петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.08.2012. у 22:00 Јован Б. Душанић

Ако си паметан зашто ниси богат

Многи су у Србији први пут чули за америчку изреку: „Ако си паметан зашто ниси богат” од нашег економисте и политичара, као одговор онима који се интересују за његово огромно материјално богатство стечено последњих година. Нажалост, деценијама се и теоријски покушава „научно” доказати да је материјално богатство (исказано у новцу) мера свих вредности, па и памети, како сугерише наведена изрека.

Неолиберална парадигма тржишне равнотеже полази од претпоставке да се економски субјекти понашају рационално и да је оно мотивисано максимизацијом профита. У стварности су људска понашања и мотивације за то много сложенији, али је упрошћавање извршено како би се лакше применили потребни математички модели. Свођење понашања економских субјеката само на максимизацију профита поједностављује математичко моделирање и омогућава да се „научно” докажу пожељне хипотезе о својствима економског система. С друге стране, тако „доказана” својства економског система користе се као аргумент за спровођење жељене економске политике (у интересу богатих и моћних), а која сада има и „научно” утемељење на поједностављеним математичким моделима.

Сакрализација богатства по својој идеолошкој суштини није ништа друго него култ „златног телета”, где се човек своди на „homoekonomicus”. Полази се од тога да је његово понашање мотивисано искључиво максимизацијом профита јер је новац претпоставка за остваривање животних успеха, како у материјалном, тако и у духовном смислу.Међутим, људи не раде само да би стекли што више новца и постали богатији, а нити само од величине богатства зависи остваривање животних циљева. То јест, новац и материјално богатство нису универзалан кључ људске среће.

Истина,има много људи који су мотивисани да раде искључиво како би стекли много новца али постоји немали број оних којима то није једини (чак ни пресудан) мотив. Једни хоће да створе вредна дела у области науке и уметности која ће их учинити бесмртним, други чине добра дела како би постали славни, трећи чине иста та дела анонимно, четврти желе да промене свет, пети јер су испуњени када виде конкретне резултате свога рада (лекари који су излечили болесне, педагози који су васпитали младе…) итд.

За разлику од оних који су мотивисани да раде искључиво због новца и не питају се какве то има ефекте на друштво, за мотивацију других људи пресудна је чињеница да они могу да виде резултате сопственог рада, те уверење да је њихов рад користан за друге и друштво у целини, односно да они тиме и друге чине задовољнијима и доприносе да свет буде нешто бољи. Међутим, у последњим деценијама све је већи број послова који не пружају могућност да човек види конкретне резултате свога рада, па као мерило остаје количина стеченог новца.

Као резултат еволуције капитализма данас у свету фактички постоје две економије, једна – реална која ствара производе и услуге и друга – виртуелна која ствара новац берзанским шпекулацијама. Последњих деценија виртуелна економија доминира над реалном и према проценама „Јуроњуза” у години (2007) пред избијање кризе она је била десетоструко већа од реалне (500 према 50.000 милијарди долара). Због тога савремену економију САД многи називају „казино економијом” у којој се шпекулативност временом претворила од периферне у основну карактеристику финансијског тржишта.

Виртуелна економија не може да постоји без реалног сектора, јер она од њега живи, односно на њему управо и паразитира.Улагање у финансијске шпекулације може да обезбеди  огроман профит, али оно не ствара нову вредност него представља „исисавање” вредности из реалног сектора. Илустрације ради, рецимо да је само један човек – менаџер хеџ фонда Џон Полсон – у 2007. години зарадио 3,7 милијарди долара. Паразитизам таквих размера није могао вечно да траје.

У виртуелној економији људи не виде конкретне резултате свога рада, те се њихов рад мери једино количином зарађеног новца. Апстрактне су им и последице њиховог рада на друге људе и друштво у целини. Они зарађују огромне износе новца и не виде патње осиромашених породица, људе који, због њихових шпекулација, губе годинама мукотрпно стварану уштеђевину (за школовање деце, лечење, старост…), остају без посла и слично. Једино што они виде то је огроман новац који су стекли на шпекулацијама, и они су спремни да учине све ради тога.

На крају рецимо да је и данас веома актуелно оно што је, у јеку велике економске кризе пре 80 година, написао у „Ревији северне Америке” Џон Елсворт Млађи: Грађанима наше земље потребна је филозофија живота, а не поседовања; филозофија среће, а не богатства.

Јован Б. Душанић

Редовни професор универзитета

Коментари19
50e78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mitar Milovan
Odg. Radnik. Ko u Americi moze da plati studije? Koliko kosta godina studija u Americi?
Radnik
TV ne gledam i sve sto sam napisao je bazirano na licnom iskustvu i zapazanju jer sam u Americi zavrsio postdiplomske i tamo radio desetak godina. Ko je pametan i vredan moze od postenog rada jako dobro da zivi i da se vremenom obogati.
Јован Јовановић
Одговор за радника: Мишљење да у Америци паметни доспевају на боље позиције је крајње тенденциозно и није базирано на чињеницама. Шездесетих и осамдесетих година су рађена истраживања на ову тему која су показала да у Америци (САД) људи раде занимања која раде њихови родитељи. Такозвана "вертикална мобилност" оних који су рођени у нижим класама је готово равна нули. Било би добро искључити телевизоре и не гледати сајтове и филмове који шире лажне слике о Америци као "земљи меритократије". Тамо, као и у већини земаља на свету важи правило "каква те колевка заљуља, таква те мотика закопа". И наравно част изузезима - који остају изузеци, а правило је нешто сасвим супротно.
Radnik
U Americi, u kojoj 200 godina nije bilo rata, je normalno da su pamteniji ljudi bogatiji. Ali kod nas, posto se svako malo zarati, i sto bi Andric rekao "fukara obogati", ta izreka ne vazi. Ona je samo pokazatelj da dugorcno gledano, u satbilnim i uredjenim drzavama, ljudi koji su pametniji zavrsavaju bolje skole, nalaze bolje poslove, zaradjuju vise, racionalnije trose novac, pametnije ga ulazu i zato imaju vise novca. Gledano iz tog ugla, izreka je tacna.
jenny
Pametan covek je uvek bogat. (Mislim na stvarnu pamet a ne na ovo sto danas zovu pamecu. ) Pametnom coveku treba toliko materijalnog da moze da zadovolji svoje osnovne potrebe. Zelja za isticanjem i dokazivanjem kod njega ne postoji. On zna svoju vrednost i najveca mu je zelja da ga svi ostave na miru. U danasnjem svetu stvarno pametni ljudi se smatraju budalama ali to njima uopste nesmeta. Pametni znaju sta rade i uvek uspevaju da zive SVOJ zivot. Zar to nije najvece bogatstvo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља