понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

„Покојник” уз крике брионских галебова

Аутор: Мирјана Радошевићсубота, 25.08.2012. у 22:00
Из представе „Покојник” на Брионима

Зијах Соколовић је један од наших највећих уметника позоришне сцене, филма и телевизије, редитељ, „краљ монодраме”, писац и професор на Академији уметности у Београду, рођен је 1950. у Сарајеву. Са породицом, пијанисткињом Лидијом Станковић и три кћерке, живи и ради на релацији Беч–Београд.

Овог лета у позоришним и културним круговима понајвише се говорило о првом игрању Нушићевог „Покојника” на Брионима. Театар Улисис са својом уметничком директорком, редитељком Ленком Удовички, у сезони названој „Повратак” уврстио је и ово, последње дело нашег великог комедиографа. Премијера је одржана на Малом Бријуну, 2. августа. И пре премијере, кренуле су осуде неких лингвистичких чистунаца о недопустивој „кроатизацији” пишчевог текста, а на рачун „ијекавизатора” Миљенка Јерговића због које је, наводно, дошло до девастације дела. Ведрана Рудан је револтирано цинично написала, између осталог, да „свако има право касапити покојника како хоће. Ауторска су му права давно истекла!”

После премијере, критика је оценила да „редатељица Ленка Удовички стагнира”, замерено је сценографу али и избору етносонгова који звуче као ‚„искварено Жикино коло”! Од премијере до сада читали смо само оцене хрватске критике а, баш, ниједну с ових, наших простора. Питали смо Јована Ћирилова да ли је гледао представу, одговорио је да није, јер да га „овог пута нису позвали”.

Уз наслове као што су „Сека Саблић спасила ’Покојника’” и екстатичких комплимената игри Зијаха Соколовића у улози Спасоја Благојевића, критичар Томислав Чадеж оцењује да је представа с „доста празнина и нејасноћа”, као и то да су се ‚‚најлошије снашли глумци загребачких позоришта”.

Успели смо да нађемо толико хваљеног, чак с епитетом светског глумца‚ Зијаха Соколовића. Одмара se , каже, на једрењу негде у Малој Азији. Ексклузивно за „Политику” са великим задовољством изнео је своје утиске о раду на брионском „Покојнику”.

Улога сплеткароша Спасоја Благојевића, још је једна маестрална улога у вашој каријери.Каква је била сарадња са Ленком Удовички и загребачким колегама?

Представа „Пошто паштета” Тање Шљивар и Снежане Тришић и моја улога Стојана, у Атељеу 212, била је разумевање света младихљуди којима остављамо исти, а Спасоје, есенција аморалности и кривоклетства (која иронија у имену) тумачење је овог света такав какав он и јесте. Ленка се, у својој режији, одрекла да у првом плану има комичност Нушићевих карактера, него је желела, а то је и добила у представи, снажну и искрену слику света којим владају ти исти карактери. Каже мој Спасоје, занесено, уверљиво и романтично: „Неморал је сила старија и јача од сваког закона. Цео свет се данас клања неморалу!” Било је обострано задовољство тражити са Ленком Удовички како волети таквог Спасоја, јер једино са пуно љубави и разумевања он може да удари у главу и разум гледалаца. Ја већ годинама режирам и играм у Загребу, тако да су ми сви ти глумци као фамилија.

Много је било коментара и револта због „кроатизације” Нушића. Како сте ви као глумац то прихватили?

Нушић је писац који припада свету и свим уметницима света. То што се мисли да је „наш” и самим тим као „наш” да је непреводив је мит или национализам или помањкање уметничке толеранције. Разумем да се луцидност језика или менталитета не може превести у свом квалитетном значењу, али се преводом добија друга, до сада, непозната уметничка димензија, која, онда, припада само уметности, а не „нама”.

Хвалоспеви критике у хрватским медијима упућени су одличним глумцима, пре свега из Београда, док су их њихови разочарали. Може ли то тако у једној представи, као да играју два тима?

Мислим да критика данас нема снагу, ни морал, да буде равноправна уметности. Речено нушићевски, уметност, па и позоришна, је „покојник” који жели да оде из овога света... Ти и такви коментари и критике спадају у ред свакодневне површности и локализма. Сви смо један ансамбл, редитељски смишљено сакупљени у својим различитостима, да би као такви, представљени као свакодневни олош овог света били супротност једноставности и природности „покојника”. Сви глумци су изврсни.

Цео тај бријунски простор и Мали Бријуни су фасцинантни, чини ми се пре за амбијенталне представе, док „Покојник” то није. Како сте превазишли „сцену кутију”?

Ја сам већ неколико сезона, у истом простору, сарађивао са Улисисом у узбудљивој представи „Плеј Бекет”са генијалним Ивицом Видовићем, Пером Квргићем и Радетом Шербеџијом, тако да ми је тај простор и у глави и осећају, а даје једну природност која сваку представу чини изузетном. Играти на острву у полуприродном амбијенту,са галебовима који креште над судбином „покојника”, са сунцем које залази и баца таму на владаре света сачињеног од курви, лопова и криминалаца, то је, признаћете, нешто посебно… Тако се радујем изазову изненађења позоришта када се све то сада стави у нормалне услове.

У Београду се играју Крлежини „Глембајеви” на Брионима Нушићев „Покојник”. Да ли је ово некакво природно, поновно успостављање некад заједничког културног простора?

Ми, уметници, романтично се тешимо да је дијалог основа позоришног света и да без њега нема смисла, али сами у заносу глуме негирамо реалност или како каже мој Спасоје „покојнику” који се вратио: „Мислиш ти, покојниче, да је лако срушити све оно што је направљено после твоје смрти. Ај, вараш се…За тебе би било најбоље да се вратиш тамо где си до сада био и лепо прихватиш да си мртав…!” Ово је представа о свим прогнаним на нашим просторима, јер не могу да се врате, јер су „покојници”.

Да ли ће „Покојник”остати привилегија елитне бријунске публике, или се разговарало да гостује иу Београду?

На Бријунима, или Брионима, све представе су биле распродате, по 600 гледалаца је носило и луцидност Нушића и нас глумце, и ми већ 11, 12. и 13. септембра играмо пет представа у загребачком ХНК-у. И већ сада је интересовање огромно, зато сам сигуран да „Покојник” ипак мора наћи пут до Београда , па и шире…


Коментари6
3f172
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko đurić
čist je nacionalizam kad prevedete pisca na dijalekat na kome on nije pisao. mi krležu ne prevodimo iz čisto kosmopolitskih razloga, a ne iz nacionalizma. a oni iz nacionalizma prevedoše Nušića.
Dragan Jovanović
@de gol Mi u Srbiji sigurno nećemo, nema potrebe, mi Krležu razumemo. Što se tiče Hrvatske neznam, jer jezik kojim govori Zagreb, Zagorje, Dalmacija ili Istra su veoma različiti. Pa ako ne razumeju, nek prevode, šta mi imamo s tim. Jedino, dobro bi bilo da taj prevedeni Nušić bude prikazan u Srbiji, siguran sam da bi to bio vrhunski doživljaj.
Курсула м.
Видите како су препредени наши отпадници. Све што је наше, то је и њихово, светско. Ако се бранимо кажу да смо националисти, шовинисти, ...А. што је њихово онда то није и наше, јер смо ми лажљиви и присвајамо туђе. Надам се да Зијах није од оних Соколовића што изградише на Дрини ћуприју? Крлежу обавезно преводите у Београду, убудуће. Да будемо и ми светског владања!
DrJela Bisic
Nusiceva"Gospodja ministarka"je odavno,pre 2 sv r prevedena na arapski i sa velikim ispehm igrana u Kairu decenijama.Premijeri je prisustvovala krajevska porodica,sa krajem Farukom na celu.Kazu da se slatko smejao.Arapska(kairska)ublika obozava Nusica
slobodan stojanović
Tačno je da je Nušićevo delo vlasništvo kulture, ali ipak pripada pre svega srpskom književnom prostoru i nije to nikakav nacionalizam već činjenica. Bratstvo i jedinstvo je leš u raspadanju i lekcija svim stanovnicima Balkana. A glumci mogu da "trčkaraju" po istom jer od toga žive.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља