уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Како је продат „Сартид”

Аутор: М. Дерикоњић - О. Милошевићуторак, 04.09.2012. у 22:00
Смедеревска железара (Фото П. Павловић)

О „Сартиду”, „металуршком гиганту” који је уместо челичних лимова производио огромне губитке почеле су расправе готово одмах по потписивању уговора о продаји овог концерна црне металургије америчком „Ју-Ес стилу”. О судским одлукама, документима, одговорности највиших државних функционера и правосуђа расправља се на сваких неколико месеци, а прича је актуелизована после најаве премијера и министра полиције Ивице Дачића да ће „Сартид” бити први на списку провера спорних приватизација.

Када је 31. марта 2003. године словачка компанија „Ју-Ес стил Кошице”,која послује у саставу америчке корпорације „Ју-Ес стил”, купила „Сартид” за 23 милиона долара, ослобођена је обавеза плаћања дугова које је смедеревски гигант имао према повериоцима. Дугови су тада, према незваничним информацијама, процењени на више од пет стотина милиона долара.

Осим „Ју-Ес стила” за куповину „Сартида” озбиљно је била заинтересована и компанија „ЛНМ холдингс”, која је за годину дана, од марта 2002. до марта 2003. године, упутила више писама тада најодговорнијима у српској влади: премијеру Зорану Ђинђићу, министру за привреду и приватизацију Александру Влаховићу и министру за економске односе са иностранством Горану Питићу. У тим писмима „ЛНМ холдингс”обавестио је државне руководиоце о својој намери да купи смедеревску железару, инвестира новац у развој и тржиште, али и знатно повећа извоз. Из компаније су понуђене две ствари о којима представници „Ју-Ес стила”нису желели ни да разговарају – преузимање стечајних дугова „Сартида” и реализација социјалног програма за запослене.

Американци су уведени у причу 8. марта 2002. године, потписивањем писма о намерама о стратешком партнерству које су потписали тадашњи директор „Сартида” Живомир Новаковић, председник „Ју-Ес стила Кошице” Џон Гудиш и министар Влаховић.

Потписаним писмом, словачка компанија је стекла ексклузивно право да пет година управља производњом „Сартида” и убира добит, а да при том не сноси никакву одговорност за евентуално лоше пословање. Такође, ова компанија добила је право и да, у случају продаје „Сартида” неком другом, још седам година управља железаром.

Наредни потез повукао је Трговински суд у Београду који је 30. јула 2002. године донео решење о стечају смедеревске железаре. За стечајног управника „Сартида” именован је Бранислав Игњатовић. Незванично се тврдило да је он кум са Немањом Колесаром, тадашњим шефом кабинета премијера Ђинђића.

После извесног времена, Игњатовић је предложио стечајном већу да се „Сартид” прода непосредном погодбом са „Ју-Ес стилом”. Тадашњи министар за економске односе са иностранством Горан Питић, у изјави за један београдски дневни лист, тврдио је да је „цела прича у вези са „Сартидом” вођена из кабинета премијера.

Увођењем „Сартида” у стечај, предузима се наредни корак „смањење куповне цене“. Медији извештавају да железара лоше послује, да су јој дугови изузетно велики, производња никаква, а вишак радника огроман.

Председник „Ју-Ес стила Кошице” Џон Гудиш нашироко је објашњавао да у „Сартиду” нема производње. У бројним изјавама Гудиш се жалио и да је за исти производни капацитет у Америци довољно 2.000 радника, док у „Сартиду” има 10.000 запослених, не помињући при том да радник у Америци кошта „Ју-Ес стил” 16,98 долара на сат, док је сатница радника „Сартида” само 0,30 долара.

Продаја „Сартида” завршена је у марту 2003. године када су Американци купили железару, плативши за „Сартид” у стечају 21,3 милиона долара, а за осталих пет зависних предузећа још 1,7 милиона. За поменути износ новца, Американци су добили комплетну нову железару, која укључује шест челичана и ваљаоница и распростире се на 300 хектара, стару железару са три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу, смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву на површини од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву и више других некретнина.

Иван Вујачић, наш амбасадор у Вашингтону рекао је за лист „Питсбург пост – Газете” 2004. године да је „Сартид” купљен за 33 милиона долара, од којих 23 милиона у готовини, шест милиона за трансакције – провизије и четири милиона за збрињавање незапослених. Наводи његове изјаве никада нису демантовани.

-------------------------------------

Влаховић: Нека се све испита

Бивши министар за привреду и приватизацију каже за „Политику” да је „Сартид” продат у стечајном поступку и да самим тим Агенција за приватизацију и Министарство за привреду и приватизацију нису могли да утичу ни на избор купца, ни на цену.

– То предузеће није приватизовано по Закону о приватизацији. Цео стечајни поступка водио је Трговински суд. Погрешно се користи термин „приватизација”. Тај термин се, вероватно, користи и када говоримо о концесији Хоргош–Пожега – рекао је Влаховић.

Упитан како оцењује најаве премијера и министра полиције Ивице Дачића да ће „Сартид” бити први на листи за испитивање спорних приватизација, Влаховић каже:

– Све у шта постоји сумња треба да буде испитано. Треба утврдити да ли је све рађено у складу са законом, да ли постоје кривци и свако ко је учествовао у незаконитим радњама треба да одговара. Треба испитати не само приватизације, већ и све јавне набавке за које постоји сумња да је нанета штета пореским обвезницима.

-------------------------------------

Савет о случају „Сартид”

Савет за борбу против корупције написао је 10. маја 2004. године обиман извештај о случају „Сартид”. У документу је, између осталог, наведено: „По свему судећи реч је о крупној корупцији у коју су били умешани највиши представници државе, који су уз свесрдну подршку судова омогућили страној компанији да оствари велику противправну добит, министар за привреду и приватизацију давао је изјаве које су биле усмерене на збуњивање јавности и прикривање договора који су се склапали иза сцене; договор министра Влаховића са привилегованим купцем („Ју-Ес стил”), који су прихватили влада и Републички секретаријат за законодавство, изведен је на штету државе. 

-------------------------------------

Колико вреди „смедеревски гигант”

Аустријски концерн „Фест алпине” крајем деведесетих година прошлог века је тржишну вредност „Сартида” проценио на 430 милиона долара. То, како су тада процењивали стручњаци није била „претерана цена”, с обзиром на то да је овај концерн у то време био потенцијални купац. Пошто је, ипак, процењено да је ова цена превисока, ангажоване су две ревизорске куће – Економски институт из Београда и српски „Делоит и Туш”. Економски институт је проценио вредност капитала матичног предузећа „Сартид” АД на 57,6 милиона долара, без зависних компанија „Бели лимови” и „Лука Смедерево”.


Коментари18
b7dd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Угљеша Тугомировић
Када се изнабраја све што је купљено, са све кречаном, види се да је више него поклоњено. Погрешној фирми, рекао бих.
Tolstoj o "jadnom narodu"
Na jednom mestu u Ani Karenjini" Tolstoj kaze da seljaci nisu sposobni za ozbiljne drzavne poslove jer mnogo govore u frazama. Sto znaci da ne moraju da misle sta kazu. za svaku misao vec postoji fraza, ili se njima samo tako cini. Ni ovdasnji politicari ne moraju da brinu za svoju vlast. Ko ce da ih ugrozi? Jadni komentatori koji pisu iste frazerske komentare na svakoj temi koja se pojavi u novinama?
stevan v Dobronamerno podsecanje
Napisao sam neobjavljen komentar uglednoj Politici,da sporne privatizacije analizira"dijalekticki",a ne samo kroz uprihodovana sredstva samim cinom prodaje.Zeljezara je u toma ocit primer,jer je rec o privrednoj grani u koju su neophodna kontinuirana velika ulaganja u njen kako kvantitativni ta i kvalitativni odrzivi razvoj,da bi bila konkurentna i opstala na svetskom trzistu/domace je premalo/ Greska je sto su to Ameri zanemarili i niko od nasih vlasti ih na to nije upozoravao.Sad smo zbog toga pred bankrotom,ali ne zbog niske cene u procesu privatizacije,vec radi neimanja ili neostvarivanja razvojnih projekata.Jos vise cudi da i komentatori vide cenu prodaje kao bitnu.Dokle god javno mnijenje budemo formirali i usmeravali na cenu prodaje kao najbitniju u ovom procesu,nama tu "alkarskog pogotke u sridu".Za takove analize su potrebni kvalificirani novinari-inzenjeri,pogotovo oni s vecim radnim iskustvom u odnosnoj delatnost .Stvarni razlozi gubitaka radnih mesta.je u nebrizi o razvoju
valjevac
svaki grad u Srbiji ima svoj Sartid a ojađeni narod samo posledice delovanja političara , privrednih sudova i stečajnih upravnika. žalosno je što je svaki SARTID TEMA POSLE DESET GODINA a ono što se danas baš danas događa a opet su isti akteri , biće procesuirano 2022 a možda ni tad. A pouzdano znam da oni što treba da reaguju i ove 2012 god znaju za sve mahinacije i lopovluke. korupcija, ili vrana vrani oči ne vadi, kako bilo da bilo , žalosno i jadno. u ovako siromašnoj zemlji i ojađenoj privredri stečajni stručnjaci opšte prakse naplaćuju desetine miliona dok sahranjuju ono što je ostalo od privrede
Mirko Nemirko
Ode Vlahovic u SAD, a vi vidite... A da bi Sartid bio prodat, morali su da likvidiraju dugove. Kako? Oterali su 4 velike banke u bankrot, iako su im potrazivanja bila veca od dugova (uz asistenciju "eksperata"). Kakva istraga do Amerike - nece doci ni do nase poznate stedionice, jer oni koji su to napravili opet sede u vladi... Ja rekoh i dusu spasoh, a vi prosudite.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља