среда, 20.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:35

Народни музеј чека ребаланс буџета

Аутор: Марија Ђорђевић Биљана Лијескићнедеља, 16.09.2012. у 22:00
Мирослав Тасић

Проблеме реконструкције Народног музеја и Музеја савремене уметности у Београду наследи сваки нови сазив српског Министарства културе и информисања.

Стална поставка Народног музеја у Београду скинута је 2003. године, а Музеј савремене уметности не ради од 2007. године.

Са Мирославом Тасићем, државним секретаром у српском Министарству културе, разговарали смо о томе какве су могућности да се хитни случајеви ова два музеја што пре реше. У петак је објављено и новом име в. д. директорке Народног музеја–Бојана Борић Брешковић.

– Прво што смо урадили министар културе Братислав Петковић и ја јесте обилазак Народне библиотеке Србије, а потом и Народног музеја. Са претходним руководством ове институције разговарали смо у Музеју Вука и Доситеја, који је готово савршено уређен и биће ускоро отворен. Планови су следећи: о проблему Народног музеја разговараћемо са члановима Националног савета за културу, коме ћемо проследити и документ „Национална стратегија за културу“ на 270 страна (рад неколико аутора). Потом ћемо формирати грађевински одбор, који ће бројати седам до девет чланова (архитектонска и грађевинска струка), чије мишљење ћемо такође тражити. Остаје да сачекамо ребаланс буџета и да видимо са колико средстава располажемо. Затражићемо, ако буде потребе,пријем код председника владе или министра финансија са питањем да ли имамо и изванбуџетска средства која бисмо користили за Народни музеј. И да ли можемо сваке године да имамо одређену динамику исплате средстава за рад на овом музеју. Много више детаља знаћемо ипак за месец дана – рекао је Тасић.

Државни секретар потом наводи да „не можемо да поставимо скелу а да многа питања око здања на Трагу републике нису решена”.

– Да ли сте видели те маркетинг скеле испред музеја са бочне стране, удаљене су метар и по до два од зида. Са њих не можете да додирнете фасаду и оне су само формално постављене. Скеле је купио Народни музеј средствима Министарства културе по цени од три и по милиона динара, али мислим да је то ипак преурањено јер још није урађен елементарни програм почетка радова. Знам и шта је влага и шта је пожар, доживео сам то у Етнографском музеју, где сам радио као секретар 29 година, али морамо решавати проблеме корак по корак – истиче Тасић.

О томе да да грубу процену када би Музеј савремене уметности у Београду могао бити завршен, Мирослав Тасић одговара:

– Волео бих да за годину дана отворимо МСУ, ако бисмо пронашли приступ који неће угрозити музеолошке стандарде. Да можда, на пример, не заменимо сва стакла одједном, али да урадимо најбитније. Недостаје око 600 милиона динара да се МСУ заврши до краја. До сада је приведено крају 30 одсто радова, а 70 одсто је још потребно урадити. Али у тих 30 одсто урађено је оно најбитније – а то су депо, магацин, кров,решен је проблем влаге. Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића је 80 одсто завршен, а 20 одсто је још потребно до окончања радова. Тачније, Министарство културе је ту уложило 56 милиона динара, град Београд 20 милиона динара и остало је још око двадесет милиона динара да се све заврши. За сва питања убудуће око музеја задужен је Миладин Лукић као помоћник министра за заштиту културне баштине.

О средствима за Народни музеј, Тасић додаје:

– Ако је потребно 600 милиона динара за завршетак зграде МСУ, можете мислити колико Лојаничин пројекат кошта (предвиђало се да би реконструкција коштала 22 милиона евра, без ПДВ-а и трошкова опремања, прим. а.). То је изванредан пројекат, како сам чуо од колега, али сам чуо да је исто био добар и Ракочевићев. Ова држава нема проблема са стручним људима, сви пројекти су усаглашени и са Републичким и са Градским заводом за заштиту споменика културе и обезбеђене су све могуће сагласности. И ми то можемо да реализујемо сутра уколико биНационални савет и Грађевински одбор рекли да идемо у реализацију. Ипак, разуме се да је следећи корак – буџет. У ребалансу буџета треба имати бар иницијална средства за почетак радова, а како ће изгледати ребаланс буџета, то ћемо видети.

С обзиром на то да се претходних година истицало да је Министарство културе инвеститор радова и задужено за питање депоа, у који се морају иселити збирке да би радови даље могли да се наставе, Тасић то овако коментарише:

– Министарство културе није инвеститор, већ је то Република Србија, а средства из буџета треба да прођу кроз Министарство културе. Ако говоримо о депоу, годинама сам радио све јавне набавке, и питам се да ли је заиста „Кунсттранс“ био једини који је могао да да понуду за зграду депоа? Такође тврдим да задатак Министарства културе није да одређује депо за смештај збирки, већ би министарствотребало да процени да ли су предлози Народног музеја о потенцијалном депоу добри и да ли има новца за то. Није депо препрека, већ финансијска конструкција. Има и других мишљења, ето господин Никола Кусовац, који је четрдесет година радио у Народном музеју, мисли да збирке не морају да се иселе, већ да се премештају из једног дела у други део зграде. Има и мишљења да у Народном музеју може да остане археологија и средњи век, а да се можда уметничке збирке преселе у неки нови простор. Сматрам такође да су менаџерске способности директора значајних културних установа врло битне.

Разговарамо са Мирославом Тасићем и о донацијама:

– Да, са Мери Ворлик, америчком амбасадорком у Београду,говорили смо и о културном наслеђу, упозната је са проблемима и она је до сада помогла санацију Етнографског музеја. Причали смо и о помоћи за Народни музеј и Американци су рекли: Да. Аташе заза културу руске амбасаде у Београду Александар Конанихин је на сопствени захтев посетио Министарство културе и такође понудио сарадњу Руске Федерације у погледу Народног музеја.


Коментари4
d886d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Travis Bickle
Zašto ne bi pokrenuli neku akciju davanja dobrovoljnih priloga slično kao sa tornjem na Avali?
rada vasovic
naravno da je projekat arh.rakocevica bio dobar.novi projekat je bio nepotreban,ali je nekome bilo potrebno da se jos jednom potrose sredstva za tu svrhu.sada ce se neko dosetiti da i projekat arh.lojanice ima mana,pa cemo mozda imati i treci projekat.osobenost tog drugog projekta je lift za spustanje slepera sa muzejskim eksponatima ispod nivoa ulice cika ljubine.pre toga je neophodno,valjda,uraditi projekat sirenja bokova(zgrada) te i okolnih ulica,kako bi sleperi mogli da saviju u cika ljubinu.sve u svemu,cini se da se neko ludo poigrao sudbinom narodnog i ostalih muzeja koji su vec trebali da imaju rekonstruisane zgrade.
sreten maric
uredbom o nip-u 2006.i odlukama tadasnje vlade obezbedjeno je finansiranje svih ovih rekonstrukcija do kraja.dolaskom nove vlade 2007.sve je obustavljeno.zasto,i kuda je otisao novac predvidjen u tu svrhu?to je glavno pitanje,sve ostalo o cemu i sada pisete,samo su posledice prekrajanja prvobitnih planova i odluka?
zoran
Kakva smo mi to mizerija od naroda ( pre bih rekao politicara i raznih rukovodilaca/menadzera ) da za tako vazne kulturne institucije trazimo pomoc Rusije ili Amerike. Pa vi potrosite preko 90% budzetskih sredstava na plate, naravno da tu onda nema nikakvih mogucnosti za investiranje i odrzavanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља