четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

„Прокоп” помирио три стране

Аутор: М. Авакумовићуторак, 28.08.2012. у 22:00
За седам дана радна група ће анализирати нова решења старог пројекта

Железничка станица „Прокоп”, о којој се прича више од три деценије, опет је тема за размишљање републичке и градске власти – како је завршити. Њено актуелизовање довело је за заједнички сто до јуче завађене министре за саобраћај и грађевинарство Милутина Мркоњића и Велимира Илића. А како је завршетак београдског железничког чвора један од приоритета за укупан привредни развој Београда, састанак није могао да прође и без градоначелника Драгана Ђиласа. Јер оспособљавање „Прокопа” за главни град, између осталог, значи измештање главне железничке станице из Савског амфитеатра и ослобађање ове атрактивне локације за будуће инвестиције.

„Договорено је да се у најкраћем року интензивира израда пројекта станичне зграде и прилазних саобраћајница железничкој станици, што би омогућило да се привуку потенцијални инвеститори”, наведено је у саопштењу Министарства за саобраћај.

Заинтересованих већ има, речено је „Политици” у овом министарству, које је организовало јучерашњи сусрет. Међу потенцијалним улагачима су француске и шпанске компаније, али и фирме из Кине које предлажу јавно–приватно партнерство

„Прокоп” би требало да им буде интересантан тим пре што изнад плоче завршене пре неколико година, може да се изгради око 70.000 квадратних метара комерцијалног простора.

Комплекс железничке станице „Београд центар”, познатији као „Прокоп” планиран је као централни путнички терминал главног града, који интегрише све видове саобраћаја. Обухвата железничку и метро станицу и стоваришта јавног градског саобраћаја.

У овој станици укрштају се пруге Коридора 10 из правца Суботице, Шида и Ниша, као и пруга Београд – Бар и пруга Београд – Вршац.

„Реализацију овог објекта у пуном капацитету подржали су челници Београда, јер је то пројекат који отвара велику могућност да се после више деценија реализује изврсна идеја о искоришћености „Савског анфитеатра”, пише у саопштењу министарства саобраћаја.

За Милутина Мркоњића, који је и минулих година инсистирао да се ради на завршетку централне железничке станице „Прокоп”, јучерашњи састанак је још једна потврда одлучности водећих људи републичке и градске власти да на ефикасан начин реше питање београдског железничког чвора, а самним тим обезбеде нове инвестиције у комерцијалне садржаје.

„Интерес страних инвеститора постоји, моделе сарадње није тешко пронаћи, јер постоје законска решења, али је важно одлучно наставити са дефинисањем идејних решења овог комплексног пројекта”, казао је он.

У наредних седам дана радна група ће анализирати идејна решења станице „Прокоп”. Потом ће их следеће недеље представити поменутим учесницима састанка на коме је присуствовао и Милован Марковић, директор „Железница Србије” и Александар Антић, председник Скупштине Београда.

Истина протокол о наставку изградње железничке станице Београд – центар потписали су 2008. године између осталих Милутин Мркоњић и Драган Ђилас. Тада је договорено да

у завршетак станице, држава уложи 50 милиона евра, а да град са 22 милиона евра финансира изградњу прилазних путева из Булевара кнеза Александра и са нишког аутопута. Држава се такође обавезала и да из своје касе плати дуговања „Енергопројекту” за досадашње одржавање станице, у износу од око 15 милиона евра. „Енергопројект”, који је градио станицу требало је да заврши радове а после би уследило додељивање и градње комерцијалног центра инвеститору који понуди најбоље услове.

Међутим, недостатак пара се као много пута до тада испречио као проблем. У једном тренутку је чак размишљано да завршетак „Прокопа” буде финансиран из руског кредита за инфраструктуру, али се одустало. Требало би подсетити да је изградња „Прокопа”, која је почела давне 1977. године, због мањка новца прекинута. Деведесетих је настављена, али из истог разлога је прекинута 2000. године, да би „Железнице Србије” тек 2005. расписале тендер за градитеља. Као што је познато победио је мађарски „Тригранит” са којим су преговори прекинути, јер је између осталог тражио да му се уступи право градње на месту садашње железничке станице, то јест у „Савском амфитеатру”. 


Коментари2
6b450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aspalathos M
Odličan predlog kome bih dodao i uzdužnu zgradu sa 7 ulaza koja se nalazi između stanice i PET SOLITERA! To je urbanistička celina, koju stanovnici usled nedostatka prodavnica, sem jedne nedovoljne samousluge u šali nazivaju "Majmunsko ostrvo".
Soliter .
Onih pet SIVIH solitera iznad prokopa bi trebalo spolja obojiti u razne njanse veselih boja, da se ulepsa grad. Prethodno ih treba opsiti stiroporom i povecati energetsku efikasnost - eto projekta da se Djilas i gradska vlast proslavi. Za male pare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља