недеља, 26.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Срби на Флориди су сачували свој језик

уторак, 11.09.2012. у 22:00
Гордана Пешаковић Фото А. Васиљевић

Путовања су добра школа али школа после свих школа, говорио је путописац Љубомир Ненадовић, а тиме се руководила и Гордана Пешаковић, професорка међународне економије на универзитету уФлориди. Наиме, као гостујући професор у великом броју земаља, после пет књига поезије, објавила је путописе „Бродови језде ка успеху”, коју је недавно објавио „Прометеј” из Новог Сада. У књизи се налазе утисци из више од 20 земаља, од далеког истока, преко Европе и Кариба, до Северне и Јужне Америке.

– На Флориду сам отишла на тромесечно постдокторско усавршавање 1993.Данас своје постдипломце водим широм света у оквиру предмета Међународни пројекат, каже Гордана Пешaковић и додаје:

–Студенти читају о економији, политици, култури једне земље и њеним билатералним односима саСАД. На крају семестра одлазимо у ту државу, где су нам домаћини министри, ректори, директори компанија. Били смо на Тајланду, у Индији, Сингапуру, Аргентини, Чилеу, Швајцарској, Данској, Мађарској, Чешкој, а 2004. посетили смо и Београд: Народну банку, Привредну комору, Економски факултет, „Делту”и Бели двор. Студентима се допала атмосфера града, и пожелели су да и познати америчкирепортер Рик Стивс обиђе Србију, пошто је већ био у земљама из окружења.

Наша саговорница наглашава да се диви студентима, који поред породице и посла, полажу 12 испита на магистратури, и још 15 на докторским студијама, и помиње занимљив тренд у САД, где људи често мењају своју професију, што код нас и није баш случај.

„Успешни пословни људи касније схвате да им недостаје теоријског знањa, и да би волели још нешто да науче, а можда и да промене професију. Жеља за знањем и сталним усавршавањем један је од разлога зашто САД већ дуги период јесте најразвијенија земља света”, каже професорка Пешаковић, која је имала чак 62-годишњег докторанда.

С обзиром на то да предаје Глобалне изазове савременог друштва, ако би требало да изабере један показатељ који условљава развој политичких, економских и друштвениходноса, или да каже „куда иде овај свет”, наша саговорница издваја демографска кретања.

„Занимљиво је пратити промене у структуристановништва. Наиме, ово је прва година у САД, у којој је број новорођених белих беба мањи од броја беба осталих раса. То ће имати значајан утицај на политичкe токове, јер ће та нова већина сутра гласати за своје интересе, каже Гордана Пешаковић и додаје:

„Од уједињења Немачке, али и разједињења СССР, Чехословачке и Југославије, многе земље, свакако и ове поменуте, нашле су се у ситуацији да озбиљно размишљају о редефинисању свог идентитетa. Уколико не знамо ко смо и шта хоћемо, како можемо кренути некуда. Све док ми незнамо свој државни интерес, и не промовишемога, ни свет не може да нас прихвати на озбиљан начин.”

Путовања, о којима је писала, додатно су је научила разумевању различитости. С разумевањем других култура и толеранцијом мањи су изгледи да дође до сукоба. Највећи извор неспоразума је, како сматра, страх који потиче из незнања.

„Колико нас свако путовање учи о некој земљи, толико нас учи и о нама самима. У Индији видите живот у целини. И онда почињете другачије да сагледавате проблеме који су вам се до јуче чинили огромни и непремостиви. У овој земљи најлепши су осмеси који упркос томе колико је живот тежак, одишу радошћу живљењa. Индију би човек морао да посети, јер по повратку, осети потребу да буде бољи човек”, каже Гордана Пешаковић и додаје:

„Без обзира колико човек посети земаља, код мене увек постоји жеља да земља из које сам потекла буде боља, и да људима из ове земље, буде боље. Отуда и жал у мени, јер док се други развијају, наша земља не напредује”

Наша саговорница наглашава да су Срби на Флориди успели да очувају наш језик и веру, и да својој деци пренесу богатство нашег фолклора. „Дирљиво је кад видите особу од 90 година која прича српски језик, без страног акцента, а рођена је у САД”, каже професорка.

Кад већ има прилику да преноси своје знање људима света и да они имају корист од тога, наша саговорница каже да осећа одговорност, спремност и жељу да знање пренесе и нашим људима и да на тај начин врати оно што је ова земља уложила у њу.

Мирјана Сретеновић


Коментари8
b301b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис Лазић
Језик може само да се говори, језик се не прича.
S. Pesic
Slazem se sa profesorkom Pesakovic da su pitanja identita (date kulture) i s tim povezane i iz toga izvedene katerorije strategijskih interesa drzave i drustva, ispoljenih u obliku (kvaliteta) "politike", "privrede", "prosvete", "bezbednostii", "prava" i "pravde", dakle "institucija", kljucne za opstanak i napredak iste. Bilo bi dobro, korisno i poucno od profesorke Pesakovic cuti vise i cesce, uporedne analize datih dimenzija drugih drzava i kultura i Srbije. U vezi Srbije i sveta, date teme se u Srbiji pretezno nude na nivou medijskih clanaka uglavnom stranih, na srpski jezik prevedenih izvora. S. Pesic
Тамо далеко, а тако близу
Осећај одговорности произлази из кућног васпитања и опште културе. Данас је у Горњем Милановцу отворен нови фудбалски стадион. Отворила су га три мушкарца. Нови семафор, натписи, рекламе и сва фарса је видно исписана латиницом. Ћирилице нигде, као да све гледамо, негде тамо далеко. Тужно, попут песме Тамо далеко.
Bata C.
Uvek me puno obraduje sazanje o uspehu nasih ljudi na raznim krajevima sveta. I to ljudi koji su se skolovali i prve poslove obavljali u nasoj zemlji. Znaci, imamo mi i znanja i duha i lepote, i za sebe i za druge. I moramo verovati da mozemo uspeti. Pogotovo, kada imamo i ovakve ljude kao sto je i postovana profesorka Pesakovic, kada u clanku kaze, " da oseća odgovornost, spremnost i želju da znanje prenese i našim ljudima i da na taj način vrati ono što je ova zemlja uložila u nju".
Olgica M.
Sva srpska omladina mesa srpski i engleski jer im je lakse a deca im ne znaju srpski uopste!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља