четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.09.2012. у 14:11 Танјуг

Мање испитних рокова, услов за упис на буџет остаје исти

БЕОГРАД – Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић рекао је Танјугу да окосницу измена Закона о високом образовању чини смањење испитних рокова са шест на четири, услов за упис на буџет остаје 48 ЕСП бодова и продужена апсолвентска година са шест месеци на годину дана.

„Све је још подложно корекцијама. Измене закона највероватније ће бити усвојене на седници Владе у четвртак 20. септембра, да би у понедељак 24. септембра ушле у скупштинску процедуру. Посао мора бити завршен до 1. октобра када почиње школска година за студенте, пре свега јер се предвиђа да услов за упис на буџет буде 48 ЕСП бодова, уместо садашњих 60”, казао је Митровић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић објаснио је да је идеја да се сваке године полако подиже број бодова као услов за упис на буџет за наредну годину.

„Изменама Закона још ове школске године предвиђено је да услов за упис на буџет буде 48 бодова, да би се наредних година лествица полако дизала, најпре на 54, а у школској 2014/15 години услов био 60 ЕСП бодова”, прича Ковачевић.

Говорећи о смањењу броја испитних рокова, ректор Ковачевић је нагласио да је предвиђено да ова одредба почне да се примењује од следеће школске године и то тако што би од наредне школске године студенти имали пет, а годину дана касније четири испитна рока.

„Велики број испитних рокова не повећава пролазност студената на испитима, јер студенти обично онда чекају задњи рок”, рекао је Ковачевић и подсетио да на европским и америчким универзитетима постоје само два испитна рока и то јунски и септембарски као поправни.

Председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Миша Живић истакао је да укидање испитних рокова мора да прати полагање испита кроз колоквијуме.

„ На европским универзитетима има мало испитних рокова, али се испити полажу кроз колоквијуме, што код нас није пракса. Уколико неко положи све обавезне колоквијуме то треба да му се рачуна као положен испит и да на испит излази једино ако жели већу оцену. Пошто код нас на већини факултета није заживело полагање испита кроз колоквијуме дат је прелазни период, да се факултети прилагоде, нагласио је Живић.

Он је истакао да је за студенте веома важно што је изменама Закона предвиђено да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

„Продужена година ће трајати шест месеци дуже што је такође веома важно за студенте са социјалног аспекта. На тај начин им се продужава право на студентски дом, кредит, повластице за превоз, закључује Живић.

У Министарству просвете , науке и технолошког развоја наводе да ће изменама Закона о високом образовању бити створен и правни основ да се утврди Национални оквир квалификација за високо образовање.

Коментари38
5ba15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boxon Grf
Na gradjevini niceg ne mozes da se oslobodis, preko cele godine radis elaborate koji za ispit ne znace nista jos su ispiti tri puta tezi i svaki ispit se sastoji od pismenog dela koji traje 4 h i usmenog... Na dosta fakulteta usmeni je neobavezan, ovde je obavezan . Ako hoce da smanje broj rokova onda neka uvedu da je preko predisptnih obaveza moguce poloziti ispit, a ne kao sada sto radimo preko cele godine plus pismeni i usmeni i ocene su opet niske...A, rokovi kao sto su januar, februar su jako losi jer stave rrazmak izmedju ispita po 3 dana...Bez obzira koliko radimo tokom semestra razmak izmedju ispita treba da bude veci i zato je bolje da imamo samo jedan rok umesto ova dva.
Anoniman Anon
Jabsamnstudirala u Britaniji i imali smo samo Junski rok (bez kolokvijuma nisi mogao da izadjes na ispit ali oni nisu zamena za ispit niti ga umanjuju). U Septembru je postojao rok za ljude koji su pali ali za to nisi imao automatso pravo nego si morao da pises molbu i izneses koji su ti razlozi sto si pao npr zdravstveni, porodicni itd. Komisija je razmatrala te razloge i nije svakome odobravala da ponove ispite. Studirala sam ja i u Beogradu i veliki broj ispitnih rokova na koje mozes neprestalno da izlazis stvara mentalitet 'ostavicu za drgi put'. Nije isto imati dobru ocenu kada si dao celu godinu u jednom roku i tako godinu za godinim i kao kod nasdavati samo ispit ili dva iponavljat ga dok ti se ocena ne svidi. To moze svako.
Nastasija Red
Šta reći a pritom ne opsovati ???
Nikola
Ok, moze 4 roka, ali da se uvede 100% Bolonja ,bar na ETF-u ne znam kako je na drugim fakultetima, da imam vec polozen ispit tako sto cu da idem na vezbe i na 2 ili 3 kolokvijuma pre ispita...U ovom slucaju mogu samo da se ispisem i da pocnem da radim na trafici...
Marina
Nije prijatno videti da se na nas studente tako drastično a tako lakomisleno povećava pritisak. Drastične redukcije sa jedne strane, koje nisu praćene odgovarajućim "olakšicama" na drugoj strani, dovešće nas studente u situaciju da puknemo od obaveza. Lepo je rečeno da se na Zapadu ispiti uglavnom polažu u vidu brojnih pismenih kolokvijuma, a ne uglavnom usmeno kao kod nas, stoga je smanjenje broja ispitnih rokova drastičan pritisak! Smatram da se nedovoljno stimuliše visoko obrazovanje, s obzirom da su socijalne povlastice koje su studentima neophodne zbog redovnog prisustva vežbama i predavanjima i nemogućnosti istovremeog zaposlenja: zdravstveno osiguranje i prevoz, vezane za starosno doba studenta, umesto za dužinu studiranja, odnosno za prvi put upisanu svaku godinu studija, što bi bilo razumnije i na liniji stimulisanja dobrih studenata, koji i posle tridesete mogu da upišu fakultet. Zakon još nije po meri dobrog studenta .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља