уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:19

Пут као предизборни адут

Аутор: Маријана Авакумовићсубота, 25.08.2012. у 22:00

Србија има укупно 610 километра аутопутева на којима наплаћује путарину, што је дупло мање него у суседној Хрватској. Политичари су нам претходних деценија много пута обећавали да ћемо се „ускоро” возити модерним путевима од Хоргоша до границе са Македонијом или Бугарском и да ћемо се аутопутем спуштати до јужног Јадрана.

Претходна влада нам је на почетку свог мандата гарантовала да ће Коридор 10 бити готов ове године. Нова влада нам, пак, поручује да се стрпимо до 2014, али да ћемо до краја њеног мандата сигурно имати завршене аутопутеве ма не само од Мађарске до Бугарске и Македоније, већ и од Београда до Чачка.

Чињеница је, ипак, да је у нашој земљи, према подацима „Путева Србије” од 2000. године до данас изграђено свега око 112 километара аутопута пуног профила, што значи да смо годишње градили 9,3 километра. Истина, за то време изграђено је и 154 километра што полуаутопута, што једне траке аутопута кроз Војводину.

Зашто овако мало и споро градимо?

–Зато што је то пре свега политичко питање. Ми се никада нисмо озбиљно посветили овом послу, док је у Хрватској изградња аутопутева био државни интерес од кога се није одустајало ни по коју цену. Коридор 10 јесте у једном тренутку постављен као приоритет, али смо се лоше организовали – одговара Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције.

– Овај посао мора да се води са једног места. Ако је министар за саобраћај Милутин Мркоњић задужен за изградњу Коридора 10, мора да има буџет за то, а не да му други удељују паре. Јер министарства финансија и НИП-а, из којих се финансира, имају неке друге приоритет и онда се испостави да нема пара за пројектовање и експропријацију. То све одлаже радове, па оно што треба да градимо две године ми градимо четири. Зато је нужна висока професионализација и деполитизација планирања, пројектовања и финансирања – додаје Бушатлија.

Оног тренутка када је 2008. године сео у министарску фотељу Милутин Мркоњић је обелоданио да почиње од нуле јер, како је признао, сем идејних пројеката није затекао ниједан километар главних пројеката нити је било експроприсано земљиште.Без тога није могао да буде повучен ни један евро од обезбеђених 1,2 милијарде из међународних кредита. Уместо да ове припреме буду завршене 2009. године, као што је планирано, оне су се пренеле на целу 2010. и 2011. годину, јер је пара у буџету увек мањкало.

И тек сада може да се каже да су пројекти и имовински односи на Коридору 10 завршени ( изузев 20 километара између Горњег поља и Владичиног Хана). Док је на Коридору 11 експропријација урађена од Обреновца до Љига, за шта су и завршени пројекти.

Другим речима „Путеви Србије” су на овај начин омогућили да се гради 380 километара аутопута, али већ дугују 600 милиона динара и најављују да ће им бити потребно још 800 милиона.

Проблем је међутим на делу аутопута између Љига и Прељине за који је обезбеђено 300 милиона евра од владе Азербејџана и на коме су почели радови баш у време последње предизборне кампање, а отвори их је Борис Тадић, тадашњи председник Србије.

Убрзо су радници и машине азербејџанског „Азвирта” успорили темпо јер имовински односи са власницима њива нису разрешени.

То је разљутило  министра грађевине Велимира Илића, који у новој влади води Коридор 11, па је при преузимању дужности најавио да ће затражити смену директора „Коридора Србије” Михаила Мишића. Пошто паре за експропијацију опште нису планиране у овогодишњем буџету, обећао је да ће кроз ребаланс буџета обезбедити паре.

Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, каже да је сликање на градилиштима и давање рокова за завршетак аутопута пре него што су готови пројекти и решени имовински односи – чист политички маркетинг.

– Код нас се аутопутеви на жалост отварају у предизборним кампањама, на местима где још не постоје услови да они почну. Сваки грађевинац зна да су пројектовање и решавање имовинских питања најтежи део приче и најдуже трају. У уређеним земљама као што је Јапан припреме трају две до три године, а само грађење се завршава за три месеца. Ми мало започнемо овде, мало онде. На једном месту завршимо експропријацију, на другом пројекте и расписујемо тендер. Тако уситњавамо деонице и за узврат добијамо енормно високе цене радова – каже Родић.

Пошто је северни крак Коридора 10 завршетком леве траке од Хоргоша до Новог Сада и моста код Бешке скинут са дневног реда остало је да се у наредне две године  приведу крају радови на јужним деоницама. Али најпре треба окончати тендерске процедуре за деоницу Чифлик–Пирот, на истоку, и за Царичину Долину – Владичин Хан и Српска кућа – Левосоје, на југу. Када на њима почну радови моћи ће да се каже да је цео коридор „нападнут”, како то воли да каже министар Мркоњић .

Његов колега Велимир Илић имаће много више посла, ако жели да му се оствари сан и да до краја мандата дође аутопутем од Београда  до родног Чачка.  Предстоји му најпре проналажење финансијера за део од Београда до Љига, који је спреман за градњу. Шпанска компанија ФЦЦ, однедавни власник аустријске „Алпине”, изразила је жељу да преузме тај посао, вредан око 300 милиона евра. Изузетак је парче од Уба до Лајковца на коме су ангажоване домаће фирме и које су већ требало да саграде то парче аутопута.

Кинеска компанија „Путеви и мостови”, која гради београдски мост Земун–Борча је показала спремност да финансира све преостале деонице између Београда и Црне Горе. Исту намеру је истина имао и „Туски Колин”, са којим је чак пре неколико година потписано писмо о намерама, али се на томе завршило.

----------------------------------------------

Шта су обећали:

2008. године – Млађан Динкић, потпредседник владе:
„Ни ја, ни Г17 Плус нећемо изаћи на следеће изборе уколико не буде завршен Коридор 10 у овом мандату.”

2008. године – Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре: „Сви радови на Коридору 10 биће завршени до 2011. године”, нудећи оставку ако му не дозволе да ради и ако не испуни зацртано.

4. 8. 2012. – Мркоњић: „Коридор 10 завршавамо за две године.”25. јула 2012. – Велимир Илић: „Ја намеравам да за свог мандата дођем аутопутем до Чачка. То је мој животни сан.”

август 2012. Илић: „Народ неће ’празну причу’, већ аутопут. Ја ћу то урадити или се нећу више бавити политиком.”


Коментари12
d4695
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

никола јовић
Коридори у магли: На „посао века” остало само сећање! А обилазницу "отварају" сваких 500 метара! Све са публиком, телохранитељима и ТВ екипама!
Студент саобраћаја
Неодговорно је и неозбиљно улагати данас у луксузно добро, као што је аутопут. Дефицит од друмског саобраћаја (гориво + возила) је троструко већи од суфицита пољопривреде. Приходима од приватизације и дизањем нових кредита се ова неодржива економија може покривати само још коју годину, када нас може задесити судбина Хрватске и Грчке: међународне уцене, углавном политичке или продаја природних богатстава. Високи трошкови друмског транспорта, са тежњом још већег раста, са транспортном политиком која запоставља све остале видове транспорта, региони удаљени од Београда и Новог Сада дебело заостају, и последично губе популацију. Будућност транспорта Србије је у железници, речном саобраћају и интегралном транспорту, а друмском саобраћају само на локалном и регионалном.
До Чачка ауто-пут, а после ТРИ полуауто-пута
Зашто је ауто-пут до Чачка много значајан за интересе Србије ? Зато што од Чачка иду ТРИ правца , и то: 1. ЗАПАДНИ преко Ужица и Вишеграда, за Босну, Херцеговину, Дубровник, 2. ЦЕНТРАЛНИ преко Ивањице и Пештера, за Црну Гору, Подгорицу и Бар, 3. ИСТОЧНИ преко Краљева и Рашке до Косовске Митровице и Косова поља. Да је тај ауто-пут био напрсављен пре 20 година, не би данас Срби били мањина у Херцеговини, Црној гори, Косову.
citac HU
Nedavno sam vam opisao kako je Pesta izgradjena, tacnije, sta znaci jedan prsten oko grada, kakav postoji jos, neznam od kada, oko Veszprema. Od sest magistralnih pravaca, prema Budimpesti, samo je autoput M3, kao pocetak, usao u sam centar Peste, nedaleko od nase ambasade, i taj je pravac za Ukrajinu. U isto vreme i univerzitetski grad Deberecen, sa odvajanjem na jug, ispred Miskolca. Ili, ako posmatramo Budimpestu kao polaznu stanicu, u svi pravcima, svi pocinju na onom prstenu, M0. Sa tog pravca M0, imate bezbroj ulazaka u grad, svi sa petljama, znaci ko ima neka posla u gradu, stigao je iz Beca, M1, posle obavljnog posla, ide dalje, recimo za BiH, odvoza po M0, pa na jug, M6 prema Osijeku. Na mapi dve stvari me malo zbunjuju. Prva je ocigledna, verovatvo propust onog ko je mapu crto (u Corelu), sto nije povezao K 10 sa K 11, ispod BGD-a. Drugo sto mi je nelogicno, zasto nije Most na Adi, pomeren do pravca E5 prema Obrenovcu, i odatle na jug sa K 11. Zatim sa K 10, prema Pancevu?
Uros Dacic
I ovosto su uradili uradjeno je traljavo i ispod nivoa.Vi nemate ni jedno odmoriste pristojno uredjeno gde ima kulturan wc i gde ima stolova da ljudi mogu da odmore.pogledajte Madjarska i Hrvatska odmorista.Nemamo nigde pored naselja i gradova ni metar uredjene zvucne izolacije gde bi stanovnistvo zastitili od buke.svetlosna signalizacija ne postoji u digitalnom obliku gde se upravlja njome po potrebi i stanju trenutnom na putu.Nemamo cak ni jasne putokaze na koridoru 10 gde se stavljaju oznake susednih drzava

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Коридори у магли

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља