима су осванули анонимни леци. Када сам уводио правила у Народној скупштини Србије или у Министарству културе, када сам одбијао плату на јавној функцији, службени стан или обично коришћење службеног аутомобила, новине су се пуниле измишљеним, често потпуно будаластим „скандалима”. И мислим да је то сасвим у реду у друштву које се тек учи правилима основне јавне пристојности.

Када скоро четири године нисам учествовао у политичком животу, једина полуизмишљена, бенигна фото-вест била је да ми је неки грађанин, на пљуску, позајмио женски кишобран до уласка у аутомобил.

Откако сам, марта 2010. обавестио јавност о намери да се вратим у политику, наравно, опет сам читао креативне лажне изјаве, цитате непостојећих биографија и непостојеће „изворе блиске П. Марковићу”.

И то ми је било разумљиво. И, наравно, ни најглупље гадости нисам демантовао нити сам прихватао предлоге адвоката да наплатим одштету на суду, уверен да је моја обавеза да јавно видљиво, макар усамљен, не одустајем од главног посла за који сам се у Србији определио да радим управо по принципима које заступам. (Уосталом, током свих ових година, или стварност или наводни учесници, а неретко и сами медији који су креативно „откривали приче”, демантовали су почетне бесмислице.)

Нажалост, некима је пало на памет да би било добро неуспеле „нападе” на мене заменити нападима на „Стубове културе”, кућу коју сам основао пре двадесет година и чији сам и сада власник. Признајем да су овог пута и план, и креативност, и средства, и упорност показали резултате.

Кућа, која двадесет година окупља пре свега водеће српске писце (Д. Албахари, С. Велмар-Јанковић, Љ. Симовић, Д. Ковачевић, Р. Петковић, В. Огњеновић, Д. Великић, М. Пантић, М. Продановић, Г. Милашиновић...), историчаре, економисте и правнике; која открива и улаже у нове писце (С. Обрадовић, С. Тешин, М. Вујичић, Б. Адашевић, Ф. Чоловић...); кућа чијих су 200 књига преведене код водећих светских издавача, на 35 језика и на пет континената; кућа која је бесплатно помагала сваки важан наступ Србије у иностранству; која је са пријатељима поклонила милионске суме школским библиотекама без икаквог јавног „разметања”; кућа иза које стоје стотине највећих награда у Србији – та кућа је одабрана за мету различитих видова пљачки усред опште кризе књиге и националне културе.

Није помогла ни чињеница да годинама не држим управљачка права у кући; да је моје „власништво” само обавеза куће да поштује уређивачку политику коју сам са сарадницима осмислио а моја морална обавеза да кад год могу личним финансијским средствима помажем (и запослени и ја смо своје „обавезе” испуњавали); ни чињеница да се кућа, када сам изабран за министра културе, априла 2011. није чак јавила ни на конкурс министарства за откуп књига за фондове јавних библиотека (учинила је то тек на следећем конкурсу, после реакција библиотека које су трајно остале без наслова водећих српских писаца), ни чињеница да су „Стубови” у време мојих „мандата” затварали (често прекасно и са огромним финансијским последицама) своје продајне објекте (који никад нису изнајмљивани од јавних „пословних простора”)...

Напротив. Креативни асортиман је употпуњен „вестима” из фиктивних или стварних институција. Измишљене повластице, „могући сукоб интереса”, „неспојивост две функције”... Последња у низу је вест поводом које ме је ваша новинарка назвала и поводом које је илустрација и моја фотографија.

Назвао сам „Стубове” (за информацију заинтересованима у последњих годину дана сам у кућу свраћао два пута, уочи Нове године и уочи летњих одмора, „на неколико минута” да поздравим запослене) и проверио. Агенција је стварно упутила пре скоро два месеца обавештење и питања. „Стубови” су на обавештењу захвалили а на питања љубазно одговорили (кућа није учествовала ни у каквом јавном надметању нити на тендеру за јавне набавке) уз појашњења, приложену документацију и спремност да у случају ма какве нејасноће пруже додатне или нове информације. Да ли је у питању нечија правна аљкавост, лењост, неразумевање или намера, сазнаће ускоро. Можда, за промену, и неки стварни формални пропуст у додатном обавештавању.

Оно што је много важније, јесте чињеница да су фабриковани напади који почивају на чињеници мог „власништва”, између осталих, последњих година угрозили и основно пословање куће. Огромну штету трпе и запослени, и аутори, и бројни пословни партнери, али и читалачка јавност.

Пошто намеравам да и даље живим у свом једнособном стану, да и даље возим свој аутомобил и да и даље јавно заступам исте принципе (овог пута као народни посланик и без одбијања плате за јавни посао) у покушају стварних промена у Србији, логично је да ће се и „напади” наставити.

Како немам ништа против да се они воде против мене али без даљег угрожавања других људи, пословних партнера „Стубова”, писаца и читалаца, преостаје ми очито само могућност да ту ману „власништва” отклоним. (Жртвовао сам и много вредније ствари.) Наравно, јавно.

Зато, на овај начин, у вашем листу који почива на традицији, објављујем понуду о продаји 100 одсто власништва „Стубова културе”. Почетна цена – један динар. (Мало сам стар да се нагло обогатим, а и спадам у оне који у динар верују). Једини услови су да купац има бар једногодишње искуство у издаваштву, да је капитал са подручја Србије, Црне Горе или Републике Српске (не бих да „Стубови” поред свега што су урадили буду још и статистички аргумент за „повећан број страних инвестиција”), и, подразумева се, поштовање уређивачког концепта и преузетих обавеза. Понуда важи 30 дана. (За оне који памте само празнике, рецимо од Велике до Мале Госпојине.)


Коментари10
b7f91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pošteni Kupac
Nudim 2 din. i 10 s lukom kod Dače. Imam bar jednogodišnje iskustvo u izdavaštvu, kapital mi je sa područja Srbije, Crne Gore ili Republike Srpske (ne bih ni ja da „Stubovi” pored svega što su uradili budu još i statistički argument za „povećan broj stranih investicija”, pa rekoh, ajd da ponudim dok ne prođe little gospojina). Inače, meni je Đape Marković omiljeni ministar posle Jourgensena. A vi, kako te?
običan čitalac
Šta radi ovaj cenjeni i skromni vlasnik "Stubova kulture" sa neprodatim gomilama knjiga svojih nadasve cenjenih pisaca koji su usrećili čovečanstvo na 35 jezika diljem sveta?
пајсије пајсије
Gospodine nesuđeni Pašiću baš ste široke ruke. Bravo.
pavle
divan covek
sveti stefan
ja bih ponudio jedan Euro ali ne smem..ko sam ja da se takmicicm sa "drzavnikom"..!!!???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља