среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:47

Померање спорта

Аутор: Иван Ергићпетак, 24.08.2012. у 22:00

Додељивање великих спортских такмичења, као што су европска и светска првенства у фудбалу, олимпијске игре, или игре Комонвелта, земљама у експанзији, са једне стране је последица промене односа политичке и економске моћи, а с друге део стратегије светских спортских асоцијација за освајање нових тржишта и конзумената. Западњачкој политичкој елити и културалној сујети грађана Европе и Америке не годи све учесталија селидба масовних спортских и медијских догађаја у друге крајеве света, а то се најбоље види на примерима тениских турнира, Формуле 1, светског првенства у фудбалу или олимпијских игара. Бразил као економија у успону и једна од земаља БРИКА, успео је да добије организације Светског фудбалског првенства 2014. и Олимписких игара 2016.

Обично се о Лиги шампиона говори као о хиперкомерцијализованом такмичењу и парадигми маркетиншког подухвата унутар индустрије професионалног спорта, којег би требало да прате други спортови. Заборавља се да су светска и европска првенства још профитабилнија. Док се Лига шампиона обраћа просечном љубитеља фудбала, такмичења државних тимова анимирају читаву нацију, јер они који не учествују у томе су, по увреженом мишљењу, непатриоте.

Поред тога, фудбалске организације се понашају као немилосрдне транснационалне корпорације и земљи домаћину постављају готово немогуће, исцрпљујуће услове, а по завршетку шампионата иза себе остављају пустош, слично својим нафташким или банкарско-финансијским панданима. То се најбоље могло видети на Светском првенству у Јужној Африци, када је израз среће брзо избледео са лица многих Јужноафриканаца, којима је као робовима неолиберализма дат „опијум“ с кратким дејством, да забораве на услове у којима живе. Приче о ослобођењу и постапархејдском рају су гротескне, од Нелсона Меделе су направили маскоту коју воде по стадионима и конференцијама, док је велика већина Јужноафриканаца и даље у економском ропству.

Земље, које су постале свесне своје моћи, као што су Бразил, Кина, Катар, Бахреин, или Украјина, уздижу се и у симболичкој равни показују да је хегеловски „светски дух” стигао код њих и ирелевантно је да ли он себе опредмећује кроз градњу мегаломанских небодера или организацију мегаломанских сспортских спектакла. Фундаментални порив за доказивањем је исти. Као што је и Хегел говорио „светски дух” је равнодушан према патњи и беди велике већине становника тих земаља, који од свега могу да добију кашичицу еуфорије и спознаје да се свет догађа баш у њиховом комшилуку. Тако се тениски турнири, Формула 1, ПГА турнеје и олимпијске игре селе у друге делове света.

Дакле путања капитала доводи до померања духа времена, али и духа простора. Култура прати новац, не само популарна већ и висока култура. Некад су европски музеји били пуњени артефактима и уметничким предметима доношеним из освајачких похода и колонија. Успоном царске Русије за време Петра Великог и Катарине Велике огроман комад кулурног наслеђа света и уметнина дошао је у Русију, а растом економске моћи Америке добар део тога завршио у њиховим културним институцијама. Данас, земље блиског и далеког истока поред градње „Дизниленда”, стадиона и других објеката западне масовне културе граде и реплике западњачке високе културе. У Уједињеним Арапским Емиратима се гради читав дистрикт на острву Садијат у којем ће, поред осталог, нићи нови Лувр и нови Гугенхајм. То није само последица чињенице да се огроман део уметничких дела налази код приватних колекционара и шпекуланата, већ и зато што се културне установе воде логиком зараде.

Французи, иначе најосетљивији на сопствену културу, олако су уступили име и део своје поставке Лувра, као и свој ноу-хау. Поред тога, западне фирме заједно са емиратским учествују у изградњи комплекса музеја, иако Хјуман рајтс воч и сличне организације утврдиле да постоје повреде права радника на конструкцијама, што је уобичајена пракса у развијеним арапским земљама. На овом примеру се најбоље види како се олако ствара нови дух простора који је вођен логиком капитала и логиком грандоманије. Само мали део уметника и културних радника је протестовао због распродаје културе.

Европа навикнута на моћ, а нарочито онај њен део окренут атлантизму, све теже прихвата чињеницу да се рађају нове економске силе и фарсичном моралистиком у малограђанској свести буди отпор и доводи до сукоба култура. То се могло можда најбоље видети поводом борбе Енглеске и Русије за организацију Светског фудбалског првенства 2018. Сорокин, председник Одбора за кандидатуру Русије је рекао да је Лондон пун незадовољника и криминала, као и да постоји велики проблем алкохолизма међу омладином. Тај коментар долази од функционера у чијој земљи постоји исто толико криминала и алкохолизма, ако не и више.

Када су Русија и Катар добили организацију Светског првенства, јавно мњење запада је брујало о намештеним изборима, а нарочито енглеска штампа, која је била највише разочарана неуспехом соствене кандидатуре, заборављајући да је Британија успела да привуче капитал из целог света да би себи кроз Премијер лигу приуштила најбољу забаву на свету. Поред тога, нашироко су указивали на растући утицај ове две земље због њихових огромних резерви енергената као и финансијске моћи, и лобистичку и преговарачку моћ која иде уз то. Ово је све, наравно, истина, међутим западној политичкој и спортској елити је мање сметало док се свако друго првенство организовало у Европи, и док је европска хегемонија својом економском снагом доминирала спортом, политиком, културом итд.

Оно што доминира јавним мњењем и форумима је ниво комуникације који смо видели код поменутих руских и енглеских званичника. Обични грађани се тако увлаче у прљаву и ниску игру која прераста у рат култура који већ помињу неки англосаксонски теоретичари. Тако се замагљује суштина, па се просечан западњак не пита зашто у друге крајеве света одлазе фабрике и радна места, већ зашто се то дешава са спортским такмичењима, јер данас просечан Европљанин, просечан Рус и просечан Кинез живе подједнако тешко, у сличним егзистенцијалним условима. Велики спортски турнири и спектакли служе само за приказивање потенцијала нових глобалних сила задовољавајући грандомански порив њихових елита, али и да нижим слојевима дају осећај посебности јер се свет дешава ту поред њих. Тако, бар на тренутак, заборављају на услове у којима живе и имају осећај да су део нечег великог.

Западна цивилизација је постала уморна, а нарочито Европа која је на геополитичкој прекретници. У ком би правцу требало да иде – да ли истрајавати на атлантизму, или да се прикључи рађајућем евроазијанизму. За сада Европа изгледа спољнополитички дезорјентисана, али она уствари на суптилан начин одржава своју хегемонију ослањајући се на САД. Европа би, као једна од колевки културе, могла да донекле буде морална и културна предводница света кад би се окренула азијским интеграцијама, како економским, тако војним и енергетским. Тиме би допринела балансу међународних односа моћи мада је културно и даље сличнија Америци и остатку западног света.


Коментари3
5ae49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovo Milanovic
Divna Sportska prica. Hvala urednicima Politika Online a posebno Gospodinu Ivanu Ergicu sto nam se vratio i pruzio mogucnost da delimo misljenja vezana za sport. Ziveli!
aleksandar
Bravo Ivane, još jedan sjajan tekst. Pozdrav i podrška iz Banjaluke
dusan bogunovic
ivane to je to. e sad sa sporta mozes sve to kao preko indiga preslikati i na religiju muziku sow biznis film .itd i dobije s rezultat kojim uvek mora ili hoce da vlada amerika i engleska,ima jos mnoga toga .... bravo dete. za razmisljanje. drzi se zivot je lep i cudesan. pozdravljam te.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља