понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.09.2012. у 22:00 Мишa Ђурковић

Нова власт и Срби у региону

Када у Црној Гори гостује нека српска репрезентација, један део публике са црвено-златним бојама по правилу звижди српској химни, док други део публике, са српским заставама поздравља химну као своју. Они први су Црногорци који прихватају нови идентитет независне Црне Горе, који се нажалост гради на изразитом антисрпству. Они други су Срби из Црне Горе, којих и по последњем попису има око 30 одсто и који су одлучили да упркос страховитим притисцима одрже српску традицију наслеђену од предака и свој идентитет граде у духовној и културној заједници са свим осталим припадницима српског народа.

Један од разлога што су ови људи и даље толико бројни и јаки у одбрани свог идентитета је чињеница да након референдума 2006. нису заборављени. Ђукановић и његови сарадници су били убеђени да ће са добијањем државе добити и готову нацију и да ће се број Срба тамо свести на ниво занемарљиве мањине. Срби су се тамо међутим врло брзо организовали и уз помоћ одређених алтернативних кругова из Србије успели да одбију првобитни притисак и отпочну борбу за признање својих права. У међувремену је и овде измењен закон о држављанству и од пре неколико година држава Србија је почела озбиљно да се бави политиком према дијаспори и посебно према Србима у региону. Усудио бих се да кажем да је то једна од ретких области у којој су постигнути значајни резултати.

Од доношења последњег Устава 2006. који је поставио основе за рад са дијаспором и за бригу о Србима ван Србије, постављен је одређени континуитет изградње ове политике. Влада Војислава Коштунице потписала је споразум о специјалним везама између Србије и Републике Српске, а Телеком Србије је у то доба купио Телеком Републике Српске. Закон о дијаспори који је донела Тадићева влада уз све своје недоречености увео је посебну категорију Срба у региону, дајући овом ексјугословенском простору посебан третман, какав код Руса има категорија „блиског суседства”. Формиран је и Савет за дијаспору и Србе из региона који је укључио и представнике заинтересоване популације. Можда је најважније да је та влада прецизно лоцирала партнере за сарадњу на терену и стратешке пројекте које у свакој од ових средина треба помоћи. Све то је рађено потпуно у складу са актуелном европском нормативом и праксом заштите етничких и мањинских заједница. Овај сегмент рада је за нас од огромне важности зато што је уско повезан са статусом Српске православне цркве у новоформираним земљама.

Нова власт се још увек није де факто формирала и позиционирала. Нека од кључних места још нису попуњена. То се посебно види у овом сегменту где још увек нису одређени директор канцеларије за дијаспору и канцеларије за веру. Али ствари на терену захтевају да се те ствари што пре реше и да нови актери наставе да спроводе започету политику. Док траје овај интеррегнум дешава се неколико веома важних ствари. Срби у Хрватској су поново изложени притисцима који се крећу од уношења политичких подела међу њихово руководство до новог таласа историјског ревизионизма који умањује број јасеновачких жртава. У Републици Српској и Федерацији одржавају се у октобру локални избори чији ће резултати посебно у мешовитим срединама бити важни за статус и положај српских заједница. У Црној Гори су у октобру парламентарни избори где српске партије на различите начине покушавају да постигну што бољи резултат и створе савезнике уз помоћ којих би могли институционално да побољшају положај Срба и српског језика. Остају такође и започети послови самоорганизације Срба у Македонији који су почели да граде своју медијску и образовну структуру и посебно питање избрисаних Срба у Словенији. Ово су све врло ургентна питања која би неко у новој власти требало што пре да преузме и да реализује.

На суботњем аеромитингу симболички је веома значајно било то што је међу најважнијим званицама био доскорашњи министар одбране. То говори о континуитету управе и успешно изведеној транзицији власти. Нови министар је показао да поштује рад свог претходника и да упркос политичким неслагањима наставља његов посао. Да бисмо били озбиљна држава таква транзиција нам је хитно потребна и у осталим областима, а питање Срба у региону је један од приоритета, посебно у светлу чињенице да Република Српска врло брзо може поново да дође под притисак за измену устава БиХ у правцу централизације.

Зато је неопходно да се институције задужене за питање Срба у региону што пре попуне, да председник нађе за кабинет адекватну особу која би тај посао пратила и да се са започетом политиком што пре настави. Чини се коначно да због својевремених спекулација о наводним везама са Ђукановићем нова напредњачка власт има посебне обавезе да настави започети посао у Црној Гори.

Коментари7
50c65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Vujačić
Gdine Popoviću, Ova danas Crna Gora je kontinuitet politike Petrovića ali i Vojislavljevića, Balšića i Crnojevića. Što se ne sjetiste Njegoša kada ste mu okupirali zemlju (1918), ukinuli crkvu i klali njegov narod. Što se tiče "srpskog pitanja", rešavaćete ga u Briselu i Vašintonu a susjede ostavite na miru. Hvala!
ivana kovacevic
Apsolutno se ne slazem sa autorom. Ova vlada treba da se bavi problemima Srbije, a to su pre svega nezaposlenost, male plate, los zdravstveni sistem, skolstvo...Ja sam Srpkinja iz Srbije i uopste me ne zanimaju BiH, Hrvatska, Crna Gora...Nek se svako bavi svojim "dvoristem", a mi treba da se manemo "visokoumnih", nacionalnih tema,treba da gledamo od cega se zivi
vox populi
Поздрављамо чланак који нашу власт подсећа, а и све нас, да нам тек предстоји борба за решавање српског питања на Балкану.
drago popovic
Svi Srbi u Crnoj Gori koji slede politiku M.Djukanovica, odrekli su se velikog Njegosa!A,bez Njegosa nema Crne Gore,nema ni nas, koji se ponosimo svojom istorijom, svojim precima i svojom kulturom.Voljom svetskih siledjija nas narod je razdvojen stvaranjem mikro drzava na Balkanu,ali osecaj pripadnosti veri i naciji nece nikada prestati,jer je to istorijska konstanta, koju niko jos nije uspeo da dematuje.Mogu se deliti geografski prostori mogu se deliti pasnjaci ili njive,ali narod koji ima svoju proslost i kulturu,nikada!
РАСТКО КОКОРИН
А,господине Ђурковићу,врло,врло добар текст!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља