среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Косово: Шта је следеће?

Аутор: Микулаш Дзуриндасреда, 19.09.2012. у 22:00

Пре свега, треба објаснити зашто је питање нормализације односа између Србије и Косова толико важно, па чак и хитно у овом тренутку.
По мом мишљењу, неколико позитивних фактора се скупило у овом тренутку.

Прво и најважније, Србија је одржала изборе, и председничке и парламентарне. Политичари могу да се баве тешким темама тек након избора, а не пре: у првом случају избегавају да се тешким темама баве да би поново били изабрани.

Србија има новог председника и премијера, а вођа опозиције је бивши председник који је разумео потребу да се нормализују односи са Косовом и који је усмеравао Србију ка европским интеграцијама. Чланство у ЕУ је подржало и ново политичко руководство Србије.

Други важан фактор је следећи: прошлог марта Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ и желела би да што пре започне преговоре о придруживању. У том смислу, нормализација односа са Косовом – ако не пре почетка преговора, сасвим сигурно до тренутка кад преговори буду завршени – наговестила би успех разговора о приступу.

Чини се да је и ситуација на Косову повољна. Уставни суд Косова је недавно донео одлуку да председница изабрана споразумом странака на одређено време има пун мандат, односно да може остати на функцији до 2016. Премијер Косова има стабилну владу и добре изгледе за будућност. Европска комисија саставља „студију изводљивости” о шансама да Косово уђе у ЕУ, која ће бити представљена у октобру. Косово снажно проглашава такву амбицију. Дакле, јасно је да од бурних догађаја из 1999. унутрашњи и спољашњи услови за нормализацију односа никада нису били повољни као сада. Уверен сам зато да ова јесен представља оптималан тренутак да се односи између Србије и Косова поставе на чврсте и одрживе основе.

Два фактора су од кључног значаја у том погледу: ко ће бити „власник” коначног исхода и који ће бити основни принципи. Решење морају да нађу обе стране – и Срби и косовски Албанци. Београд треба да обрати пажњу и на мишљење Срба који живе на Косову – не само на северу, већ на целом Косову. Положај Срба на Косову ће имати одлучујућу улогу у коначном договору. Према том договору, косовски Срби не би требало да буду подељени у две категорије – привилеговани и непривилеговани. Сви Срби на Косову треба да имају једнаке шансе да сачувају своју традицију, језик, вероисповест, културни и национални идентитет.

Европски лидери треба да помогну тако што ће надгледати напредак преговора. Они треба да подстакну две стране да дођу до конкретног резултата. Волим да цитирам Милоша Земана који је рекао да је компромис када преговарачки тимови напусте сто подједнако задовољни или подједнако незадовољни.

Свакако је јасно да цео процес тражења свеобухватног решења мора бити отворен за друге велике играче, посебно САД и Русију. Али „власници” коначног решења биће Србија и Косово. И Србија и Косово морају да буду свесни чињенице да њихови изгледи за будућност зависе првенствено од њихове способности да постигну договор.

И, коначно, најважније питање: Који би принципи требало да буду у основи тог решења? По мом мишљењу, два су најважнија: грађанско друштво изграђено на принципу индивидуалних права грађана, укључујући и припаднике националних мањина, и доследна децентрализација. Ово прво може спречити неспоразуме у случају да, на пример, припадници националних мањина почну да траже разне врсте аутономије што може довести до захтева за отцепљење и самим тим дестабилизације. То је, уосталом, прича о Косову, али слична постоји у Канади (Квебек), Шпанији (Баскија, Каталонија) и другим земљама. Принцип индивидуалних права значи да људи могу да се образују на матерњем језику, да очувају и развију национални и културни идентитет.

Децентрализација државне управе подразумева делегирање изузетно важних надлежности које утичу на животе људи на самоуправе – општине, градове, регије. Бирајући градоначелнике општина, људи бирају квалитет својих путева, водовода, школа и здравствених установа. Степен њихове зависности од државе може бити сведен на минимум. Договор такође треба да обухвати право становника Косова који су протерани или су побегли са Косова у страху за безбедност да се врате у своје домове. Мора се такође обезбедити заштита Српске православне цркве на Косову, односно верских заједница, имовине и верске, културне и историјске баштине. Наравно, има и других „осетљивих” питања, као што је заштита северне границе Косова. Њу би требало да штите полицајци и цариници српске националности. Треба наћи и одговор на питање како да се дође до ситуације у којој ће Србија прихватити учешће Косова у регионалним форумима и међународним институцијама. Да ли да се то уради путем једног чина (декларација председника Србије и Косова о добром суживоту или једностраних али „истоветних” декларација парламената у Београду и Приштини...), или постепеним спровођењем једностраних споразума?

Постоји неколико могућности.

Једна ствар коју очигледно не можемо очекивати јесте да Србија међународно призна Косово. Ипак, мора се учинити напор да се стабилизује ситуација на Балкану, укључујући мирољубиву коегзистенцију која ће потпомоћи економски и социјални развој и Срба и косовских Албанаца, а такође и људи који припадају другим етничким групама.

Председник Словачке демохришћанске странке,бивши премијери министар иностраних послова Словачке


Коментари13
3a4c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smesna strana
Cuj biser.Razmisljaju da Kosovo prime u EU a o nama kao razmisljaju.Da nije glupo ,bilo bi smesno.E neka vam je na cast.
Јован I Јовановић-Змај
Ах, да, умал' не заборавих: Треба "...спречити неспоразуме у случају да, на пример, припадници националних мањина почну да траже разне врсте аутономије што може довести до захтева за отцепљење и самим тим дестабилизације. То је, уосталом, прича о Косову, али слична постоји у Канади (Квебек), Шпанији (Баскија, Каталонија) и другим земљама (можда и Словачкој?, прим. ЈIЈЗ)". "Косово" је, зар не, јединствен случај. Нити се од њега неко или нешто може отцепити, нити може бити преседан за сецесије у горе наведеним и ненаведеним земљама, порука је пана Микулаша за домаћу употребу, а све одрађујући домаћи задатак.
Mikica Radojković
Neka gospodin dozvoli da nato bulumenta formira na teritoriji njegove zemlje madjarsku "državu" sa madjarima koji tu žive, pa zatim neka uspostavlja normalizaciju medju njima, a nas neka ostavi da sami rešavamo ovo pitanje (ako uopšte znamo kako da ga rešimo). Ne treba podleći nikakvim pritiscima MZ i domaćim pristalicama priznavanja "faktičkog stanja" i priznati siledžijstvo graditelja novog svetskog poretka. Pa, za 100, 200 godina videćemo šta je čije. Trpeli smo turke toliko vekova, možemo istrpeti i ove svetske siledžije.
Светислав Костић
Зашто се нико из Политикиних редакција не позабави одговором на феномен, да се управо под кровом некада традиционалне српске Политике сваки пут када тема Косово и метохија окупљју читалачки коменттори који би радије данас него сутра јуж српску покрајину откаћили у прилог чланства Србије у Европској унији, али и у Нато-у?
Logička analogija
Sve što pripada Albancima u Srbiji pripada i Madjarima u Slovačkoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља