среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Ко ће бити на челу САНУ

Аутор: Б. СтојаковићМ. Вулићевићпетак, 16.03.2007. у 17:22
Никола Хајдин

Садашњи председник Српске академије наука и уметности, академик Никола Хајдин, и академик Василије Крестић, историчар и секретар Одељења историјских наука САНУ, једини су кандидати за новог првог човека САНУ.
Ово је, уочи изборне скупштине Српске академије наука и уметности, заказане за 29. март, одлучено јуче у САНУ, у Београду, на конференцији саветодавног карактера.


У полупразној свечаној сали Академије отворена је дискусија о избору чланова новог Извршног одбора – председника, два потпредседника и генералног секретара. У име групе академика о реизбору Николе Хајдина говорио је Драгомир Виторовић, а за кандидатуру Василија Крестића заложио се Чедомир Попов.

Међу присутним академицима отворена је и шира расправа, а реч су имали углавном истомишљеници Василија Крестића који се, затим, обратио угледном скупу. Критике академика биле су упућене инертности садашњег руководства које доприноси скрајнутости и изолацији Академије у односу на горуће друштвене и националне проблеме.

– Академију нико није маргинализовао. Она се сама скрајнула, затворила и изоловала од друштва, којем су и те како потребни њено мишљење и њена помоћ – истакао је Василије Крестић, и додао да је дужност руководећег тима САНУ да Академију извуче из изолације и ослободи је "ничим основане меморандумске хипотеке".

Крестић је нагласио да има много примера којима се могу илустровати погрешне одлуке Извршног одбора, његово систематско кршење Статута САНУ и непоштовање устаљених правила понашања. Указујући на то да у Академији постоје "добро организоване" интересне групе, Крестић је критиковао и начин доношења Нацрта закона о САНУ, који је Извршни одбор донео самовласно, без мишљења појединих одељења. Противећи се таквом стању, Василије Крестић је као свој циљ издвојио:

– Враћање Академији њеног угледа и достојанства, подређивање њеног чланства тим циљевима, били би неки од главних задатака због којих бих био спреман да се прихватим овог изазова.

Као разлог за поновни избор садашњег руководства, академик Драгомир Виторовић истакао је критеријум континуитета, успешног рада и оправданог поверења. Више од 40 чланова САНУ подржало је председника Николу Хајдина, а међу њима су и Матија Бећковић, Милосав Тешић, Милорад Павић, Љубомир Симовић, Светлана Велмар-Јанковић, Душан Ковачевић, Исидора Жебељан, Нада Милошевић-Ђорђевић и други. Предлагачи поменуте листе као кандидате за потпредседнике навели су Стевана Коичког и Николу Тасића, а за генералног секретара Димитрија Стефановића.

Полазна тачка предложене листе кандидата је позитивна оцена рада Извршног одбора Председништва САНУ у протеклом четворогодишњем мандату. Као примере успешних резултата овог сазива Драгомир Виторовић је издвојио организовање међународних научних скупова, обнову сарадње са иностраним академијама и другим уметничким организацијама.

Напомињући да високо цени личност и дело Николе Хајдина, предлагач Василија Крестића академик Чедомир Попов напоменуо је да ће његово излагање бити лично интонирано због дугогодишњег пријатељства са Крестићем, и навео је разлоге свог опредељења. Истичући да су од последње петорице председника САНУ четворица дошла из Одељења природних и техничких наука, Попов је указао на потребу успостављања равнотеже са хуманистичким дисциплинама, а духовито је споменуо и неопходност "подмлађивања" чланова у институцији чије је чланство старо у просеку 70 година.

– Бавећи се осетљивим питањима историје српског народа и његовог односа пре свега са Хрватима, Крестић је испољио примерну одлучност при одбацивању нетачних схватања и стереотипа, политичких предрасуда и притисака. Реизбором академика Хајдина САНУ не би ништа изгубила; избором Василија Крестића добила би на динамици, енергији и иницијативи – рекао је Чедомир Попов.

У отвореној дискусији, после званичних предлога за изборе, учествовали су академици Драгослав Михаиловић, Зоран Максимовић, Паула Путанов, Дејан Медаковић и Михајло Марковић. Драгослав Михаиловић је упутио савет академицима да одустану од досадашњег опредељења за југословенску идеју која је "увек уперена против нас", и да 29. марта гласају за Василија Крестића. Дејан Медаковић је поново подсетио да су заборав и кратко памћење највеће српске болести, а споменуо је и не тако давно време када је Академија сложно иступала у јавности. "У време Слободана Милошевића успротивио сам се тежњи да Академија буде његов јавни сервис", рекао је Медаковић. Академик Михајло Марковић је јуче указао на забрињавајући пад угледа САНУ, и додао да сматра да академија треба да учествује у крупним, националним питањима, од којих зависи будућност земље и народа.


Коментари0
c6415
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља