среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

О холокаусту и последицама

Аутор: М. Шеховићсреда, 29.08.2012. у 22:00
И он је у рату мењао идентитет: писац Филип Давид (Фото Л. Адровић)

Познати писац Филип Давид је косценариста новог филма Горана Паскаљевића „Кад сване дан”, нашег кандидата за Оскара за страни филм. После претпремијере,  одржане у Крагујевцу, за њега су највећи комплимент биле речи: „Ово је филм који говори о насиљу, а у њему насиља уопште нема. Претежно драмским средствима испричана је трагична судбина главног јунака, у коју као да су се слиле и хиљаде других, истих или сличних, а неке су из самог пишчевог породичног круга. На таквом искуству слаган је овај историјски ’мозаик’ о холокаусту и последицама.”

Тај филмски јунак стари је професор музике који у свом позном добу открива да људи за које је дуго мислио да су му родитељи то нису били и да су његови прави родитељи, Јевреји, почетком рата били жртве немачког логора с оне стране Саве – на Старом сајмишту. У једној кутији тамо закопаној, и после много година случајно нађеној, била је сачувана истина о страдању једне породице. Пошто је отац такође био музичар, у тој малој „оставштини” била је и једна његова недовршена композиција. Схвативши да готово нема оних који би му могли помоћи у даљем трагању за сопственим идентитетом, професору-сину постаје опсесивна жеља да сам заврши ту композицију и да она једном буде изведена на том тужном месту, али у амбијенту другачијем од садашњег. У меморијалном центру о коме неки сањају, а други само причају.

– Ако буде постојала та композиција то значи да има трага да је постојала и та породица – каже Филип Давид. – Мислим да би се готово исто могло рећи и за место страдања те породице, које је неадекватно обележено и, мање-више, препуштено забораву. Скоро као да га није ни било. А те оштре београдске зиме 1941–1942, када су се и реке заледиле, неки су од хладноће и глади умирали у самом логору званом Јуден лагер Землин, док су други уморени гасом у камионима-душегупкама, који су били генерална проба за оно што ће се дешавати у Аушвицу. За само три месеца ту је ликвидирано око шест и по хиљада Јевреја – жена, деце и стараца – и неколико стотина Рома. А касније су ту доводили затворенике и прослеђивали их у разне логоре Европе.

Филмска прича има дубоке основе у стварним догађајима оних који су преживели холокауст. Писац каже да је и једна његова сестра такође била спасена захваљујући храбрости, доброти и племенитости људи спремних да жртвују и свој живот спасавајући нечије дете. Неки Јевреји, видевши шта им се спрема, молили су своје пријатеље, а понекад и непознате људе, да им оставе на чување своју децу. Многи их више никад нису видели. У тим случајевима, кад се рат завршио, ти нови родитељи често нису деци ни рекли истину о њиховом пореклу, страхујући да ће то трагично сазнање за њих бити преболно.

Филип Давид нам је испричао и „своју” ратну причу:

– Већина моје породице завршила је на стрељању у Крагујевцу, на Старом сајмишту, у Јасеновцу... Мој отац се придружио партизанима, а мајку и мене сакрио је у једној кући у сремском селу Манђелос. И такав сасвим мали, ја сам био научен да кажем да се зовем Фића Калинић и да је мој тата тај наш домаћин, чувар стоке на крају села. И данас сам фасциниран чињеницом да су у селу знали ко смо и да нас нико није потказао. Скоро је невероватно како смо уопште остали живи. Ратне драме оваквих породица имале су и онај страшни епилог: морали су се суочити са истином да многих њима блиских више нема. Када је моја мајка, пред крај рата, сазнала да су готово сви из њене велике породице ликвидирани у Крагујевцу, она је буквално изгубила моћ говора и три месеца била у таквом стању.

„Кад сване дан” је једна једноставно испричана прича о тешким људским драмама, прича са емоцијом... И са сузама у публици, на крају. За неке веће филмске „операције” средстава се није имало. Пројекат је, иначе, помогло Министарство културе и компанија „Цептер”, али не, каже Давид, и неки за које су били сигурни да ће их помоћи. Филм реализован у сарадњи са француским и хрватским продуцентом своју званичну премијеру имаће на фестивалу у Торонту, у главној секцији, резервисаној за највеће редитеље, већ је позван и на фестивале у Ваљадолиду и Њујорку, а свануће и дан када ће делити Оскаре... Ко зна шта он носи?

----------------------------------------------

Књига једне генерације

Као што је јунак филма „Кад сване дан” поставио себи задатак да приведе крају очеву недовршену композицију, тако је и Филип Давид, слично њему, наложио себи да мора довршити књигу на којој дуго ради. Она би спојила давно ратно и ово данашње време, са свим својим истинама. Писац каже да је захтев доста компликован и да већ неколико година трага за „чврстом” конструкцијом тог књижевног моста између два времена у чијем је средишту тема холокауста. За њега је то и књига његове генерације, рођених уочи рата. На неки начин и тестаментарна.

 –Преамбициозно можда – клима главом писац. – Све је мање људи који су сведоци неких дешавања и нема се превише времена за такву књигу. Слична ситуација као у филму.

----------------------------------------------

Некад смо ишли стопама Би-Би-Сија

Четврт века Филип Давид радио је у ТВ Београд и доста година био уредник Драмског програма, у коме су произведене стотине драма (и филмова). Један од тих многих наслова је „Легенда о лапоту” (1972), кратки филм, првенац младог редитеља, прашког ђака, Горана Паскаљевића. Од тада траје дуга и плодна сарадња двојице уметника. У значајном броју дела у Паскаљевићевој филмографији („Земаљски дани теку”, „Посебан третман”, „Сутон”, „Буре барута”, „Сан зимске ноћи”...) постоји и име Давидово, као сценаристе, сарадника на сценарију, драматурга или уредника.

Оне богате драмске продукције у телевизији већ дуго нема. Уместо драма писани су и они познати откази деведесетих – Филипу Давиду међу првима. Данас само гледалац, он о програму своје бивше куће каже:

– Некад је та кућа ишла стопама Би-Би-Сија, држала висок културни ниво програма и едуковала широки аудиторијум. Она је данас променила своје лице, а то није смела. Трка са комерцијалним станицама и рејтинг постали су јој најважнији.


Коментари23
657cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lj K-Taylor
Ljubitelj hajducije itd. Hajduk itd je nesto izmenio pricu, a ton znatno. Ide mu to od ruke. Nesumnjivo sebi pridaje veliki znacaj (izbor nick-a, omalovazavanje sagovornika itd). Gorski care veruje da sam spremna da svedocim u Hagu. Protiv koga? Njega? U Sheveningenu su ipak vece zverke. O cemu da svedocim? Suvisna sam u toj prici. Hag ne sankcionise primitivizam, ni odsustvo logike i smisla za humor. Kad bi Tribunal inkriminisao nabrojano – dovoljno je to sto je hajduk itd sam izjavio. Ponosno veli da stoji iza svake svoje reci. Jos kad bi bilo i prenosa iz sudnice... Kakva bi to rika bila!
Робин Худ из гудура Западног Балкана
не схватајући да је прочитана и обнажена и да одатле потиче моја сугестија да ми је довољно њене голотиње и да је боље прекинути. Јок. самоуверена до балчака, успаљена и распомамљена устремила се на горског цара верујући да има аргументе и спремна да сведочи и у Хагу - ако треба! Е, па госпоја само распали! Ако је избор ваша наклоност или притворна јединица у Шевенингену ту дилеме ни избора нема - бирамо Хаг. Остајте у добром здрављу и мењајте конац с времена на време...
Џејми Шеј
@Lj K-Taylor | 03/09/2012 12:08 - gospodjo, koje su narodnosti sledeci likovi: Eli Vizel (koji je molio Klintona "da nesto uradi"), Madlen Olbrajt, Vesli Klark, Ricard Holbruk, Dzejmi Sej itd? U cijim rukama je firma je Ruder Fin? Ko kupuje danas firme na Kosmetu? Cije su banke koje gradjanima Srbije naplacuju lihvarske kamate posle unistenja bankarskog sistema u Srbiji i SDK? Mnogo ste Vi naivni.
Lj K-Taylor
U hajdukovom postu povezivanje NATO bombard. i Jevreja jeste antisemitizam. Navodno F. David nista nije ucinio da spreci to bombard. koje su vrsili „ljudi njihove vere“. To nije antisemitizam srpskog naroda vec naseg hajduka, gorskog zvereta. Hajduk porucuje da „opet cackam mecku“. Sad znamo i kakvo je zvere u pitanju. Jer povezivanjem NATOa i Jevreja se podseca da David nije izgovorio shibolet da dokaze da spada medju „nas“ a ne medju „njih“. Ne protivim se kada satanizuju NATO masinu za ubijanje – ali bas nase istorijsko iskustvo opominje me da ne satanizujem neciji narod. U ovom socijalnom kontekstu to se lako otrgne kontroli i nadje na „putu poplocanom dobrim namerama“. Shibolet koji se od mene trazi (jer bi me NVO rado prihvatile!) izgovaram da me niko ne moze smatrati za antisrpkinju. Upravo zbog gorskog zvereta treba da dokazujem svoju srpskost. Posto je prepoznat, gorski car itd sve umiruje, opusta i relaksira, da bi na kraju i sam odlucio da prikoci. Trebalo je ranije.
Робин Худ из гудура Западног Балкана
Lj K-Taylor | 31/08/2012 18:47 Госпођа, опет чачкате мечку. Упозорио сам вас да се са тим стварима није за играти, антисемитизмом наиме, али не вреди. Ви, правдајући се бесконачно и доказујући свој патриотизам, терате по старом. Штавише, проширујете оптужницу оптужујући ме за слепило најопасније врсте, али и Политику што и сама не штампа више онога што бисте Ви желели. Кројење и прекрајање вам изгледа лежи, али од написане речи тешко је побећи и у те кучине се запетљасте до гуше па вам предлажем по други пут, relax, побогу! Није то лако некоме са толиким знањем што нам изволесте рећи 2-пут у првој лекцији, али некад ваља и прикочити. Као што ћу ја сада учинити. Будите поздрављени, још једном.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља