уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.09.2012. у 22:00

За потапање манастира знало се пре две деценије

Изградња бране Ровни Фото Хидротехника

Рећи за било коју хидроакумулацију у Србији да је непотребна потпуно је нетачно. У најкраћем, тако би гласио одговор директора Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе” Николе Марјановића на дилеме и питања око изградње бране „Ровни” код Ваљева, чијим ће пуњењем бити потопљен манастир Ваљевска Грачаница. Док из Јавног предузећа „Колубара-Ровни” најављују да би следећег лета требало да почне пуњење акумулације, група верника свакодневно се окупља код Ваљевске Грачанице, тврдећи да ће манастир бранити својим телима. Огласила се и Епархија ваљевска која је позвала надлежне да организују стручни скуп на којем би била размотрена неопходност изградње бране, могућност спуштања нивоа воде на коту 333, чиме би манастир остао ван домашаја воде, али се наводи и да је питање водоснабдевања Ваљева и околних градова, у међувремену решено, да ће брана загадити подземне изворе воде, да се гради на трусном терену... Сличну аргументацију има и група верника која у Београду и Ваљеву прикупља и потписе за петицију којом траже испитивање штетности бране.

О томе треба ли градити ову брану или не, могло је да се прича 1987. године, када је почела њена градња – данас када је она практично готова и када је држава уложила у њу, према грубој процени, око 80 милиона евра, за те приче је касно, каже Никола Марјановић.

– Та акумулација је вишенаменска, служи за обезбеђивање воде за пиће становништва у том крају где је вода сумњивог квалитета и где постоји ендемски нефритис, затим, за заштиту од поплава, јер прихвата поплавне таласе, за сервисирање термоелектране „Колубара Б”. Не може да се иде до коте 333,јер брана онда нема ни близу ту вредност и значај. То је технички неизводљиво и ми то можемо показати на стручном скупу. Када се гради брана, спроводе се веома обимни геотехнички истражни радови и то су спровела стручна предузећа у старој Југославији, утврђено је да никаквих проблема нема, да је „Ровни” на добром месту. И ко су сада ти геолози који се наводно јављају? Да ли су узимали узорке, јесу ли нешто мерили, анализирали? Сигурно то нису радили на основу теренских истраживања, јер немају средстава за то–додаје Марјановић.

Са Српском православном црквом потписан је уговор по којем је инвеститор на другом месту изградио нову цркву и практично постао власник Ваљевске Грачанице, која треба да буде потопљена. Ништа се није могло радити без сагласности СПЦ, објашњава Вељко Димитријевић, помоћник директора за техничке послове „Србијавода”, а питање Ваљевске Грачанице решено је у договору са свим надлежним црквеним властима.

– Изграђена је нова црква у селу Тубравић, неупоредиво већа од претходне, а уз њу су сазидани и многи објекти, па су касније рађени и неки путеви од различитих села до те цркве. Оно што сам ја затекао 2005. године јесте да је за основни уговор који је био закључен за изградњу нове цркве направљено седам анекса без икаквих јавних конкурса, тендера. Такође, када сам тада обилазио Ваљевску Грачаницу, тих људи који се данас окупљају око ње није било. Одакле су и зашто они баш сада дошли не знам, али када би се испитао начин финансирања, грађења и где се све троши новац који се из буџета узима за водоснабдевање становништва, онда би се брзо дошло до одговора коме одговара да се брана не гради –наводи Димитријевић.

Наиме, питања имовинско-правних односа, оправданости изградње бране, процене њене штетности за саговорнике из „Србијавода” одавно су решена, али је отворено питање зашто изградња бране „Ровни” траје 25 година. Они истичу да наши инжењери и предузећа такве бране у свету и данас праве за три или четири године. Код нас, изградња ове, али и неких других, траје од петнаест година, па навише. За такве пројекте издвајају се огромна буџетска средства, а некоме је у интересу да радови што дуже трају како би и новац што дуже пристизао на то велико градилиште.

– „Ровни” је започета 1987. године, а до 2004. године није било урађено ни 25 одсто од предвиђених радова. У Закону о водама јасно пише да све пројекте од интереса за Републику Србију у којима је држава основних финансијер, као што је са бранама случај, јер држава обезбеђује 97 одсто средстава, треба да воде „Србијаводе”. Међутим, овај пројекат, као и „Селова” код Куршумлије, „Првонек” код Врања, који су у то време били у изградњи по 15 година, водила су некаква локална предузећа и никаквог интереса није било да се ради, јер су се многи од тог новца издржавали. Посао је 2004. године пребачен на „Србијаводе” и тада је „Првонек” завршен, а „Ровни” и „Селова” су доведене пред сам крај. Међутим, 2007. године опет се променила власт и опет је све то враћено на локалну самоуправу и опет стоји. На „Селови” од тада ниједна лопата није закопана, а ни „Ровни” нису много одмакли. Сада у време ових великих суша, „Селова” би била спас за Куршумлију, али је тај крај остао без воде, поред бране која је одавно требало да буде завршена–истиче Марјановић.

Јелена Чалија

Коментари10
44aca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Prirodni progres je neminoan - previse progresa je poguban. Ustavljanje tokova planinskih reka naneno je veliku stetu prirodi. Energija je moze dobiti od sunca, vetra ,topli izvora itd . Izgradnja vestacki jezera stetna je po ekologiju sredine - Priroda zemlje je nasledjena iz bibliskih vremena i treba je ostaviti buducim generacijama. Na koridloru autoputa kod Takova osecen je Zapis-hrast koji datira iz doba Nemanjica. Rodevao je godisnje po nekoliko tovara zira na povrsini zemljista 20 x 20 metara.Hranio stoku i narod vekovima. Nedaleko od njega je plodna dolina Klolubare koja ce posle eksploacije uglja ostati neplodna pustos. Budice generacije Srba proklinjace svoje pretke zbog sebicnosti da uniste zivotni sredinu koju su nasledili od predaka.
Vera
"Посао је 2004. године пребачен на „Србијаводе” ..." Gramzivi, nezajazhljivi, nezaustavljivi... Srbijavode je imala sanse da pokaze sta ume i mozhe od tada preko 2014-te do danas. Evo rezultata. A Komisija za reviziju ce reci svoje. Kada dodju nekorumpirani na vlast.
Раде
Ваљево има воде и вишак од својих потреба. Најквалитетнија вода у Србији је у Ваљеву. Ова баруштина ће то све да уништи.A брана кад откаже, све ће до Београда за збрише. Испуниће се пророчанство Старца Гаврила и Тадеја.
seljak
Pitajte mestane okolnih sela sta im je potrebnije,voda ili crkva u koju retko ko svrati
goran
Trebalo bi da ih ostave da skapavaju od žeđi, neka im "Bog" kaluđeri pmažu, možda se smiluju i puste dve-tri kapi na 40 stepeni. Kakav mrak i primitivizam u Srbiji vladaju, neverovatno!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља