понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Роберт Крамб: Воле ме чудаци попут мене

Аутор: В. Вукасовићсреда, 05.09.2012. у 22:00
Роберт Крамб поред својих јунака Госн Природног и мачка Фрица (Фото З. Кршљанин)

За особу која важи за повученог чудака, која се из родне Америке преселила у француско сеоце, где је провела последњих 20 година, Роберт Крамб је врло радознао туриста. Један од најзначајнијих стрип уметника, творац мачка Фрица и још луђих ликова, прексиноћ се у београдском СКЦ-у заинтересовано распитивао о Србији, где први пут борави као гост Септембарског салона стрипа, који приређује изложбу његових радова.

Крамб, његова супруга и чест коаутор Ејлин Комински Крамб, као и још два великана стрипа – Лора Фонтејн и њен муж Гилберт Шелтон, аутор „Фамозне чупаве браће Фрик” – такође гости салона, упоређивали су амерички и српски систем јавног превоза, након што су чули за запуштеност наших возова и аутобуса. У САД су возови скупи, прљави, неудобни, спори и опасни, нафташи саботирају пруге пошто желе да се сви возе колима, а полиција у Лос Анђелесу зауставља на улици пешаке, јер их сумњиче да су лопови који осматрају куће или проститутке, коментаришу уметници. Крамб жели да зна и да ли су Срби религиозни и на чему нам се заснива привреда. Успут искачу разне анегдоте, попут Крамбове о посети Џима Морисона – „у то доба већ је био тужан призор” – и Шелтонове о томе како му је Џенис Џоплин, коју никад раније није видео, покуцала на врата и, по препоруци заједничког пријатеља, замолила га да остане у његовом стану док не нађе свој.

Прави хипик никада нисам био

Крамб се и као дете педесетих година прошлог века осећао отуђено од вршњака и модерне културе уопште, па је и цртачке узоре налазио у старим ауторима. Шездесетих година је постао култна фигура андерграунд сцене, али се није уклопио ни у доминантну струју контракултуре, хипи покрет који није ласкаво представљен у његовим стриповима. Када се отпишу деца цвећа и „фини, породични људи”, које су одбијале сексуалне перверзије и црни хумор у његовим радовима, готово да је чудо што је у оно доба уопште нашао публику, признаје и аутор уз смех.

– Узимао сам ел-ес-ди, али нисам имао дугу косу нити подносио психоделични рок. Прави хипик никада нисам био. Збиља, не знам како сам уопште привукао иједног читаоца. Изгледа да ме воле пробисвети који нигде не припадају, перверзњаци, чудаци попут мене, шљам који много пије и дрогира се. И возачи камиона. Једном је поред мене на улици пројурио неки камион чији ми је возач, као и многи други, довикивао „Настави да возиш” („Keep on truckin”) – алудира Крамб на фразу из његовог чувеног стрипа, која се, на ужас аутора, примила у свакодневном говору.

Доминантне жене и потчињени мушкарци

Због беспоштедне искрености у приказивању својих дивљих фантазија у раним делима, као и осликавању сопствених мана у каснијим, аутобиографским стриповима, за Крамба публика махом мисли да га потпуно разуме. Слично Чарлсу Буковском, стереотип о Крамбу, као смешном и настраном чудаку, боји интерпретације његовог дела, чији дубљи слојеви, који одударају од тог клишеа, остају непримећени. На пример, пошто су му стрипови пуни доминантних жена и мушкараца који им се с уживањем потчињавају, узима се здраво за готово да је Крамб мазохиста и перверзњак. Превиђа се да он упорно пише о томе како девојке воле агресивне и насилне алфа-мужјаке и како је та доминација срж „традиционалне породице”. Његова „перверзија” је само у огледалу обрнут лик опште прихваћене „нормалности”.

– На разне начине ме схватају, нарочито ван САД. У Француској ми кажу да су преводиоци мојих ранијих радова дали себи превише слободе. У Америци постоји можда 20.000 људи који заиста прате мој рад и цене га на прави начин. Остали ме углавном знају по младалачким радовима. Пошто им нису позната новија дела, многи су уверени да сам мртав – смеши се Крамб.

Од мачка Фрица до Бога лично

Од мачка Фрица, бескарактерног згубидана лакомог на сва уживања, Крамб је стигао дотле да му је један од главних јунака у последњим годинама био лично Бог. Фанови су били изненађени тиме што у његовом стрипу „Књига о постању” библијска прича није изврнута. Али, судећи по осталим скоријим делима, Крамб није омекшао. У сваком случају, он одбија уобичајену категоризацију његових стрипова као врхунске сатире.

– Не знам шта је али сатира није. Она је површно исмевање са стране, а то не радим, можда због личног разумевања према мојим ликовима – каже Крамб.


Коментари1
2389c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Novic
posto je ovo rubrika kulture, 'ajmo da sirimo kulturu i omogucimo zainteresovan citaocima daljnje obrazovanje - guglanje tema/imena o kojima pisete u tekstu. u tom smisliu, neizmerno bi pomoglo citiranje izvornog naziva gsn. Roberta Kramba. i svih ostalih, makar licna imena ako ne i imena dela/ostvarenja istajaznamstavise. nije mnogo, nije tesko, otkloniti sve prepreke, koliko god male da Srbija, koja to zeli, postane deo sveta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља