БЕОГРАД –Потпредседник Владе Србије Расим Љајић изјавио је јутрос да су услови за добијање датума преговора о уласку Србије у Европску унију примена споразума у договору Београда и Брисела и решавање преосталих питања из области телекомуникације и енергетике, као и проблема на северу Косова.

Љајић је за Радио-телевизију Пинк казао да неколико од седам услова немачког Бундестага за почетак преговора Србије о чланству у ЕУ, који су јуче изнети у Београду и међу којима су укидање „парлалелних структура” Србије на северу Косова, „немају везе са реалношћу”.

„То је став једног парламентарца, који не треба минимализовати на било који начин, али ми знамо који су услови за добијање датума преговора. Да се ми сад више не замајавамо шта ко каже, сваки дан неки парламентарац изађе у Европском парламенту, дође Кацин па нам соли памет, ово су услови”, истакао је Љајић.

Према његовим речима, испуњавање услова о примени договора и решавању спорних питања из телекомуникације и енергетике је веома компликовано и за то ће бити неопходни уступци Србије.

„Они траже у телекомуницијама посебан међународни код 383, сад су затражили 355 као Албанија, а ми смо нудили компромисно решење да добију међународни код 3815, да се наслања и на Србију и да се покаже самосталност са тим бројем пет. Имамо и проблем Телекомове имовине на Косову”, казао је Љајић.

Он је навео и да међународна заједница тражи да важни енергетски системи Валач и Газиводе буду део енергетског система Косова, а то је имовина Србије.

„То су крупна политичка питања која неће бити лако решити”, навео је потпредседник Владе и истакао да за пуноправно чланство нико у овом тренутку не може да тврди да ли ће међународна заједница тражити да признамо Косово или не.

Високи представник владајуће немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Андреас Шокенхоф јуче је у Београду рекао да ће Немачка тражити од Србије да пре почетка приступних преговора са ЕУ потпише са Приштином обавезујући уговор о успостављању добросуседских односа.

Љајић, који је и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, рекао је и да су инспектори јуче, поводом наводне несташице и поскупљења уља, обишли продавнице у којима је цена уља од 200 до 220 динара да испитају да ли трговци држе залихе чекајући поскупљење или произвођачи не испоручују довољне количине.

„Моја претпоставка је да има свега по мало, имате и смањене испоруке и производњу. Неки призвођачи што држе значајну количину, мање су произвели ове године. Влада ће усвојити одлуку о интервенцији из робних резерви са по 5.000 тона шећера и уља, да би спречили колико је то могуће раст цена”, рекао је он.

Уље би требало да кошта од 140 до 145 динара, а шећер од 90-95.

Он је казао и да се на тржишту горива мора обезбедити „слободна утакмица”, јер се трговци нафте жале на повлашћен положај НИС-а.