уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Шумановић уморен без кривице

уторак, 28.08.2012. у 11:12
Сава Шумановић (фото архива Политике)

Навршило се 70 година од бруталног убиства Саве Шумановића, једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века. У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, мученичку смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима и четрдесетогодишњи сликар.

Хрватске усташке власти су ту, током Другог светског рата, систематски убиле више хиљада недужних цивила, највећим интензитетом управо током августа и септембра те 1942. године.

Сава је ухапшен 28. августа рано ујутро, замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувек, не знајући за шта га терете. Таоци су најпре брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, где им је покретни преки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стрељани. Уз упаљене бакље крај спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им је у потиљак или су директно легали у раку и на њих је пуцано. Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број мученика је угушен јер су рањени и још живи затрпавани, док су се испод земље чули потмули јауци.

Прослављени сликар је те 1942. као и 1941. сликао мањим интензитетом, него иначе, забринут злослутним временима. У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика „Берачице”, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Претпоставља се да је замишљена као почетак новог циклуса, нажалост никад урађеног. Повучен и племенит човек, крајње посвећен уметник, заустављен у пуној уметничкој зрелости, спремао се још много да, охрабрен успехом београдске изложбе из 1939, приређене након готово десетогодишње изолације услед душевних криза. Нажалост, остао је заувек да лежи у једној од безимених масовних гробница.

Једно од дела Саве Шумановића (фото Политика)

У Музеју Срема у Сремској Митровици је однедавно у сталној поставци изложен и један изузетан документ, који сведочи о Шумановићевом стрељану. Реч је о одговору на захтев Персиде Шумановић, уметникове мајке, да јој се син пусти из притвора.

Око два месеца касније, упућен јој је званични допис о синовом стрељању. Текст документа гласи: „Независна држава Хрватска, Усташка надзорна служба, Уред и Број; 62695-IIб-3-42. Загреб, дне 15. рујна 1942. Предмет; Шумановић Саво, одпуст из затвора, Жупска редарствена област, Вуковар. Персида, уд. Шумановић из Шида замолила је припоглавнику, да се њезин син Сава пусти на слободу. Увидом у очевидност Уреда I, установљено је, да је Шумановић Сава као талац, по Вишем редарственом повјереничтву осуђен на смрт и стријељан 30. VIII 1942. г. Услијед тога молби се не може удовољити, о чему наслов нека обавиести молитељицу. За Дом спремни! Управитељ Шабан, в. р. Обћинско поглаварство трговишта у Шиду, Број; 8587/42 Шид, дне 20. X 1942. Г. Шумановић Персида, Шид. Доставља Вам се предње ради знања. За Дом спремни! Биљежник (потпис) Начелник (потпис).”

Савина мајка је предузела све да ослободи сина, нудила своје заточеништво у замену за његову слободу, писала на многе адресе, али ништа није помогло. Непосредна сведочанства о последњим данима и хапшењу уметника као и тугу мајке Персиде је забележила Марија Демшхар, словеначка интернирка, која је провела рат у њиховој кући. Понела је најтоплија сећања на породицу која ју је прихватила у суровим временима, а њен дневник и писма су преточени у књигу „Етнологија у писмима и сликама”. Марија је Сави неколико пута позирала са корпом на глави и вероватно је приказана на последњој слици „Берачице”. По њеном сведочењу, Персида Шумановић је трагично доживела убиство сина јединца и годинама је постављала на сто тањир и за њега и увече му размештала кревет, не мирећи се са губитком.

Очигледно невероватно интуитиван, Шумановић је у једном, касније објављеном писму др Арновљевићу од 24. фебруара 1934. године, писаном током душевних криза, предвидео 1942. као годину своје смрти! Нажалост, није био једини брутално убијени сремски сликар. Усташе су 1941. убиле и Рафаила Момчиловића, сликара и монаха, игумана манастира Шишатовац, док је у Првом светском рату стрељана Даница Јовановић из Бешке, минхенски ђак.

На месту стравичних погубљења у Сремској Митровици је 1960. подигнут спомен-парк, а Шумановићева мајка је на десетогодишњицу убиства, преостале радове поклонила Шиду ради отварања Меморијалне галерије. У даровном уговору је дирљиво записала: „Сматрајући животну жељу свога сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ, поклањајући Савино животно дело родном месту које је он овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама.

После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала толик пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и будућих нараштаја.” Персида Шумановић је била у праву, делима њеног сина се данас, чини се, дивимо више но икад, чиме је уметник трагичне судбине далеко надживео сурову смрт.

Гордана Крстић-Фај, историчар уметности – конзерватор


Коментари15
bd245
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordan Gorunović
Odlično napisano i jako informativno za nas koji nismo upoznati za tematikom.
Strasno vazno .
Ranije je iznosen podatak o preko 10.000 ubijenih u Mitrovici. Molim vas, istoricari Srema, poradite na preciznosti podataka! Uskoro, kad konacno dobijemo Muzej zrtvama u NDH, S. Mitrovica ce biti vazan deo postavke.
Nema zaborava .
Postoji zakon u Evropi da ako iko kaze da je ubijeno manje od set miliona Jevreja, krivicno odgovara. Kod nas je Broz (koji jos zivi u nama) abolirao hrvatski genocid nad Srbima. Preko milion ljudi. Ovde smo bili krivi ako to pominjemo. Secanje naravno postoji. Savi su polomili obe ruke, uz reci: "evo ti pa slikaj sada!". Gavrilovica su njegovi mesari u Petrinji zaklali. Vlasnika zelezare Sisak, bacili u pec. Nije bio cilj samo zverko ubijanje, vec ponizenje i stvaranje blokirajuceg straha. Radi daljeg unistavanja, proterivanja i pokatolicavanja- ako se smiluju. Jos nije recena poslednja nasa rec povodom ovog genocida. Do tada, mislim da Rimski Papa ne treba da ima zelju da dolazi u Srbiju.
Misa
Vec sam poceo da ludim, da li umisljam? Evo sada prvi put nailazim na coveka koji govori o polomljenim sakama Save Sumanovica. Da li moze neko da zamisli to zlo koje moze tako da unisti telo i coveku samo zato sto je slikar. Svo zlo vidimo i u odgovoru majci, na pitanje gde joj je njeno dete. Koliko god imao godina, Sava je zauvek njeno dete. A o brozu, dovoljno je pametnom sama cinjenica, da su Jasenovacki logorasi, sami sebe oslobodili. Namerno pisem slovo "b" malo, i uvek sam iz svog nemog protesta, markice lepio na kovertama sa njegovim likom naglavacke. Srbijo draga otvori oci! Otvori sva dokumenta ozne, udbe i pogledaj istinu u oci.
Препоручујем 16
Vita Trifun
Da, ali da nije zrtva bio i Sava Sumanovic ni to malo saznanja o sistematskoj etnickoj eksterminaciji kojom se bavila NDH ne bi bilo objavljeno (u konkretnom slucaju) . A koliko je drugih slucajeva! Za vreme "bratstva i jedinstva" roditelji su se bojali da deci ista govore iz straha da to preko dece ne dodje do drzavnih usiju a sto bi znacilo Goli Otok i sl... Prosla su ta vremena ali su i roditelji umrli i nasa deca ne znaju nista. Ona druga deca su medjutim sasvim obrnuta prica...
гаврило .
како без "кривице"? па био је Србин!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља