понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Срце може само да се обнавља

Аутор: Оливера Поповићуторак, 04.09.2012. у 22:00

Да ли откриће нашег пензионисаног патолога са Војномедицинске академије у Београду, професора др Вујадина Татића да се после инфаркта у срцу стварају нове ћелије, може да отвори ново поглавље у медицини и промени уврежено мишљење? Међу лекарима који се баве овом проблематиком, мишљења о значају открића су подељена.

Директор Клинике за регенеративну медицину „Мејо” у Рочестеру, професор др Андре Терзић, београдски ђак и студент, творац је нове методе, којом се помоћу сопствених матичних ћелија које су учињене „паметним”, обнавља ткиво срца оштећеног инфарктом.

– Донедавно се сматрало да је број ћелија у људском срцу предодређен од рођења. Те исте ћелије би се одржале током живота старећи заједно са целим организмом. Међутим, новија сазнања – укључујући најновије радове професора Татића и колега – упућују на могућност да срце има неочекивану моћ самообнове. Процењује се да чак један проценат целог срца годишње може да се замени новим, младим ћелијама, тако да би особа са 50 година већ обновила половину свог срца. Ово ново откриће је посебно значајно, јер указује на природне снаге срчане самоодбране – каже у писаном коментару „Политици” др Терзић

Овај млади научник, међутим, указује и на то да механизми подмлађивања потпомажу свакодневни срчани рад, али су недовољни да оживе срчани мишић после масивног срчаног удара.

– Повећање регенеративне моћи је најновија стратегија у лечењу оболелог срца. То је циљ убризгавања матичних ћелија у срце, а у једном таквом клиничком подухвату „Си-кјур” учествовала је и Србија, то јест Клинички центар Србије, где регенеративне терапије стимулишу природне механизме срчане обнове. Другим речима, регенеративна медицина није научна фантазија већ се заснива на природним способностима нашег тела – уверен је др Терзић.

Шта је заправо ново и интригантно у раду београдског патолога и да ли је то откриће које би могло да мења досадашње ставове у кардиологији, за „Политику” је јуче покушао да објасни академик Владимир Кањух.

– Постоји догма у медицини да се срчаномишићне ћелије не обнављају, односно не умножавају. Ове ћелије једино могу да хипертрофирају, значи да увећају своју масу и тиме радну способност срца. У овом раду на 177 обдукција болесника, који су прележали један инфаркт и умрли од новог инфаркта, у ожиљку од првог прележаног срчаног удара нађене су здраве, нормалне срчаномишићне ћелије, а ове ћелије нису нађене у поновљеном свежем и фаталном инфаркту – каже академик Кањух, који је иначе кардиоваскуларни патолог, а и сам је један од коаутора овог рада.

Кањух додаје да се, критички гледано, поставља питање да ли су нађене ћелије у ожиљку остатак претходних срчаномишићних ћелија, које су се ипак одржале због добре споредне циркулације, јер је главна циркулација због инфаркта запушена. Друга могућност је да су ове ћелије настале од матичних ћелија из крви самог срца.

– Данашњи тренд у науци фаворизује ово друго објашњење, што је одређена револуција у кардиологији. До сада смо сматрали да ако неке срчане ћелије пропадну, оне су дефинитивно пропале и човеку је радна способност срца смањена. Ако може да дође до регенерације у смислу да матичне (стем) ћелије могу да дођу до оштећеног места на срцу, онда је прогноза лечења таквих болесника много боља, јер можемо очекивати обнављање срчаномишићног ткива, као што имамо, на пример, обнављање јетре и других органа. Ово откриће мењаће перспективу за преживљавање и за бољи рада срца – објаснио је академик Кањух.

Наш угледни кардиолог и директор Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, професор др Петар Сеферовић за „Политику” каже како ово откриће ипак треба узети са дозом резерве.

– Суштина приче је да је инфаркт одумирање ћелија срца – процес замене племенитих ћелија срчаног мишића фиброзом – ожиљним ткивом. Нормално је да се и на месту ожиљка могу наћи очуване срчане ћелије, јер не погађа инфаркт све мишиће, али да се створе потпуно нове – мислим да није могуће, јер је то био предмет испитивања многих и најскупљих студија. Сви покушаји убризгавања матичних ћелија на различитим нивоима, са обе стране Атлантика, нису показале никакав значајан клинички резултат – мишљење је др Сеферовића који додаје да се не зна шта ће се догодити у будућности у овој области.

– Професор Татић је отворио врло контроверзну страницу у медицини, која треба даље да се испитује – каже на крају професор Сеферовић.


Коментари2
e56f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Vujić
Slažem se sa sadržajem predhodnog komentara. Svako istraživanje kakav god ishod imalo na kraju otvara nova pitanja koja u većini slučajeva nisu bila poznata pre obavljenog istraživanja. Veliko je saznanje utvrditi i šta sem predmeta istraživanja ostaje nepoznato i zbog toga postoji neophodnost da se istraživanja rade stalno i sveobuhvatno. To naravno košta ali su rezultati neprocenjivo vredni i zbog toga pozdravljam ovaj korak Politike da istraživački rad približi narodu kako bi se znalo da postoje ljudi koji rade na rešavanju nerešivog i svojski se trude da pronađu najbolje rešenje. Novcem jesmo ograničeni ali nažalost i razumevanjem i dobrom voljom tako da i sa ovim čime raspolažemo postižemo slabije rezultate nego što bi mogli. Istraživanja nisu samo posao istraživača, spremnost svih društvenih činilaca da istraživanja pomognu preduslov su uspeha istraživanja iz bilo koje naučne discipline.
Slavko
Ovo je prvi put da sam video da se u Politici (i uopste u casopisima koji nisu strucni) objavljuju razlicita misljenja i suprotstavljeni stavovi o nekoj naucnoj temi koja se isprva plasira kao epohalno otkrice. Da bi se neka nova naucna teorija pokazala kao tacna, potrebna su obimna ispitivanja, preispitivanja i dokazivanja. Skepsa je osnova naucnog razmisljanja i preduslov za dolazenje do naucnih saznanja. Diskusije i preispitivanja su neophodna za postavljanje ispravnih zakljucaka. Sve pohvale novinaru za pristup jednoj ovakvoj temi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља