субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Неписмени свуда око нас

Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 10.09.2012. у 22:00

Стваралаштво неписмених Срба својевремено је занело једног ученог Немца. Наша епска, народна, усмена поезија очарала је Јохана Волфганга Гетеа. Међутим, да није било бар неког писменог, попут Вука Караџића, неког да те песме и запише, ни Гете, али ни данашњи нараштаји не би знали како је, у десетерцима, страдала српска војска на Косову и која је све јунаштва у истом стиху починио Краљевић Марко.

И данас имамо завидан корпус неписмених, тачније сваки шести становник Србије, према проценама, нема завршену ни основну школу. С обзиром на то да је време епске поезије одавно прошло, једино што тим људима данас преостаје јесте да задиве својом физичком снагом неког газду Немца не би ли им дао неки посао негде у Франкфурту, на пример.

Право на образовање је загарантовано Уставом, али га не остварује чак 1,35 милиона грађана Србије, и то када је у питању само основна школа која је званично и бесплатна.

У школу се најчешће уопште не уписују најсиромашнији, Роми, деца са инвалидитетом или сметњама у развоју, али све више и деца из сеоских средина. Они који се упишу, најчешће напуштају школске клупе због немаштине, немогућности да дођу до школе јер далеко станују, зато што већ у школском узрасту почињу да раде... То су малишани пред којима затварамо очи и за које још увек нисмо нашли ефикасно, системско решење да заврше макар основну школу.

Држава улаже напоре заједно са појединим локалним самоуправама: олакшава се упис деце без докумената у школу, обезбеђује превоз, бесплатни уџбеници, али све то и даље прати неумољиви податак да се за образовање издваја недопустиво мало новца из републичког буџета. Богатије општине могу себи да приуште да купе основцима и по два комплета уџбеника, али оне сиромашне не могу да им обезбеде ни да стигну до школе. Таква неравномерност и неравноправност рађа се када нема системског и јединственог решења.

Али, није реч само о новцу. Када утонете у предрасуду да су неписмени људи само они са друштвене маргине – погледајте мало око себе. Погледајте аутобуску станицу на којој стоји натпис: Болница „Драгише Мишовића“, плаву таблу која вас обавештава да сте у улици Виктора Ига. Обратите пажњу на факултетски образоване људе који и даље испред свог презимена пишу др., дакако с тачком, несвесни да су се окитили скраћеницом од речи други/друго, а не докторском титулом. Не дајте да вас заварају ни новинари који штампане медије зову „новина“, ти ће ускоро ваљда и маказе да зову маказа, а панталоне панталона. Немојте да вам промакне вест да је на скуп поводом двадесет година од смрти Борислава Пекића од 26 угледних, мудрих глава које пишу дубокоумне књиге и бистре српску књижевност, дошло свега двоје. Нама, у ствари, Пекић и не треба, ми смо потомци Милисава Лаповца, оног који је уверавао кнеза Милоша Обреновића да би земља много боље напредовала без баласта званог писмени људи.


Коментари20
f7498
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Миленовић
Иако то чиним са великим закашњењем, ипак бих питао оног ко то зна: где је то Гете изричито рекао да је "очаран" српском епиком? Многи то годинама понављају, а нико да цитира Гетеа. Колико знам, само из друге руке је изнесена констатација да се веома занимао уопште за усмену књижевност, па и за наше народно стваралаштво, које је "хвалио". А када нас је поредио са другима, стављао нас је на треће место. Бановић Страхињу је назвао "племенитим дивљаком". Много веће похвале нашој народној песми казивао је Јаков Грим. Он је сматрао да немачко усмено стваралаштво треба да се сакрије пред нашим. Веома је ценио наше лирске песме, а још више епске, које је стављао изнад шпанских јуначких песама...
Črnorizc Hrabr
Nazivate nepismenima ljude koji dodaju tačku posle "dr". A kako onda nazivate ljude kojima se poveri da čuvaju jezik, a oni kao normu usvoje oblike "(to) doba", "(taj) bol", "svo (vreme)" i uopšte "sav" um. "vas", "(jedna) vojska", "nemam", "neću", "nemoj", glasovne promene "l u o", jednačenje po zvučnosti, jednačenje po mestu tvorbe, gubljenje suglasnika, zabrane participe, i pritom nam unakaze promenu množine svake imenice. Ovo su, naravno, samo kapi vode u moru oglušenja o uporednu gramatiku i iskon jezika, koja je udavila naš jezik. Talentovana ste spisateljica, smislite mi jedan lep a pogrdan izraz za ove ljude, koji su nam u poslednjih sto godina uništili srž i bit jezika, kao i za nastavnike koji nas nekritički podučavaju dogmi koju nazivaju pravopisom. Svi jezički puritanci uzdižu svoje poznavanje spiska izlišnih pravila, a njihova je nepismenost, urpkos tome, na poražavajuće visokom nivou, doduše u obvlasti o kojoj ni ne umeju razmišljati.
Aleksandar M.
Nepismenost se najvise vidi na komentarima nakon tekstova, zatim u razgovoru/dopisivanju mladih. Jedna ulica u Beogradu ne bi trebalo da bude Ljermontova vec Ljermontovljeva (kao sto postoji Molotovljev koktel)... Primera ima mnogo. U pozivu za sud stoji da treba da donesem I-vi primerak uplatnice (umesto "prvi" ili "1.") i tako dalje. Ne znam se pise odvojeno, neprijatan zajedno, uradio se pise bez "j"... Tragedija je koliko ima nepismenih, cak i medju studentima koji pisu "idijot" ili "avijon", licno znam neke. Uzas.
Lana Krunic
S obzirom koliko je ljudi izbeglo u Srbiju iz ratova u Bosni i na Kosovu, svaki taj 6 stanovnik nije imao vremena da ide u skolu, ljudi su morali da se snalaze za prezivljavanje. A nije bolji ni slucaj sa onima koji nisu bili u ratu a drzava im ne daje nikakva prava, nemaju nikakve doprinose ili neke minimalna pa su njihova deca prinudjena da idu da rade da bi se prehranila . Navescu slucaj de je devojcica sa 18 godina pocela da radi i da se snalazi za zivot, kao i slucaj gde su dva decaka sa 16 godina uporedno radila i isla u skolu. Zatim decko koji mogucnosti da upise studije jer mora da radi kako bi preziveo, Onda mnogi studenti koji nemaju mogucnosti da upisu zeljeni fakultet nego visu skolu jer nisu u mogucnosti da placaju, ili moraju da rade i plaaju fakultete. Jednostavno roditelji sa primanjima od 800e mesecno ne mogu da izdrzavaju dvoje ili troje dece a o cetvoro da ne govorim. I to recimo da svaki roditelji ima po 400e. A sta je sa onima koji imaju manje samo 500 ili 600 e?
@Onako Samo usput Žika Ž
Još samo kad bi rekao(/la) GDE je Gete, i kojim rečima, izrazio to oduševljenje... Nigde Gete ne kaže da ga je srpska narodna poezija "očarala". Interesuje se prirodom stida kod Hasanaginice, čak i prevodi tu pesmu na nemački (koju je Vuk inače preuzeo iz veoma pismene Fortisove verzije). O drugim pesmama nema tako pohvalno mišljenje. Običaj zaziđivanja žene u temelje grada za njega je ostatak paganstva i varvarstva. Ne kažem ja da ga je naša narodna poezija zgražavala, već da je o njoj imao kompleksno i slojevito mišljenje. Koje se nikako ne može smestiti u jednostavan kontekst tipa "bio je očaran". Čak ni u novinskom članku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља