недеља, 04.12.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:16

Мистерија лека „анзовип”

Аутор: Александар Апостоловскисреда, 19.09.2012. у 15:00

Пацијенти у Србији, оболели од хроничне мијелоидне леукемије (ЦМЛ), први су у Европи који се лече генеричким леком „анзовип”, тврди председник Управног одбора Удружења за помоћ у лечењу оболелима од ЦМЛ-а Миша Чугуровић. Он указује да се, према сазнањима тог удружења, тај лек не производи у Србији, већ га фирма „Актавис” само пакује у фабрици лекова у Лесковцу.

– Постоје генерички лекови који су познати стручној јавности и праве се у Индији, али не постоје подаци да се „анзовип” производи у Србији, нити постоје подаци о томе где је вођена студија о том леку. Не знамо какви су резултати од дуготрајне употребе овог лека који је одобрен за употребу током мандата техничке владе – каже Чугуровић.

Директорка за корпоративне комуникације компаније „Актавис” Маја Гедошев каже да ова компанија производи „анзовип” не прецизирајући да ли се та производња обавља у Србији или у Индији. Она тврди да пацијенти немају разлога за забринутост.

– Ако смо ми као глобална компанија „Актавис” стали иза овог препарата, а иза истог лека стоји Агенција за лекове, онда нема дилеме о квалитету тог лека – прецизира Маја Гедошев.РФЗОје био приморан да пронађе генеричку копију „гливека”, лека који се иначе користи у терапији ових болесника,а према њеним речима, увођењем тог лека, држава је на годишњем нивоу уштедела пет милиона евра.  

У Републиком фонду за здравствено осигурање напомињу да је поменути медикамент од Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) добио потврду о исправности и регистрацији, што је довољан услов да се нађе у промету у Србији.

– АЛИМС је као референтна институција, потврдила исправност лека – истиче Сања Миросављевић,саветник директора за медије Републичког фонда за здравствено осигурање.

Доктор Андрија Богдановић, председник српске групе за ЦМЛ која окупља све лекаре и стручњаке који се баве лечењем ове тешке болести и доцент Медицинског факултета у Београду, лекар специјалиста хематолог на Клиници за хематологију Клиничког центра Србије, каже да је, колико је њему познато, лек под овим називом регистрован само у Србији.

– Свуда у Европи, САД или Јапану, пацијенти добијају лек „гливек”, или лек „тасигна”, новију генерацију лека за ЦМЛ. Међутим, сазнања која смо добили у току претходних  неколико месеци, колико прописујемо „анзовип”, показују да би то могао бити релативно квалитетан лек – наглашава доцент Богдановић.

Према његовим речима, генерички лекови су слични лековима „брендираног” типа (као што је Новартисов „гливек-Р”), само га производе мање фирме. Те фирме немају ни развојне ни маркетиншке трошкове, па би стога ти лекови требало да буду знатно јефтинији. Богдановић је потврдио да оболели од ЦМЛ-а најмање недељу дана нису примали никакве лекове због несташице, док Чугуровић каже да „гливека” нема више од три месеца. Али, да су се пацијенти суочавали чак и са несташицом „анзовипа”.   

-------------------------------------------------------------------------

Лекови обезбеђени до краја године

РФЗО је потписао уговор за набавку лека „иматиниб”, што је генерички назив за „гливек”, за све пацијенте оболеле од хроничне мијелоидне леукемије. Дакле лека има и терапија је обезбеђена до краја године – каже Сања Миросављевић.


Коментари6
a3c06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miša Čugurović
Žalosno je da 22.9 međunarodni dan hronične mijeloidne leukemije oboleli od ove bolesti obeležavaju sa strahom i zebnjom kako će reagovati na terapiju misterioznim lekom Anzovip i da li će ga uopšte biti što je morbidno. Na svom skupu koji organizujemo sutra u 11h na Beogradskom sajmu zajedno sa našim lekarima hematolzima koji će prisustvovati sastanku iz referentnih ustanova iz cele Srbije pokušaćemo da dođemo do nekih odgovora oko misteriznog leka i šta i kako dalje. Svoj dan obeležićemo promocijom brošure MOJ CML DNEVNIK koji nam je u ovom trenutku više nego neophodan za praćenje toka bolesti. Kojiko je neko društvo odgovorno pokazuje svojim odnosom prema deci, starijim i teško bolesnim ljudima. Ako je fond mogao do sada otkako je ovo rukovodstvo da dođe na morbidnu ideju da pravi uštedu tako što ne nabavlja lek na vreme (ova godina između 2 i 3 meseca) zašto onda ne bi mogao da bude prvi u geografskoj Evropi, Japanu i Americi koji je uveo na listu lek o kome lekari ne znaju ništ
ANDRAS AGOSTON
U odgovoru RFZO udruženju zašto su preskočili komisiju fonda zdravlja u kojoj su lekari hematolozi kad je dovođen Anzovip na listu kažu kako nije imalo potrebe jer je na listi orginalni lek Glivec. U Srbiji postoji ukupno 5-6 lekara profesora koji znaju da leče Glivecom. Da je to odgovorio neko ko se ne bavi zdravljem mi bi smo mu oprostili. Kako je na čelu fonda lekar profesor onda je takav odgovor prizvoljan, neozbiljan i neodgovoran. On kao lekar humanista profesor veoma dobro zna da je hronična mijeloidna leukemija rak krvi i da je podkomisija hematologa morala da da svoj sud o leku. Zašto ne odgovori udruženju i on ali i min.zdravlja ko će biti odgovoran ukoliko dođe do progresije bolesti kod obolelih. Inace netačno je da se nedeljama lečimo Anzovipom i da je snabdevanje redovno. Neki od nas lek su pili 7 dana neki 15. U svakom slučaju neredovno je snabdevanje i Anzovipom kao što je bilo sa Glivecom. Uostalom zašto bi udruženje reagovalo u fondu i ministrtsvu zdravlja.
pera djurcic
Actavis neka odgovori gde je u Evropi, Japanu i Americi registrovan i u primeni Anzovip. Zasto kad imaju saznanja o leku ista ne podele sa nasim lekarima. Zasto je sve kod nas uokviru projekta neke mafije. Da li je ovo nova farmaceutska mafija.
Jeton levi
RFZO kaze da pacijenti ne treba da budu zabrinuti. Kad je tako zasto ne odgovore udruzenju ko ce biti odgovoran ako dodje do progresije bolesti kod obolelih. Kad postoji iskustvo i neka saznanja zasto ih ne podele sa nasim lekarima hematolozima a oni ce sa nama. OVaj nas doktor je odlican ali malo se zbunio oko toga koliko dugo pijemo lek. Da li je gospodja iz Actavisa portparol RFZO ili ona treba da odgovori kako su lek registrovali kao domaci a uvoze ga i veromatno samo ovde pakuju. Lopovluk je uvek lopovluk. Kako uvek farmaceuti rade mimo zakona. Ministarka suzbija korupciju u zdravstvu. Izgleda da hvataju cigancice po semaforima za slikanje jer su dali mito lekarima. Velike ribe uvek se kriju iza forme. Gospodja iz ministrastva zdravlja izmislja milione evra a na pismo odgovara tek kad urgira Vucic ali ipak laze. Pa gde su ti Vucicevi da ih pohapse. Zanimljivo je da niko ne odgovara na pitanja udruzenja a ona su jednostavna a pisu memoare.
Milana
Ne znaju nista o lijeku, ne znaju ko i gdje ga proizvodi,do sada se nigdje nije koristio, ali je jeftiniji od svih drugih lijekova za tu bolest, sto je dovoljno da se odobri upotreba? Ko je strpao novac u dzep?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља