петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41

Завод за културу је неопходан

Аутор: М. Димитријевићпонедељак, 03.09.2012. у 22:00
Зграда Завода за проучавање културног развитка у улици Риге од Фере

О предлогу Министарства финансија и привреде да се након 45 година постојања укине Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ) ради „смањења јавне потрошње и стварања услова за одрживо финансирање јавних расхода”, о чему ће Влада Србије донети одлуку на редовној седници у четвртак, разговарало се јуче у Министарству културе и информисања.

Александар Лазаревић, директор Завода, за „Политику” каже да је после састанка у Министарству културе уверен да се институција на чијем је челу нашла на списку за гашење грешком.

– Све што се десило очигледно је последица недостатка информација. И ми и ресорно министарство смо на истој страни, сагласни да је оваква истраживачка установа неопходна, јер се једина свеобухватно може бавити стратегијом културног развоја. Надам се да ће влада на седници у четвртак исправити грешку.

Сама могућност да се Завод укине изазвала је мноштво реакција културне јавности. Међу првима огласило се уредништво часописа „Култура”, периодике за теорију и социологију културе и културну политику, коју овај Завод издаје већ 44 године, а у којем се објављују студије, истраживања, преводи страних аутора и актуелни проблемски текстови еминентних имена домаће културне сцене. Запослени у овом медију упутили су позив јавности за потписивање апела Влади републике Србије којим би се спречило укидање ове институције.

Проф. др Милена Драгићевић-Шешић, некадашњи главни и одговорни уредник овог часописа, сматра да би рад Завода требало јачати заједничким мерама више министарстава и да би била огромна грешка затворити један извор знања, који јесте пролазио успоне и падове, али који је само у последњој декади продуковао огроман број истраживања, дајући тако подршку свим нивоима власти у области културе.

– Мислим да је овде реч о незнању Министарства финансија о значају институције која апсолутно не спада у круг оних који се могу назвати агенцијама или државном администрацијом. Реч је о истраживачкој институцији која је апсолутно неопходна по свим параметрима демократске културне политике, јер се данас она мора заснивати на чињеницама. Оснивање завода 1967. била је визионарска идеја Стевана Мајстровића, у време када је у Европи постојало тек неколико сличних установа, тако да је Завод од почетка био део европске мреже истраживачких центара за културу док је часопис „Култура” био апсолутно први у свету за културну политику.

Апел удружења грађана за уметност, културу, медије и друштвена питања „Млади грашак” из Београда потписала је проф. др Дивна Вуксановић, председница удружења, која за „Политику” каже:

– Молимо да у име одбране културне демократије Србије и универзалних културних вредности Влада одустане од укидања Завода. Пројекти које смо заједнички реализовали последњих година, финансијски су били подржани управо од стране Министарства културе и информисања, Министарства за дијаспору, Европске фондације за културу и других. Реч је о реномираној институцији која већ дуги низ година успешно сарађује са бројним појединцима и удружењима из области културе и истовремено веома активно делује у области истраживања културног развоја Србије.

Резултате поменутих истраживања и пројеката и наш лист објављивао је и користио, посебно током последњих година, а реч је, између осталог, о следећим темама: „Културне праксе грађана Србије”, „Локалне културне политике”, „Музеји Србије – актуелно стање”, „Културни живот Срба и културне потребе студената у Србији”, „Едукација за развој културног туризма”, „Законодавство и информисање у области културе”...

Реаговала је и Асоцијација независне културне сцене, у чијем се отвореном писму каже да је „предлог Министарства финансија и привреде о укидању Завода, сврстаног међу скороосноване агенције и регулаторна тела која су проглашена за луксуз у време кризе, још један у низу драстичних показатеља о одсуству свести о важности културе и неопходности научноистраживачког рада у њеном развоју”.

Подсетимо на крају, монографија о Заводу за проучавање културног развитка (1967–2012), која опширно говори о дугом историјату и активностима ове институције, следеће недеље излази из штампе.


Коментари57
f5dcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан Михаиловић
Ушински ( почетак ХХ века) :" Култура је саставни део васпитања једног народа, а народ који није васпитан није ништа друго до хорда дивљака").
knjiga, film, pozoriste, radio...
Neki komentatori imaju, najblaze receno, cudan odnos i prema kulturi i prema nauci, i prema istrazivackom radu. Za neobavestene, Zavod uglavnom radi empirijska istrazivanja, a nastavno osoblje na fakultetima i akademci u svojim radovima samo delimicno pokrivaju i ove teme. Osim toga, u casopisu Kultura se delom objavljuju i naucni radovi iz oblasti teorije kulture (i medija), sociologije kulture i kulturne politike, sto nema nikakve nacelne veze sa dnevnim desavanjima u kulturnim institucijama. Valjda o tome treba da brinu rukovodioci tih institucija. Lepo bi bilo, a i kulturno, kada ne bismo vodili ovako trivijalne rasprave na temu kulture, i licitirali na pamet sta i kako treba. Svako neka radi svoj posao. Pa i Ministarstvo kulture, a i ugledne institucije, i, naravno, gradjani neka deluju shodno svojim kompetencijama.
visa cvecarska
nije posao ministarstva da radi istrazivanja, vec da deluje na osnovu istrazivanja, podrska zavodu za kulturu. drzite se.
Лала Тулипан
Министарсво културе да има менаџерских способности и смисла за штедњу и воље све што раде неке организације могли би да траже све што их интересује и што им није јасно (нпр. због чега не раде музеји у Србији и Београду, због чега је Улус такав какав је , због чега су нам галерије такве какве су , због чега галерије не раде недељом, због чега су Срби такви какви су, шта урадити да Срби поштују правила, због чега Срби неће да улазе где пише улаз и излазе где пише излаз) да се обради као тема у појединим магистарским и докторским радовима, а не да се обрађују неке небулозе а да те теме раде неке истарживачке институције, и њих десет да ради оно што може један , па ако не ваља рад нема ни докторске дисертације све што се уради као задата тема да служи министарству културе и факултету са којег је човек који је обрађује. Лепо распишу тему на почетку године. Шта онда ради министарство културе ако постоји завод за културу?. Од културе толико смо културни да ћемо покултуралисати
Miroslava Sekulovic
Za gospodju fikusa i gospodina filodendrona Nije priblem dati informacije (osnovne se nalaze na sajtu Zavoda) vec da li ste vi ili bilo ko od gradjana koji nisu eksperti za sociologiju kulture i kulturnu politiku kompetentni da to vrednujete. Npr. sta vredi znati rezultate Instituta za fiziku ako niste obrazovani u ovoj nauci. Nije korektno da svako o svemu sudi. Ja se, recimo, ne mesam u vase botanicke kompetencije. :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља