недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Мајстори реалног аикидоа стижу у Хиландар

Аутор: Славко Трошељсубота, 08.09.2012. у 22:00

Љубомир Врачаревић (65), творац и мајстор реалног аикидоа црни појас 10. дан, професор на Високој школи за спорт у Београду, редовни члан Руске академије наука, обележава 45 година од настанка ове одбрамбене спортске дисциплине. Поводом овог јубилеја, у Београду ће 6. октобра, у Центру „Сава” бити организовано „Светско вече реалног аикидоа”.

Мајстор аикидоа постао је уз јапанске учитеље Кишемару Уешиба, Хироши Тада и Гозоа Шиоде, а затим је изградио свој стил борбе, реални аикидо у коме нема такмичења и који је у свету обележен као – српски начин борбе.

Међународни углед стекао је у обучавању војника, полицајаца и бодигардова државника и богатих људи. Кроз школе и клубове реалног аикидоа у Србији и свету прошло је више од 120.000 ученика.Ово је значајно и због чињенице да су ова деца, уласком у свет спорта, склоњена са улице.

Живи у Београду. У браку с Верицом има две ћерке Ану (34) и Сању (26).

Да ли сте ви самурај?

Јесам, у души. Самураји су у давним временима били јапански борци који су, штитећи своје људе, спремно улазили у борбе до краја, до своје или смрти ривала. У тим борбама руководили су се моралним правилима која се поштују и у спортском делу реалног аикидоа.

Ушли сте и у духовност Истока?

Не баш, међутим, поштујем Бушидо кодекс, скуп моралних начела борилачких вештина. Јер се, у борилачким спортовима брзо препознају лоши карактери људи. Али, реални аикидо има, као одбрамбени спорт, став више: покретима упозоравам нападача на опасност. Уколико не послуша биће, у најблажем случају, нокаутиран је.

А шта сте хтели да будете?

Увек сам желео да се бавим спортом. Мој отац Никола био је капетан фрегате на Титовом броду „Галеб”, па смо живели у Сплиту, Дубровнику, Херцег Новом, Кумбору... Тада сам се бавио пливањем. У Београду сам био чак и првак Србије у леђном стилу. Међутим, стицајем околности ушао сам у „ринг”.

Зашто?

Био сам омладински активиста. У Београду сам водио клуб у коме су свирали „Црни бисери”. Једне суботе, четворица младића су хтели да уђу у салу без улазница. Нисам им то дозволио, а један од њих ме је ударио ножем у грудну кост. Тада сам одлучио да научим неку борилачку вештину.

Кад се то догодило?

Већ после два месеца. У Риму сам био ученик Јапанца Хироши Таде. Тренирао сам као фанатик. Врло брзо сам широм Југославије оснивао аикидо клубове, али нисам прекидао сарадњу са Тадеом код кога сам се изборио за титулу мајстора аикидоа. Тада сам пошао у Јапан.

Како вам се допао Токио?

То је град у коме на сваком кораку можете видети нешто ново, од понашања до јела које ме је, при доласку у Јапан, забринуло. У Хонгконгу сам прешао у други авион, а мој кофер је грешком послат у Сиднеј и нисам га добио 12 дана. У коферу су били мармелада, кобасице... па сам чекајући све то јео само чоколадно млеко и нешто што личи на хлеб. До преузимања кофера ослабио сам пет, шест килограма.

У којим зељама сте били тренер?

Командосе, диверзанте и бодигардове сам учио реалном аикидоу, по посебним програмима у Либији, Зимбабвеу, Македонији, Словенији, Републици Српској, Казахстану, Русији... Њима је важна само обична техника у којој нема упозорења нападача. Они одмах иду на реализацију. Нападачу се ломи рука, кључна кост...

Где вам је било најлепше?

Свуда су ме уважавали. Цео свет сам обишао, али Русија ми је на првом месту. Члан сам спортског одсека Руске академија наука, а имам и чин генерал-потпуковника у Руској Академији за националну безбедност. А на светској сцени имам око 30 функција у савезима за борилачке спортове.

Ког државника знате?

Био сам уз многе, али нисам их лично упознао. Од Гадафијевог ађутанта сам добио редак поклон. Верујем да ћу ускоро бити са Путином. Желео бих да упознам председника Русије, велики је спортиста. Бави се борилачким вештинама: џудом и џијуџицом која је блиска овоме што ја радим.

Да ли је реални аикидо српски бренд?

Требало би да буде. Светски центар реалног аикидоа је у Београду. Ја га водим. У Србији и свету имамо око 150 клубова. Овде смо пре тридесетак година организовали кампове за обуку. У Београд су долазили млади људи из целог света. Остајали су код нас по годину дана. Кад би сад то учинили у организацији Министарства спорта зарадили би паре за низ српских спортских активности. Јер, реални аикидо је наставни предмет у Војној академији Србије, а факултативни у две београдске основне школе.

Колико се уз тело развија дух?

Грци су казали да је „тело посуда укојој борави душа”. Свако тело би, уз бављење спортом, требало да буде у складу са духом, који се развија учећи. А ми, нашу децу учимо и у клубовима. Указујемо им на добре и лоше стране живота на улици.

Колико сте окренути вери?

Веома. Сваке године неколико пута, одлазим са десетак мојих аикидо мајстора до Хиландара. Помажемо монасима у свим пословима. Тражио сам од игумана Методија да ми да благослов да на Хиландару одржим семинар реалног аикидоа. Било би то лепа слика Хиландара и подсећање света на све наше некадашње велике православне борце.

Која партија је и ваша?

Партијска припадност дели људе. Ту нема места за мене. Ево већ 45 година се бавим реалном аикидом, у коме сам направио чудо и у Србији и у свету, па имам намеру то да радим и у наредних 45 година.

Да ли тренирате и жене?

У сваком случају. Оне су у борбама потпуно равноправне, па чак, у неким моментима и агресивније од мушкараца. Јер, тренирајући реални аикидо слаби постају јачи, а јаки племенити – свесни своје снаге.

Која емоција вам је најјача?

Без љубави нема ништа. Љубав свему даје смисао. Моја љубав према мом спорту има све одлике љубави у мушко-женским односима: верност, искреност, оданост, поверење, поштовање, жртвовање...


Коментари2
eedd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boza Travica
Majstore Ljubo, pozdrav od jednog tvog studenta iz davnih 1970ih, kada smo trenirali u Sportskom Centru "Vracar". Pozdrav i Verici i sve najbolje. Prof. Dr. Boza Travica Kanada
miodrag pure radomirovic
Iskrene cestitke gospodinu Ljubomiru Vracarecicu na promociji najplemenitije borilacke vestine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља