понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Милошеви букачи и Пашићев глас „против”

субота, 08.09.2012. у 22:00
Бориша Радовановић: Колико познајемо националну историју Фото Б. Карталовић

Крагујевац – Колико познајемо националну историју, колико Крагујевчани знају о историји свог града? Недовољно – вероватно би то био најпрецизнији одговор. Разлога има много, али колико се нуди онима које то интересује, који би да продубе своја знања? Старо скупштинско здање у Крагујевцу из 1859. године, подигнуто по налогу кнеза Милоша Обреновића, већ годинама је затворено за јавност, а управо на том месту је зачета историја српског парламентаризма.

Све су то разлози који су историчара Боришу Радовановића, архивског саветника у Историјском архиву Шумадије, натерали да се позабави овом како каже недовољно истраженом области, поготово када је у питању место Крагујевца у парламентарном животу Србије.

– Историја Крагујевца није довољно истражена и на прави начин валоризована, а реч је о колевци српског парламентаризма. Током 19. века у овом граду су одржане 43 „мале” и „велике” скупштине. На овим првим су доношене одлуке о висини пореза, а друге су биле законодавне и уставотворне. Међу њима су и оне најзначајније из тог времена, а довољно је поменути само Сретењску скупштину из 1835. када је донет први устав модерне Србије – каже Радовановић.

Истраживања, која је започео пре тридесетак година полако приводи крају, а онда следи објављивање књиге, за сада још под радним насловом „Историја српског парламентаризма у 19. веку”.

– Све је почело осамдесет и неке године прошлог века када је из градског комитета стигао налог да се поруши старо скупштинско здање. Ваљда су ту хтели да подигну неке фабричке хале, не сећам се тачно. Чланови тадашњег СИЗ-а за културу су се побунили, а ја сам, видевши да многи нису ни знали чему је тај објекат служио, почео да истражујем. У Крагујевцу је докумената било мало, па сам углавном ишао за Београд, где је „Кнежева канцеларија”, односно фонд са документима из периода од 1815. до 1839. године – прича овај историчар, иначе, родом из околине Зрењанина.

Књига обухвата период од 1813, када је вожд Карађорђе сазвао прву устаничку скупштину, до 1880, када је у Крагујевцу одржано последње заседање народних представника, који се потом селе за Београд. Последња крагујевачка скупштина била је ванредна, а на њој је између осталих донета и одлука да се гради пруга Београд–Ниш. Одјеци турбулентног Берлинског конгреса, на којем је Србија добила независност, били су још свежи.

– Аустроугарска је вршила политички и економски притисак на Србију, и тражила је да јој се омогући несметан и брз транспорт роба кроз нашу земљу. Радикал Никола Пашић био је један од посланика који су гласали против предлога да се изгради пруга – наводи наш саговорник.

У 19. веку у Крагујевцу је одржано неколико важних скупштинских заседања. Осим поменуте Сретењске скупштине, 1869. године овде је донет и Намеснички устав, а у наставку те седнице, 1870. и први закон о слободи штампе – Закон о печатњи. Та скупштина је значајна и по доношењу првог Пословника о раду народних представника. Иначе, све до 1825. године, после Ђакове буне, скупштину чине искључиво Милошеви људи.

– Кнез Милош Обреновић је имао јаку опозицији, а после буне Милоја Поповића Ђака 1824. он је морао да пристане на смањење свог утицаја, па су се у Скупштини први пут нашли истински народни представници, бирани на изборима. Милош је ипак задржaо сву власт јер су његови букачи, који су пратили заседања увек викали „тако је” и „то хоћемо”, кад год би неки предлог ишао њему у корист. Остали нису ни помишљали да се томе супротставе – каже Радовановић.

Народна воља при избору посланика постаје неприкосновена 1858, када је у Београду одржана Светоандрејска скупштина, после повратка Обреновића на власт, а седница је настављена годину дана касније на Малогоспојинској скупштини опет у Крагујевцу.

Из парламентарног живота овог града, иначе прве престонице модерне Србије, важно је поменути и Петровску скупштину из 1848. На том заседању већ се осећа дух либерализма и грађанске иницијативе, које у још увек зависну кнежевину доносе учени Војвођани и студенти из европских градова.

Имајући у виду значај ове теме, Друштво историчара Шумадије поднело је 2010. предлог градској скупштини да се у Крагујевцу оснује Парламентарни архив Србије, налик на оне у развијеним европским државама. Радовановић и његове колеге, који су са иницијативом упознали и бившу председницу Народне скупштине Славицу Ђукић-Дејановић, још чекају одговор. Баш као што старо скупштинско здање чека да буде отворено.

Бране Карталовић


Коментари2
258c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo Raicevic
Predlog treba sto hitnije usvojiti da bi se spaslo ono sto se spasiti moze jer posle vise od pet decenija jednoumlja kada je pisana istorija po nalogu vlastodrzaca narodu treba predociti cinjenice a ne bajke
Slobodan Ratković
Predlažem "Politici",a i drugim srpskim listovima da uvedu rubriku "Nefalsifikovana istorija srpskog naroda",i da se pozovu ugledni istoričari i entuziasti koji su cio svoj život posvetili istraživanju naših istorijskih korjena.Kroz nekoliko dana u Srbiju će stići i najpoznatiji ruski istoričari koji će održati zanimljiva predavanja o istoriji Slavena,Srba i Ruskog naroda,naravno utemeljenih u nepobitim i dobro dokumentovanim dokazima, do današnjih dana dobro sačuvanim,poput onih iz Lepenskog vira,Vinče,turskog grada Ksantosa/Serbiona/,pariske,vašingtonske i drugih arhiva koje potvrdjuju istorijske tragove srpskog naroda od prije 2000.i više godina.Pozdrav,S.R.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља